Saobraćajna nesreća u kojoj je stradao stanovnik Surdulice pokrenula je proteste meštana koji zahtevaju odgovornost policije i hitne pomoći. Traže i iseljavanje šire porodice osumnjičenog.

Kao što posle proslave partijskog skupa u Nirnbergu ostaje zastrašujuća praznina, i ovaj ultimativni trijumf volje došao je do ivice i zastao u tihom užasu. U završnici je tišina.

Gledamo reprizu radikalskih kasnih 80-ih i 90-ih. Kada pobunjene žitelje Novog Sada nazovu ustašama ili kada govore gadosti o majci Gorana Markovića.

Beograd je dobio novi simbol. Sat postavljen tokom noći na Trgu Republike „odmah je pušten u rad“. Cena mu je oko 10 puta veća od Alibaba sata, a mi umesto Alibabe imamo njegovih 40 drugara.

Odavno znamo, slutimo ili paranoišemo da postoje moćnici ogrezli u nitkovluke, poludeli od vere u sopstvenu nekažnjivost. Deo toga gledamo u Epstajnovom dosijeu, deo na ulicama Srbije.

Optužena sam da mrzim sve srpsko već 1991. a pre toga mi je rečeno da ne pripadam srpskoj kulturi. Kasnije sam u Sloveniji optužena da mrzim sve slovenačko. Imam, dakle, i komparativnu perspektivu.

Dok je sedeo u kombiju i pisao stihove pesme „Strah od vozova“, Bajaga nije mogao ni da nasluti da neke daleke 2026. godine neće ni postojati vozne linije između Zagreba i Beograda.

Utemeljivački mit pjesništva govori nam da je Orfej prvo pjesmom pridobio Herona, kormilara duša mrtvih. Izmamio je, poput svih spretnih uličnih svirača, besplatan prijevoz preko rijeke boli.

Ograđivanje dela parka na beogradskom Ušću, izvedeno u noći državnog praznika, od strane ljudi pod crnim kapuljačama a uz podršku policije, s razlogom je izazvalo proteste građana.

Čini nam se da je nasrtaj reditelja-podanika Milutina Petrovića na svog učitelja Gorana Markovića, nagli vrtlog u glavi napadača. A on je verovatno uvek bio takav, samo nije dobio priliku da se iskaže.

Vučić kaže da razmišlja da li da pomiluje batinaše iz Novog Sada. To je bila poruka tužiocima: manite se posla, bolje je da ništa ne radite i ništa ne podižete protiv bilo koga ko je moj.

Građani su s punim pravom zviždali popovima jer su kao institucija oduvek bili na strani vlasti, što se plaća. Zviždali su svima koji su izdali državu Srbiju i prodali je nepismenim kriminalcima.

Teško je pronaći oblast ljudskog delovanja koju Vučić i vučići nisu upropastili ili opoganili. Tako je i dodela državnih priznanja pretvorena u infantilno dokazivanje pred zamišljenim neprijateljem.

Prošlu nedjelju obilježila je u Hrvatskoj facebook objava saborskog zastupnika Dabre u kojoj pjeva o Paveliću kao „vođi svih Hrvata“. Na kraju, posvećuje stih neoustaške pjesme Miloradu Pupovcu.

Nametnuta podela pobunjene Srbije na građansku i nacionalnu, posebno u trenutku kada se ona sagledava kao zbir snaga suprotstavljenih režimu, svojevrsna je investicija u političku iracionalnost.

Monstrumi, kao ni zli geniji ne postoje. Oni koji čine zlodela nisu ni posebno inteligentni. Strah menja stranu kad konačno shvatimo da oni žive i rade u društvu koje im omogućava zlodela.

O smrti četvorogodišnje devojčice iz Čačka nadležne institucije su se oglasile tek kada su građani izašli na ulice. Predsednik republike je priliku iskoristio da spekuliše o političkim uverenjima lekara.

U svojim pokušajima da ustanovim operativni rečnik termina koji bi se mogli upotrebiti u opisivanju specifičnosti režima u Srbiji, nametnuo se i ovaj stari balkanizam latinskog porekla.