Zašto berze opet naglo padaju, kao u špicu krize, ako je pobedio kandidat „nove nade“, „promene“ ili „spasa“ – kako su pristalice i deo štampe zvali Obamu tokom kampanje.

Čikago je danas grad u kom se tri miliona ljudi osjeća neuobičajeno dobro. Na kraju krajeva, naš sugrađanin je izabran za novog predsjednika, i nas 85% mu je dalo svoj glas.  

Ipak sam bila iznenađena u sredu ujutru kada sam izašla iz kuće i videla ljude koji, anestezirani tako dugo, nisu primetili da se predhodnog dana odigrao jedan tako uzbudljiv i veličanstven događaj kao što su to bili američki predsednički izbori.

Arogantnost kojom Koštunica od Skupštine Srbije traži da urgentno glasa o (ne)poverenju vladi, koja samo što je nekako pregrmela prvih stotinu dana, zapravo je najveća slabost njegove inicijative.

Barače Obama budi uvek s nama. Ovo je moja omiljena parola poslednjih dana. Mislim da oni koji su je smislili nisu baš imali predstavu o tome kakav se ideološki potencijal krije iza ovih američkih izbora, ne samo za Ameriku samu, već i za čitav svet.

Zašto se ponovo traži sporazum sa Međunarodnim monetarnim fondom? Možda je potrebno najpre reći u kojim uslovima MMF pomaže kako bi se razumela priroda problema.

Barak Obama je izabran za 44. predsednika SAD. To se desilo 389 godina od dolaska prvih robova iz Afrike u Ameriku, 232 godine od osnivanja SAD, 143 godine od ukidanja ropstva i 40 godina od smrti Martina Lutera Kinga. 

Tek pošto su pohapsili ekipu osumnjičenu za spektakularni atentat na Ivu Pukanića, zagrebački su policajci svečano objavili da se to od sada zove operativna akcija „Balkan Express“.

1905. stvorena je Samostalna radikalna stranka, koja je izazvala cepanje nekad jedinstvanog radikalnog biračkog tela na dva gotovo jednaka dela.

Oni tamo gore u Virovitici napokon mogu da odahnu, jer su Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić svečano obećali da neće više kidisati na njih.

Pitala sam da li nas finansira neko od tajkuna i da li smo mi isti kao i svi ostali – još jedna franšiza velike partije “Mišković, Beko & co”. I svaki put sam dobila čvrsto uveravanje da – nismo.

Novinar Boža Nikolajević 1920, očigledno besan i o svome trošku, izdao je brošuru u kojoj kritikuje dnevni list Politiku.

Zamislite da 31. oktobra uveče dnevnik RT Crne Gore bude prekinut vanrednom konferencijom za štampu. Na ekranu, ispred crnogorske zastave, postrojeni stoje Filip Vujanović, Milo Đukanović i Barack Obama. 

Oštra reakcija javnosti, ali i upozorenja ekonomista da će inflacija već do kraja godina biti dvocifrena, naterali su vladu da se pojavi najpre kao davitelj, a potom i bogomdani spasilac standarda socijalno ojađenih građana.

Ljudi koji su pozivali ministre, premijera i guvernera da ni sebe ni nas ne hipnotišu stupidnom pričom o tome da smo bezbedni i da ovaj finansijski cunami može da nam pljune pod prozor bili su uvredljivo diskvalifikovani kao narikače.