To je poraz, a ne (samo) Kosovo. Kosovo je bilo poprište šepurenja balkanskih delinkvenata, koji svoje poslednje sklonište traže u odanim stranačkim torovima.

Tata je odmaknijo se od stola i viknijo je: “Alo! Alo! Ovo je Nova godina, a ne Drugo zasjedanje avnoja! Cili svit slavi euro, a vi bi ovdi vratili dinar, a!? Je li, bando pijana?!” (iz sabranih dela Robija K, tekst iz 2002)

Kjučni politički račun bio je da je opravdano odustati od Jugoslavije da bi se ostvarila puna kontrola nad Kosovom. Jugoslavija kao način da se ostvare srpski interesi na Kosovu – to nije bilo dovoljno.

Igrajući ulogu časnog i predanog borca za zajedničko dobro čiji se napori uprkos svemu završavaju porazom, on svojim podanicima poručuje – ja sam jedan od vas. I ja, baš kao i vi, ratujem protiv jačih neprijatelja…

Ja tam jot maja beba ali ito ti pitem pitmo. Ta ti u pitmu kadem da te puno vojim i da ti ti nama Klvatima klatan. (iz sabranih dela Robija K, tekst iz 1995)

Pobedila je dakle „Srbija plakanja, a ne Srbija koja pobeđuje“ – zaključiće Vučić. A onda će i poimence pobrojati rasplakanu Srbiju: „Sonja Biserko, Sava Janjić i Rada Trajković i oni koji su tobože najveći nacionalisti“.

Sa dodele nagrade Svetlanama iz Peščanika: 18 godina posle izbora 2000. izgubili smo tekovinu za koju smo mislili da je zauvek osvojena – pravo da slobodno biramo svoje političke predstavnike.

Didi je u kužini visila slika od nekog barbe. Ja sam njega pitao: “Dida, koji ti je ono?” Dida je ustao se i rekao je: “To je drug Tito, naš precjednik!” (iz sabranih dela Robija K, tekst iz 1994)

Ova vlast je došla na vlast kritikujući 24 sporne privatizacije. A onda je privatizovala državu. I u tome ne vidi ništa sporno. Sporno joj je jedino to što se tu i tamo probije glas zdravog razuma.

Protest protiv „pronatalitetne“ politike biće održan u utorak 25. septembra na Trgu Nikole Pašića u 17 sati. Učesnici protesta će šetnjom do vlade izraziti nezadovoljstvo zbog ukidanja prava deci i porodicama.

Kao krpom, Vukosavljevićem su obrisali pod jedan mogul (ili pre – golem) rijalitija, predsednica vlade, te jedna članica REM-a. Na šta je Vukosavljević smerno odgovorio da je – sve to u redu i normalno.

Više ne pamti o čemu je govorio tako nadahnuto, šta je obećao a šta nije, da li se možda izlanuo, iznjakao, izblejao, muknuo, lupio nešto strašno ili smešno. Nešto važno mu je svakako izmaklo u tom obraćanju.

U svom gostovanju na TV N1 Momir Bulatović se, povodom izlaska iz štampe svoje knjige „Nevidljivi lanci: moć nepostojećeg novca“, između ostalog pridružio prorocima kataklizme kapitalizma.

Moj drug Dino je stojao u stavu mirno. Onda je zavikao: “Oružjeeeeeespremi!!!” Mi smo u roku hitno napunili usta sa crvenim bobicama. (iz sabranih dela Robija K, tekst iz 1992)

On ima svoj rijaliti program na svim kanalima Pinka. Okretanje tih kanala je kao listanje novina sa fiksiranim rubrikama: Ćirilica – Zadruga – Vučić – Parovi – Vučić – Zadruga – Marić – Vučić – Sarapa i tako u nedogled.

Novi načelnik je dobar profesionalac, oficir koji je operativno sasvim solidno obučen za posao koji ga čeka. Javno nije pokazivao nikakvo divljenje Vučiću i Vulinu, ima se utisak da tome nije sklon. Mada, ko bi ga znao.

Iz ministarstva kulture u Danas je stigao predlog da Danas i ministarstvo organizuju okrugli sto o upotrebi ćirilice na kojem bi se čuli argumenti obe strane u vezi sa zakonom o službenoj upotrebi jezika i pisma.

Poljoprivrednu korporaciju Beograd – čije srednje slovo u akronimu mnogi još uvek čitaju kao kombinat – treba prodati bez odlaganja. Zašto? Zato što će joj gubici samo rasti, a cena padati.

Na današnji dan pre 30 godina počeo je košarkaški turnir na Olimpijskim igrama u Seulu, na kojem je reprezentacija Jugoslavije na čelu sa selektorom Dušanom Ivkovićem osvojila srebrnu medalju.

U združenoj akciji pranja građevinskih investitora, predsednik države i predsednica vlade su u odvojenim, a ipak sinhronizovanim nastupima pevali istu pesmu: ko radi taj i greši, ko zida taj i gine.