Perpetuum mobile ekonomija, epizoda 2014
Ovo novo subvencionisanje za novozaposlene je Vučićeva ideja. On očigledno želi da nastavi propalu ekonomsku potliku i da ubedi ljude da nas jedino strani investitori mogu spasiti.
Nežni glas armije
„Kad imamo kretanje oklopnih vozila i hiljada vojnika, ljudi se sklanjaju. U mestima gde smo značajno smanjili intenzitet obuke, namnožio se kukolj“, rekao je on, misleći na palestinske zajednice.
ZALET
Jedan napis iz dva dela: o neprekidnom odlaganju obećanja nove vlade da će promeniti stvari iz korena – i o sećanju autora na Dobricu Ćosića, uz ocenu njegovog književnog dela kao neuspele potrage za izrazom.
O ekonomiji
Do posla putujemo sve duže, sigurnost zaposlenja je manja, ljudi su nesrećni iako dobro zarađuju, ali ekonomisti poručuju: treba da budete srećni – Britanija danas ima 20% više prihode nego 1975. Zašto niste srećni?
Tri preispoljne budalaštine
Ruskom javnom scenom danas vladaju tri, do te mere idiotske budalaštine, da zaista više nemam živaca da ih slušam: nije sve tako prosto – Rusija je za Putina – ruski narod nije spreman za demokratiju.
Bal vampira
Mladina – Hrvatska se i dalje krize drži kao pijan plota i predstavlja još jedinu državu EU koja se guši u recesiji. Dobro, socijaldemokrati nisu baš sposobni, ali, vjerovalo se, barem su pošteni.
Hej Haj volonteri
Volonterski rad odigrao je ključnu ulogu u katastrofi izazvanoj poplavama, inženjeringom i kalkulacijama “države koja posmatra”.
Varljivo evropsko leto 2014.
Šta je najbolja vest sa održanih evropskih izbora? Evropa i dalje ubedljivo glasa za umerene političke opcije. U medijima to ne izgleda tako, jer su zanimljivije vesti o „političkom zemljotresu“.
Razoružajte se
Za Baltik važi isto što je nekada važilo za Zapadni Berlin: ruski napad bi rasparčao zapadni savez, ali ne bi doveo do velikog rata. Valjda naši lideri imaju barem toliko razuma.
Evropski tajni uspeh
Političke greške koje su izazvale evrokrizu – stvarajući zajedničku valutu bez bankarske i fiskalne unije koju takva valuta zahteva – suštinski nisu imale nikakve veze sa socijalnom državom, ni pozitivne ni negativne.
Ko je bio Dobrica Ćosić
Njegov odlazak ostao je u senci dramatičnih poplava, a naslovna strana Politike od 19. maja bila je kadrirana u ćosićevskom maniru, kao nacionalna tragedija.
Ogled o većem i manjem zlu
Globus – Satima će u televizijskim studijima analitičari oko stolova od fiberglasa palamuditi pokušavajući objasniti što se ove nedjelje dogodilo na izborima za Europski parlament.
Poplave nisu prirodna katastrofa
Žurnal
Što voda više nestaje, dolaze valovi dokumenata koji pokazuju kako je “prirodna katastrofa” omogućena tranzicijskim periodom 90-ih.
Klimavi tron kralja čokolade
Porošenko je na predsedničkim izborima 25. maja osvojio preko 55 odsto glasova. Kandidati krajnje desnice su prošli bedno, što je ućutkalo propagandu ruskih medija o vlasti Ukrajine sačinjenoj od fašista i antisemita.
Puzeća cenzura
Autonomija.info – Da počnemo otpozadi: „Pakleni plan tajkuna i DS: hteli da udave Vučića u poplavi“. Izvor: nešto što se zove „Informer“.
Evropski zemljotres
Uspon desničarskih populista nije vezan za jug Evrope, najteže pogođen evrokrizom. Glasanje protiv Evrope nije isto što i glasanje protiv politike štednje Angele Merkel.
Stanje redovno
Sa povlačenjem vode, život se polako vraća tamo gde je i bio. U blato. Poplave su iznele na videlo najbolje i najgore u nama. Šta ko ima. Mnogi su nas prijatno iznenadili. Mnogi nas nisu iznenadili uopšte.
Sjetih se…
Odem na facebook i, prvi put uopće na mreži, postiram tekst “Zašto volim Viktora Ivančića”. Hvalospjevom svečano obilježim status Viktorova Fana i ostadoh tako ponosna i velika cijela 3 dana.
Plate
Novi magazin – U Srbiji je stopa nezaposlenosti povećana za 10 procenata, u Hrvatskoj za 8,8, u BiH za 4,1, Crnoj Gori 2,3, Makedoniji 4,8, a na Kosovu za čitavih 16,5.
Smith, Hayek, Rawls i Gligorov
Ono što je Friedrich Hayek uradio s delom Adama Smitha, Vladimir Gligorov je uradio s Hayekovim delom. Kako Hayek selektivno čita Smitha, tako Gligorov selektivno čita Hayeka.
Sloboda mišljenja i izražavanja u vanrednoj situaciji
Stvar je kulminirala objavom okončanja vanredne situacije i obećanjem premijera da će on sam „odgovoriti“ na kritike onih „koji nijedan džak nisu napunili“, a „sole pamet“.
Elegija o godišnjim dobima
Za vreme uragana Sendi spustila sam se petnaest spratova, u poodmakloj trudnoći, po mraku, samo da uhvatim signal da poznaniku koji ne veruje u klimatske promene pošaljem novi dokaz njegovog idiotizma.
Vođa do grla
Novosti – Srbija danas podseća na scenografiju iz spota („Esi mi dobar“) hip-hop benda Bad Copy, snimljenog u jednoj faveli, među udžericama, u blatu i vodi.
Operisani operateri
Vic glasi: U SSSR-u je uveden drugi TV kanal. Na prvom govori Brežnjev, a kad neko prebaci na drugi, tamo zatekne policajca koji maše pendrekom i govori: „aa, ne gledaš prvi kanal“.
Crna rupa
Novosti – Imamo posla s ingenioznom idejom da golema crna rupa koja zjapi na mjestu nekadašnje Ulice Prvoga splitskog partizanskog odreda posluži kao izvorište imaginarnog identiteta.
Pravila za krize i nepogode
Zašto se profesionalci kada se uhvate u koštac sa hitnim slučajevima pridržavaju unapred postavljenih pravila? Zato što ljudi u trenucima krize zbog panike čine predvidive greške koje se mogu izbeći.
Taktika narezaka
Autonomija.info – Postavlja se samo jedno pitanje: da li Vučiću odgovara radikalna dekonstrukcija autonomije. Možda će baš on upozoriti: lakše gospodo, neka nešto ipak ostane.
Gugl pretraga: Diktator nije pronađen
Prošle nedelje Evropski sud pravde je izrekao presudu o „pravu na zaborav“, koja je korisnicima Gugla dala mogućnost da uklone linkove o sebi iz rezultata Guglove pretrage.
Vodoprivreda i tranzicija
Jugoslavija je imala jedan od najrazvijenijih vodoprivrednih sistema. I gde su sad ti sistemi? Uništeni su u tranziciji. Ne zato što nije bilo novca, već zato što su bili partijski plen.
U lice cenzuri
“U danima kada građani preuzimaju funkcije države i pomažu unesrećenima iz poplavljenih područja – vlast troši vreme i energiju na kršenje slobode izražavanja, napadajući internet stranice koje pozivaju na odgovornost.”
Prvi Srbin hidrolog
Novi magazin
Peštanski „Pester Lojd” je odbio da štampa upozorenje Vilovskog da će Segedin stradati 12. marta 1879. On je isti tekst odneo bečkom dnevniku „Di Prese”, koji ga je objavio 3. marta, devet dana pre katastrofe.
