Blebećući o izborima ministar policije rekao je da nikad nije bio za vanredne izbore, što je misao za svaku hvalu. Svom rekao bih iskrenom stavu dodao je mudroliju: „Da su izbori dobri i crkva bi ih imala.“

Šteta što predsednik Srbije nije objavio više puta najavljivani bestseler koji će biti najčitaniji u celom svetu. Jer bi sad to pročitao i Donald Tramp umesto da samo ponavlja istu odbranu.

Izgleda kao da smo okovani snegom i ledom već mesecima. Pojedini delovi zemlje ostali su bez struje i vode. Nelegitimni predsednik se pojavljuje, ali njegova intonacija i izgled ne ulivaju poverenje.

U državi u kojoj ni vladar ni vučimediji ne smeju da zucnu o Trampovoj tvrdnji da je postigao mir između Srbije i Kosova, spinovanje može biti samo patetično. Spisak nesposobnosti domaćeg režima je poduži.

Na božićnom skupu u organizaciji Informera upućena je prava lavina uvredljivih poruka građanima koji nisu na strani vlasti, kao i političarima susednih država. Pevala se pesma koja vređa muslimanke.

Slobodarska Srbija, za koju je mudri vrhovni vođa Panoramiks siguran da je pod njegovom kontrolom, smanjila se do površine Pionirskog parka.

Piše mi Nenad Dimitrijević: „Nije me toliko strah od nepoštenih izbora, koliko me je strah od Vučićeve pobede na izborima kojima se ne bi imalo mnogo šta prigovoriti.“ To je rizik s kojim mora da se živi.

Sećanje na Sarajevske sveske: Otvorio sam prozor, i ništa se ne vidi od magle. Samo čujem buku sa ulice. Nije loše. Sad nema ničeg napolju, sve je unutra. I sve mi je iznutra.

Pojam „narod“ vratio se u svakodnevne razgovore i programske tekstove javnih ličnosti, naročito onih koje sebi daju za pravo da govore u ime Studentske liste. „Narod vam ne veruje!“ govore mi sagovornici.

BDP je postao opsesija, propagandni rekvizit, a za autoritarne režime često i ključni izvor legitimnosti. Kada demokratski kredibilitet izostane, preostaje da se legitimitet proizvodi kroz brojke.

Pandura bi mogla biti osveta vladara koju je poslao na blokadere, jer su pomagali ljudima. Videli smo kako su se razbežali 15. marta u Beogradu.

Mama je gibala po dućanu i tražila je po policama. Ja sam hodao za njom. Mama je grintala: „A ne znan jesan li ja slipa ili šta je! Ovdi je toliko stvari da se normalna žena ne može snać!“

Nema te vojske koja bi Vučića spasila od vojske koja je gonila Madura. Izbori su jedini spas za njega, kao i za Srbiju. Volja žitelja Srbije biće jači štit za njega od bilo koje domaće vojske.

Naziru se obrisi novog sveta koji nastaje na antiliberalizmu i antiglobalizmu. Rusija napala Ukrajinu, Amerika Venecuelu, Kina steže obruč oko Tajvana. To je, zapravo, taj „multipolarni svet“.

Grupa osvešćenih naučnika i stručnjaka, među kojima je i moj nećak Dušan Simić, junaci su dokumentarca „Nothing lasts forever“ o borbi protiv kartela koji održava mit o dijamantima.

U mnoštvu ružnih događaja koji su obeležili sam kraj i inače vrlo ružne prethodne godine, pažnju javnosti privuklo je policijsko privođenje i zadržavanje jednog novinara i jednog advokata.

Predsednik Srbije za godinu dana četiristo puta na televiziji, mi u jednom danu četiristo hiljada potpisa na ulici. A nije morao ni badnjak da se pali. Samo žar borbe, iskra promene i plamen slobode.

Iz arhive (2019): Do 20. veka Venecuela je bila agrarna zemlja čiji je glavni izvozni proizvod bila kafa. Otkriće nafte kod zaliva Marakaibo 1914. označilo je početak naftne istorije ove zemlje…

„Bog neće pomoći“ (Hana Jušić) i „Mirotvorac“ (Ivan Ramljak) dva su različita filma. A oba odbijaju da društvene i ideološke parametre stvarnosti – patrijarhat i nacionalizam – prihvate kao „prirodne“.