Zoran bi se radovao
Moj dobri prijatelj iz zajedničkih dana u Bonnu, bivši Tanjugov dopisnik iz Njemačke u dva navrata, Milenko Babić, ima vrlo produktivnu tezu o velikoj sličnosti Nijemaca i Srba.
Moj dobri prijatelj iz zajedničkih dana u Bonnu, bivši Tanjugov dopisnik iz Njemačke u dva navrata, Milenko Babić, ima vrlo produktivnu tezu o velikoj sličnosti Nijemaca i Srba.
Predsednik Republike Srbije polaže zakletvu koja ga obavezuje da čuva i poštuje Ustav i zakone, državni interes i da se uopšte lepo ponaša i ispušta ispravne zvuke, da ne vređa nikoga i da se osmehuje ako je moguće iskreno. Sve dok se tako ponaša, svejedno je.
Koštunica je poslužio kao posuda u kojoj su sačuvani glasovi Slobodana Miloševića.
Izbor Putinovog dugogodišnjeg poslušnika i pažljivo izabranog naslednika, Dmitrija Medvedeva, za predsednika Rusije znači da je Putin formalno predao sve ceremonije vlasti Kremlja.
Represivni režimi igraju na kartu naše nelagodnosti zbog kolonijalne prošlosti, ali mi moramo da se založimo za one vrednosti kojima teže ugnjeteni narodi.
Vlada Srbije uspela je da onemogući potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU. Pre svega nesaradnjom sa Tribunalom u Hagu, a potom i pretnjom da će ga poništiti ili ga neće ratifikovati ako bude potpisan.
Avganistanski Senat je povukao potvrdu smrtne kazne za Sajeda Perveza Kambakša, studenta optuženog za bogohuljenje zato što je sa interneta skinuo izveštaj o stanju ljudskih prava žena.
Radio emisija 01.02.2008, govore: Nataša Kandić, Marko Milanović, Jovan Byford, Ivan Čolović i Svetlana Slapšak.
Bilo je frustrirajuće praviti današnju emisiju. Ne smemo da pominjemo izbore, čoveka čije ime počinje na T, a ni čoveka čije ime počinje sa B. Onda vam preostaje ili da psujete ili da pričate o Koštunici, što meni dođe na isto.
Među biračima Druge Srbije vlada konfuzija. Naročito među kritičarima dosadašnje politike Borisa Tadića. Da li, ipak, opet, zapušiti nos i sprečiti najgore.
I ne samo da Gazprom donosi novac Kremlju, nego Kremlj koristi Gazprom kao sredstvo političkog pritiska.
Kada se, uz pomoć partijskog aparata i medija, halucinacija eksternalizuje, kada se uzdigne u rang državne politike, onda nastaje problem.
Fatum srpske nesloge udari premijera naglom glavoboljom, ustade i opet priđe prozoru. Učini mu se da na ulici vidi Čedomira Jovanovića, ali nije mogao da se zakune.
Pročitao sam i neverovatan argument da bi trebalo za njih glasati, jer su naši. To nema veze sa demokratijom. Ako naši čine ono što bi činili njihovi, bolje je da to čine njihovi. Pa da oni budu odgovorni i plate cenu.
Totalitarni sistemi u dvadesetom veku šire strah, oni predstavljaju najveće poraze čovečanstva, a pobeda nad njima najviše “prosvetljenje”.
Ja za sebe i u svoje ime ovako odlučujem. Gledam svoju zemlju na ivici ambisa i za taj sunovrat krivim vlast koju svojom pogrešnom politikom održava Boris Tadić. Svesno i ne bez ljutnje, odlučujem da mu dam poslednju šansu.
Svake godine u decembru, Vlado Kreslin ima koncert u Cankarevom domu, na koji se dovuče sve što u Sloveniji misli izvan okvira desnice, klerikalizma, fašizma, rasizma.
Dakle, osim o Kosovu, Koštunica razmišlja i o drugim važnim stvarima kao sto je “Hoću li ja, Premijer jedne države i Predsednik jedne partije glasati na izborima?” Mora da razmisli!?!?!”
Neću ove nedelje o izborima, neću, jer mi se okreće želudac od silesije onih kojima je Sve Jasno, toliko jasno da im se muti pred očima.
Iako se to protivi mojim moralnim i političkim uvjerenjima, mislim da bi za Srbiju bilo daleko bolje da pobijedi Nikolić nego Tadić.
Hitleru su se vojnici zaklinjali njemu lično, da će mu, kao “vođi nemačkog Rajha i naroda”, biti bezuslovno odani.
Onaj ko smatra da su svake promene – pa i promene u pravcu nazadovanja, izolacije i straha same po sebi dobre, taj je ili bolesni cinik ili proračunati trgovac koji za svaki slučaj priprema teren za sopstvenu promociju i buduće privilegije.
Moj rad, posebno prikupljanje podataka o počiniocima ratnih zločina, je ozbiljno ugrožen. Razumem da moja država ne voli to što radim i da ima puno onih koji me napadaju da bi odvratili javnu pažnju od njihovih nedela u prošlosti.
Kroz nekoliko godina Srbija se može naći u situaciji da je bez Kosova, bez EU, u hladnom ratu sa Amerikom, i bez gasovoda. Pred nama je „savršena oluja”. Čak i ukoliko ne dodamo domaće „burne” komponente.
Glasanjem za manje zlo potvrđujete pravilo i dosadašnju ustaljenu praksu da za uspeh u političkoj utakmici ne morate biti “dobri”.
Demokratija je jasno odredila svoje značenje. Zato su u Srbiji u kojoj ponovo odlučuju milioni nepismenih, spremni da poveruju u svaku mitologiju koja će ih očuvati u izolaciji i samoći, oslobađajući ih potrebe da se menjaju, izbori samo tegoba.
U finišu grube i ružne izborne kampanje, u kojoj se nisu birale ni riječi ni sredstva, uključio se pri samom kraju i nobelovac Günter Grass, poručivši u formi metafore hessenskom premijeru Rolandu Kochu da je fašista ili barem fašistički pripravnik.
Kaže se da je to sve zato da bi sadašnji predsednik bio reizabran i da bi sadašnja vlada preživela. Nije važna cena, jer je alternativa gora.
Članstvo u EU jeste jedini put demokratizacije Srbije i njene demokratske budućnosti. Od nas zavisi koliko će taj proces trajati.
Zbog ovakve Srbije koja na međunarodnoj sceni nastupa uzdignute glave, mudro i dostojanstveno, a i zbog naglog buđenja Rusije, Zapad je u panici.
Najveći kvalitet Tomislava Nikolića je upravo to što pre ili kasnije (ne mnogo kasnije) mora da progovori na lakat. Ne može čovek protiv sebe i svoje svadljive i nabusite prirode.
Otkako je prvi potpredsednik ruske vlade Dmitrij Medvedev sredinom decembra zvanično objavio da će se kandidovati na predsedničkim izborima, medijska mašina za pravljenje novog nacionalnog heroja radi punom parom.