Povlačenje zakona protiv diskriminacije
Srpska prvoslavna crkva, kao jedna od nesumnjivo najuticajnih institucija u Srbiji, i do sada je pokazala da ima vecu moć nego što joj po zakonima i Ustavu Srbije pripada.
O stabilnosti i krizi
U Srbiji je sve lako opravdati ako se javnost nekako ubedi da problemi potiču iz inostranstva i da nemaju veze sa privrednom politikom vlade.
Iz beležnice za emisiju 06.03.2009.
67 odsto građana Srbije ima negativan stav prema gej populaciji, 22 odsto nema stav ili ima neutralan stav, a tek 11 odsto ima pozitivan stav.
Ljubi bližnjega svoga
Stiče se utisak da je evropsko jedinstvo ugroženo krizom na Istoku i da slabe privrede bivših komunističkih zemalja vuku u propast svoje bogatije susede sa Zapada.
Obamino pismo Moskvi
Iza ovih diplomatskih aktivnosti probija osećaj panike: izraelske procene kažu da će Iran do kraja ove godine imati dovoljno fisionog materijala da napravi atomsku bombu.
Napad na pravnu državu
Prava meta ove intervencije nije gej populacija, već sam zakon protiv diskriminacije.
Plate i penzije već padaju
Predsednik Tadić je na Kopaoniku, upravo pred „elitnom spregom privrede i politike“ Srbije, pokazao najviše zabrinutosti.
Dno ispod dna
Slobodan Milošević kao da je bio dostojan politički protivnik. Nije bio marketinški paramecijum. Umro je sa svojim uverenjima, koja su za sobom ostavila ne samo zlo i patnju, nego i novu političku kulturu najskromnijih ljudskih karaktera.
Obama – prvi mesec
U utorak 24. februara predsednik Obama se prvi put obratio Kongresu. Njegova popularnost je tog popodneva iznosila 63 odsto. Posle govora je skočila na 80.
Govor pred Kongresom
Iako nam je privreda slaba i poverenje poljuljano, iako prolazimo kroz teško i nesigurno vreme, večeras želim da svakom Amerikancu poručim: oporavićemo se i Sjedinjene Američke Države biće snažnije nego ikada.
Promocija u Lazarevcu 2009.
Fotoreportaža se promocije Peščanika u Lazarevcu 2009: Biljana Srbljanović, Vesna Rakić-Vodinelić, Srđa Popović i Svetlana Lukić.
Kruna od trnja
Da li postoji veza između preovlađujućih kulturnih obrazaca u Jugoslaviji i Srbiji u poslednjim decenijama 20. veka i seksualnog zlostavljanja muških zatvorenika u logorima u Hrvatskoj i u Bosni i Hercegovini tokom ratnih ’90-ih?
Obraz vs. 21. vek
Autor u ovom tekstu reaguje na gostovanje prvog čoveka Obraza na TVB92, čiji članovi su u subotu u Lazarevcu, zajedno sa članovima Nomokanona i Naših, pokušali da prekinu promociju Peščanika.
O pristrasnosti Haškog tribunala
Nova presuda Haškog suda, kao dokaz pred Međunarodnim sudom pravde, pre otvara mogućnosti Srbiji, nego što donosi nove argumente onim državama koje se zalažu za nezavisnost Kosova.
Čovek iza imena – Kokan Rakonjac (1935-1969)
Navršava se 40 godina od smrti osnivača Kino kluba Beograd, jednog od zaboravljanih velikana srpske kinematografije. Njegovo ime danas je poznatije od čoveka iza imena.
Zaborav po instrukciji
Postojao je udruženi zločinački plan da se akcijom vojske i policije, ubistvima, pljačkama, silovanjima, paljevinama i oduzimanjem ličnih dokumenata, nasilno izmeni nacionalna struktura Kosova.
Presuda Haškog suda
Prenosimo sažetak presude Pretresnog veća Haškog tribunala u predmetu protiv Milana Milutinovića i drugih.
Zašto je Milutinović oslobođen
Zdravorazumski odgovor svi znamo – Milutinović je oslobođen, iako je kao bivši predsednik Srbije bio najviše rangirani optuženi, zato što se već notorno nije previše mešao u svoj posao.
Rebalans, kriza i strategija
Problem ove vlade jeste nedostatak političkog autoriteta. A ponašanjem u poslednjih nekoliko meseci svakako ne povećava poverenje u njene političke sposobnosti.
Mala pažnja
Majka smišlja grupni portret svog poroda sa samoubicom: “Evo, deco, ti imaš ovde tri godine i vodila sam te na balet, a tebe u igraonicu na rođendan druga iz obdaništa, ovo iza je čika koji se posle toga ubio, nesrećnik, to mu je jedna od poslednjih fotografija, interesantno, mi je imamo, a on za nju i ne zna…”
Postupci za ratne zločine u Srbiji
Prenosimo izveštaj Beogradskog centra za ljudska prava – Postupci za ratne zločine u Srbiji – zakonodavstvo i praksa koji je posvećen aktivnostima državnih organa u vezi sa postupcima za ratne zločine i sadrži kratak osvrt na dosadašnje probleme iz prakse.
Bitak i vrijeme
Pet hiljada milja i dvanaest godina daleko od zavičaja, gotovo sa radošću priznajem da je moj identitet razuđen i mnogostruk.
Presuda Haškog tribunala i reakcije
Ministar Rasim Ljajić upozorava da će presuda „povećati animozitet prema Tribunalu “, predstavnik za štampu DSS u njoj vidi „opravdanje za bombardovanje SRJ” od strane NATO 1999.
Najava 359. emisije
Deo presude koja kaže da je naša zemlja Srbija preko svojih najviših državnih, vojnih i policijskih predstavnika organizovala i sprovela jedan zločinački poduhvat je užasavajući za sve nas.
Milk
Radio emisija 27.02.2009, govore: Vojin Dimitrijević iz Beogradskog centra za ljudska prava, Borka Pavićević iz CZKD i dramski pisac Biljana Srbljanović.
Spomenik žrtvama otmice u Štrpcima
Posle 16 godina od počinjenog zločina, u petak, 27. februara 2009. godine u Prijepolju biće otkriven spomenik žtvama otmice iz voza br.671 na relaciji Beograd-Bar, državljanima Srbije, koji su stradali zbog svog imena i vere.
Argentina na Dunavu
Istočnoj Evropi preti propast, ali ona se može izbeći uz pomoć sa zapada.
Prva presuda za zločine na Kosovu
Haški sud doneo prvu presudu za zločine koje su na Kosovu počinile snage Srbije i bivše SRJ u kojoj je zaključeno da su snage Vojske Jugoslavije i MUP počinile deportacije, prisilno premeštanje, ubistva i progon kosovskih Albanaca.
Smeniti upravu Sava centra
Organizacije za ljudska prava zahtevaju od Skupštine grada Beograda da hitno smeni direktora i rukovodstvo Javnog preduzeća “Sava centar” zbog diskriminacije organizacije koja se bori za prava osoba drugačije seksualne orijentacije.
Ksenofobija i rasizam, ovog puta u Rusiji
Predstavnik moskovskog analitičkog centra “Sova” kaže da “više od polovine stanovnika Ruske federacije smatra da Rusi treba da imaju privilegovan status u odnosu na druge etničke grupe”.
Made in Europe
200 istoričara iz 30 evropskih zemalja 5 godina je radilo na poređenju pisanja nacionalnih istorija u zemljama Evrope. Rezultati ovog istraživanja su toliko porazni.
Iz beležnice za emisiju 27.02.2009.
Za slučaj Miladina Kovačevića me je pitala Kondoliza Rajs kada smo se sastali u septembru, dominirale su dve teme – jedna je bila Kosovo, a druga Miladin Kovačević.
