Bez naučene društvene istorije, ekonomska i politička istorija su nerazumljive.

Dragoljub Mićunović kaže da je zapazio „da Holandija ne želi da bude krivac za zaostajanje Srbije“.

Predsednika Miloševića više nema, ali njegova porodica i dalje je izazov za etiku, pravo, pa čak i za trgovinu.

U pregovorima sa MMF jedna od osnovih tema je trebalo da bude visina budžetskog deficita 2010. Iako su pregovori tek počeli nagoveštava se da MMF prihvata deficit od oko 4%?

Pismo Mirjane Miočinović Danasu u vezi sa fotografijom Biljane Plavšić i propratnim tekstom pod naslovom „PLAVŠIĆ: Osećam se slobodnom“, koji zauzimaju više od polovine naslovne strane lista (sreda, 28. oktobar).

Tip se zove Vladan Lukić i po zanimanju je predsednik nečega što po inerciji nazivamo FK Crvena Zvezda. Taj klub je jednom bio čak i šampion Evrope i sveta.

Young Upward-Pushing Professionals; mladi laktaroški profesionalci. Pandemični oblik života zasnovan na metodu – i ni na čemu više.

Bilja se nije bavila platnom kao ona Biljana iz poznate pjesme, već puno ozbiljnijim stvarima kao što su zločini protiv čovječnosti.

Medvedev ima ideju o stvaranju novog bezbednosnog sistema, Abdulah Gul o Srbiji govori kao o turskom susedu, Turska podržava iranski nuklearni program, Ivica Dačić ljubi Zid plača u Jerusalimu, a Vaclav Klaus hvali Rusiju.

Kada budućnost zatvori vrata, odnosno otvori ih samo zato da se pokaže kao neizvjesnost, nestalnost ili zabrinutost, tada se, kako kaže Heidegger, ”užasno već dogodilo”, jer tada inicijative zamiru, nadanja se pokazuju prazna, demotivacija raste, a životna moć sasipa.

Kada se govori o rušenju zidova međudržavnih podjela u novijoj povijesti Evrope, treba doći u Sarajevo i vidjetiti uvezene policijske bastione.

Podsticaj reformatora nije prevazilazio ranije zahteve da se izvrše promene u crkvenoj organizaciji, porezima i obredima. Međutim, teološke promene bile su iznenađujuće velike, a mnoge od njih su postale neopozive.

Stigla je sa robije Biljana Plavšić i nacija je raspamećena. Ekstaza. Teško je verovati, ali to je neka srpska Jovanka Orleanka.

Trijumfalni povratak Biljane Plavšić obesmislio je pretpostavku da je civilizacija u stanju da humanim postupanjem obesmisli zločin i zlo.

Mogu sasvim lepo da živim bez svake televizije, pa tako i hrvatske. Televizor, doduše, opet imam, ali uglavom skuplja prašinu, a i nemam kablovsku, tako da od HRT-a nema ništa.

Vratila nam se Biljana Plavšić, sutra ćemo je sresti na pijaci, biraće male tvrde glavice kupusa, bliži joj se slava, vreme je za sarme, doći će sveštenik da osvešta kolač.

Slušajući i čitajući diviziju lokalnih političkih mudraca čovek bi stekao utisak da sa Srbijom zapravo ne postoji nikakav problem, nego da sva nevolja dolazi od te prgave Holandije.