Oni koji se sada pozivaju na profesionalizam ne pokazuju interes za ono što je najvažnija obaveza novinara: da dolaze do vesti, da istražuju činjenice i da informišu čitaoce.

Samo naizgled, „beli šengen“ nema nikakve veze sa našim makroekonomskim problemima i samo neupućenima se čini da nam ukidanje viza i nije potrebno.

Angažman medijskih komesara tipa Vojislava Mićovića, Save Križavca, Ljiljane Bulatović, Živorada Minovića, Slobodana Ignjatovića, Dušana Čukića, Dragana Radevića, Živorada Đorđevića, Radisava Brajovića, početkom 90-tih prerastao je u neobuzdano medijsko nasilje.

Želeo bih da se osvrnem na polemiku koju su u poslednje dve nedelje na sajtu Peščanika vodili Srđa Pavlović i Tea Gorjanc-Prelević.

Tačno je. Ne valja ništa. Ne ide ništa. Sve propada. Fakat. Nema nam, međutim, spasa – insinuira profesor – ukoliko ne poslušamo njega, dr Vojislava.

Darvinijana je vodič kroz evolucionu biologiju, a namenjena je svima koji zapažaju tihi sukob između dva pogleda na svet: racionalnog (naučnog) i mističnog (religijskog).

Svaki naši izbori su performans kitova samoubica nasukanih na peščanim žalima po kojima bi da jure krokodile. I zato se, kad s bolesnim strpljenjem slušam Tadićeve pretnje i obećanja, osećam kao da sa mnom nešto nije u redu.

Drugačije se glasa na lokalu, a drugačije za Narodnu skupštinu, upozoravaju pametni ljudi. To, naravno, ne smeta Tomi i Aci da seire na zemunski način: ala smo jaki, brate!

REKOM bi morala da se ozbiljno pozabavi personalizacijom odgovornosti elite na vlasti, kao i pitanjem političke odgovornosti te elite.

Jeste, zemlja ne izlazi na more, ali: “naša se zemlja, gospodine, graničila nekad sa dva mora, a naši su narodni ideali da Stradija bude ono što je nekada bila.”

Veoma je važno da svi oni koji imaju potrebu da i dalje lažu, to mogu da čine javno i slobodno. Što slobodnije, to bolje. Da vidimo kako oni to sebi opravdavaju.

Ljudi su tradicionalno odlazili u razvijenije zemlje da zarade, nauče i da izdržavaju članove svoje porodice kod kuće. Zato su vize važne.

Ne može biti sporno, čak ni novoj predsednici UNS-a, da su mnogi novinari obavili najprljaviji posao za Miloševića raspaljujući u ljudima najgore strasti, koje su ih terale u rat i davale im unapred indulgencije za zverstva koja su tamo činili. 

Iako bi većina članova Koalicije za REKOM volela da su na državnim funkcijama ljudi koji su svojim postupcima uvek samo doprinosili zaštiti ljudskih prava, stvarnost je na žalost drugačija.

Patriotizam ima smisla samo u odnosu na neki sistem vrednosti.

Posle kompromitujućeg istorijskog pomirenja sa Miloševićevim nasleđem, DS može ući u još jedan misionarski poduhvat: u tzv veliku koaliciju, danas na lokalu, sutra na republičkom nivou, sa naprednjacima.

“Naši” su nas prevarili. Jer šta je to nego prevara kad svoju politiku svedeš na protivničku, od koje su nas tobože spasli.

Merton je hteo da ospori jednostavne ideje o individualnom identitetu, što je u neku ruku ključna motivacija sociologije. Zašto je pojam individualnog identiteta problematičan?