U prilog mladom Ciprasu sa licem simpatičnog kučeta dodajem i to da je uspeo da poveže posvađane levice, da za njim ne ostaje nijedna afera, korupcijski skandal ili senka ličnog bogaćenja.

Grčka je dobila dva lidera koji će obeležiti decenije koje dolaze: novog premijera Kirijakosa Micotakisa i Aleksisa Ciprasa koji je ipak ostvario značajnu pobedu zbog broja glasova koje je dobio.

Zahtevi javnosti da opozicija predstavi svoje stavove, programe, planove i strategije su legitimni. I neostvarivi. Jer je vlast zaposela i poslednje krajičke javnog prostora…

Nekada su fotelje bile simbol otuđene birokratske moći i nezasluženih privilegija, dok u naprednjačkoj Srbiji u njima ne sede ni direktori ni političari, već kritičari, uglavnom sa tvitera. Drugim rečima, građani.

„Čini ono što je pravedno, ne tlači udovicu, ne teraj čoveka sa poseda svog oca, ne uskraćuj zvaničnike. Čuvaj se nepravednog kažnjavanja, ne ubij.“

Posle predsednikove izjave da nikada nismo imali više investicija, Milojko Arsić je izjavio da su investicije niske za generisanje visokih stopa rasta.

Ove dve vesti ne mogu a da se ne pročitaju zajedno: da Nikola Kalinić nije izabran za nacionalni tim za svetsko prvenstvo i da je Suzana Vasiljević nova članica UO Košarkaškog saveza Srbije.

Vrhovni se ponovo vratio nerešenom i svakako nerešivom ubistvu Olivera Ivanovića. Zašto baš sad? Pa zbog toga što je Priština raspisala poternicu za njegovim prijateljem Milanom Radojičićem.

Reč na komemoraciji: Pre gotovo 30 godina Danilo Kiš je objavio pesmu „Na vest o smrti gospođe M. T.“, čiji početni stihovi glase: „Kakav dobro obavljen posao, Smrti, kakav uspeh, srušiti takvu tvrđavu!“

Reč na komemoraciji: Ovde se već 24 godine kultura dekontaminira od otrova nacionalizma. Ovde smo se zajedno sa Borkom sećali žrtava tog otrova i jedne od najvećih – Jugoslavije.

Otvoreno pismo građankama i građanima Srbije povodom izjava poslanika vladajuće stranke Marka Atlagića: Po njemu, ona bi zbog svojih stavova o Kosovu „trebalo da završi u buvari, to jest zatvoru“.

Tekst iz 1991: U modi su odlasci. Retko ko od onih koji odlaze govori o tome. Zato što im je teško i zato što, ako govore o tome, možda i neće otići. I ne znate da li da kažete „do viđenja“ ili „zbogom“.

Dokaz da nam ne ide najbolje u pregovorima sa EU je i „muka“ države u oblasti rada, zapošljavanja i socijalne politike – koja spada u poglavlje 19.

Do poslednjeg daha se komentarišu Vučić i njegova kamarila, ali gotovo nema analize opozicionog delovanja. Leto će da prođe, a redovni izbori se približavaju. Biće održani početkom iduće godine…

Vlasnici radnji na severu Kosova kažu da ne mogu da posluju sa robom koja se na granici Kosova sa Srbijom oporezuje 100 odsto. Uz njih su stali svi privatnici sa severa Kosova. I sad tamo ništa ne radi.

Kada su pre nekoliko dana neki mediji preneli ovu izjavu odlazećeg holandskog ambasadora u Srbiji, svaki se čitalac mogao setiti nekog slova zakona koje je ostalo samo na papiru.

Počela je da liči na mrakovitog tvorca, koji joj je udelio svoj čovekoliki oblik, usadio joj nabusitost i aroganciju, i već je vidi kao svog nesavršenog klona, ovcu Doli srpske utopije.

Imala je sva prava i sve mogućnosti da bude isključiva, ogorčena, pravedna i udaljena: nije iskoristila nijednu. Sve što je bilo njeno, jedinstveno, otvorila je i poklonila drugima.

Da li će ukidanje društvenih odeljenja najavljeno u 50 gimnazija dovesti do smanjenja broja studenata koje finansira država na fakultetima iz oblasti društveno-humanističkih nauka?

Kao da ne živimo u državi nego u kockarnici. Svaki dan je nova tura – svaki izlazak iz kuće je novo stavljanje života na kocku. Hoćete li stići na vreme i hoćete li uopšte stići…

Ne sećam se tačno kada sam upoznao Borku Pavićević, čini mi se da sam je poznavao oduvek, ali kada je osvanula vest da je više nema, to pitanje vremena postalo je izlišno.

Kada bi negde ušla svi bi rekli: Eno je Borka. Kada bi počela da govori, svi bi rekli: Borka priča. Zato njen odlazak ne može da se opiše drugačije nego kao beskrajno nedostajanje.

Etiopska ili abisinska crkva deo je zajednice pravoslavnih crkava. Hrišćanstvo je na prostor Etiopije stiglo u 4. veku u vreme kralja Esane, zahvaljujući Svetom Frumentiju i Edesiju Tirskom…