Demonstracije ne ugrožavaju slobodu kretanja (mada vlast često podmeće kola Hitne pomoći koja navodno ne mogu da prođu), jer neometanog kretanja odavno nema po svojski obogaljenim ulicama…

A u saopštenju stoji da se Pošta ograđuje od demonstranata koji na proteste izlaze u svojim radnim uniformama. Sve u svemu, u Pošti je sve u redu, a kome je do politike neka izađe na ulicu, ali bez uniforme.

Pred turske lokalne izbore 31. marta, na kojima Erdoganova stranka može da izgubi Istanbul, u kome je on započeo svoj uspon kao gradonačelnik.

On je u stanju da do podneva kleveće NATO, da posle podne sklapa unosne ugovore s funkcionerima Alijanse, a da uveče s Rogozinom odigra partiju šaha i seća se dobrih starih vremena Slobodana Miloševića.

Reč je o Vučićevoj poseti građanima zaduženim u švajcarskim francima, koji su protestovali ispred Kasacionog suda u Beogradu. Kojih je bilo više nego ikad, jer su polovinu činili agenti u civilu. Nema veze.

Stereotip o zdravoj senilnosti kazuje da je duga seda brada znak mudrosti koja mlađe i podložne učenju izvodi na pravi put. Mada je isti takav starac kod Domanovića slep i vodi izgubljenu gomilu pravo u propast.

Imamo posla sa čovekom spremnim da učini sve kako bi ostao na vlasti. Ako ipak nije učinio sve – a nije – onda to znači samo jednu stvar: da nije mogao. Ovo je već značajan uvid o tome kako čitati predsednika.

Brojčana prevlast Vučićevih kontramitinga ne može delegitimisati zahteve građanskih protesta. Baš kao što ni Miloševićev kontramiting nije poništio izbornu volju građana pokradenu 1996.

Siriza je 2015. ozakonila istopolne brakove, ali sklapanje Prespanskog sporazuma sa Makedonijom izazvalo je mnogo više otpora na grčkoj političkoj sceni.

Mrtvi živima ostavljaju u nasledstvo isključivo teritoriju „svete zemlje“ za koju su prolivali krv i odlazili u smrt. U svom govoru u Nišu patrijarh Irinej nije precizirao čiju su sve krv srpski preci prolivali.

Otkuda motiv „smrti“ u Vučićevoj priči o izborima? I kada kaže „izbori“ na šta on tačno misli? Jer od njega se upravo traže – izbori, i ništa više. Ali on odgovara, birajte – ili izbori ili moja glava. Pa – izbori, čoveče.

Predsednik je napisao tekst za neki tabloid. Kao da je na rukama imao bokserske rukavice, pa brljao po tastaturi promašujući slova, a u glavi šoder iz koga je nastalo to što je imalo da uzdrma davno zaspalu Srbiju.

Pitanje je zapravo šta će Srbija EU? Reč je o maloj, neuređenoj i dosta razorenoj zemlji sa veoma rđavom demografskom slikom i sa teritorijalnim i ustavnim problemima koje ona nije u stanju da reši.

Ono što se nekada zvalo Salon knjige u Parizu sada se zove Pariz knjiga, i umesto u elegantnom Gran Paleu odigrava se u pravim sajamskim prostorima kod Versajskih vrata. Ove godine je bio od 15. do 18. marta…

Kako sada objasniti zašto je ova vlast, koja samo paradira i koja ovoliko paradira, ispala potpuni amater u planiranju neplanirane vojne parade? Parade koja je pompezno najavljena za 24. mart…

„O tome ćemo da pričamo kad se oslobodimo Vučića i njegovog diktatorskog režima“, kaže Boško Obradović. Ostaje nam samo da spekulišemo kako ćemo da pričamo o Radovanu Karadžiću „kad se oslobodimo“.

Čitanje Povelje o srpskom kulturnom prostoru: tu nema dvojne lojalnosti, nema dva kulturna pasoša, ili si kulturno naš ili nisi. A kad si u tom bitnom smislu samo naš, čista je šteta i nepravda što nisi i inače.

Jutarnji list je objavio: „SLUŽBENI BEOGRAD PREKINUO ŠUTNJU O PRESUDI KARADŽIĆU“. Onda ide vijest o tome kako je Ana Brnabić izjavila da još uvijek neće ništa reći o presudi Radovanu Karadžiću.

Industrijska proizvodnja u Srbiji je u novembru bila za 1 odsto manja nego u tom mesecu 2017, u decembru je pad bio 6,3 odsto, a u januaru ove u odnosu na januar 2018. smanjena je za 5,5 odsto.

Takav kakav je, on ima tatu Branka, koji bi davno bio zagubljen i zaboravljen u penzionerskom stadu, da sebi nije napravio važnog sina. Ni sam nije bio svestan svog unosnog reproduktivnog podviga.