Dobio sam poziv za učešće na festivalu poezije u Malmeu. Pored mog imena stoji Bosnia/Sverige. Pitali su me je li pravo, rekao sam nije; za prvu sam vezan tek iz želje, a za drugu iz prisile.

Vidim na tv-u predsednika kako sadi drvo. Tu i treba da radi, u gradskom zelenilu.

U egzilu, jezik ti se konzervira. A i ti se konzerviraš – imaš spolja 40 a iznutra 70 godina. Sâm sebi si grob, sâm sebi si nadgrobni spomenik.

I ateizam ima svoje fundamentaliste.

Zamislite da SPC podnosi dokumentaciju na nekom državnom šalteru.

Razgovor sa predsednikom Naše stranke.

To je već vrijeme kada u beogradskom Klubu književnika, uz rumeno vino i duple gulaše, biraju Gedžu za oca nacije i spremaju hulje u nahije da podižu raju na gradove i proglase braću za dahije.

Ova kratka knjiga ima u bukvalnom smislu kosmičke ambicije.

Farma jeste rezultat promena započetih 5. oktobra 2000.

Hamza i ja, na lokalnoj željezničkoj stanici, ali voza nema. Pružni nasip i pragovi zatravljeni. Jalovica, od postanka pa nadalje. Mrtva zemlja. Prisjećam se Eliotovih kvarteta. Ovako će, mislim, ubuduće zemlja izgledati.

Pretnje upućene autorima filma Šišanje doživljavamo veoma ozbiljno i želimo da tu situaciju razjasnimo do kraja.

Ako se gleda celo razdoblje od deset godina, ekonomske su reforme bile relativno spore i polovične.

Montaigne i Pascal govore o mističnom temelju autoriteta zakona.

Vojin Dimitrijević, direktor Beogradskog centra za ljudska prava u intervjuu za B92.

Slaviša Savić, dizajner Peščanika, nudi nova idejna rešenja stranačkih simbola.

Tuđman sebi jednostavno nije mogao dopustiti luksuz da proces privatizacije prepusti (tržišnom) slučaju.

Treće poglavlje iz knjige One gorke suze posle.

Krvnici s Balkana ne idu u Džennet. Oni će sa zemnog svijeta skakati u jedno jezero. Premda nije morska, voda tog jezera jeste slana.To je jezero izbjegličkih suza, po kojem će oni do sudnjeg dana plivati.

Poraz Silajdžića na izborima u BiH i psihoanaliza.

Utorak, 05.10, 17.00, plato ispred skupštine Republike Srbije.