Oni koji vode „nuklearnu politiku” imaju politiku „strahopoštovanja” prema dijaboličnom koje drže u rukama, kao frankenštajnovskom zaveštanju. Da li je kriminalni akt ukoliko se ostaje samo pri pretnji?

Naš predsednik je smatrao za shodno da aferu sa satelitom razvodni: kaže čovek da je to satelitsko izviđanje ustvari dobra stvar i da bi nam valjalo u životu.

Pre neki dan beogradski sud oslobodio je u prvostepenom postupku dva nadasve zanimljiva građanina optužbe za zloupotrebu položaja i još ponešto.

Predsednik Tadić vidi da nešto nije u redu i pokušava da raspadanje spreči pređenim kilometrima u čemu se približava talonu mahnitosti, Jeremiću.

Najava registracije off-shore kompanija u Srbiji pokreće daleko važnije pitanje: problem ekonomskih monopola u kontekstu evropskih integracija.

S. Čongradin / M. Stojanović: Vlasti u Sarajevu sumnjaju da su srpski zvaničnici imali plan da Silajdžića stave pred svršen čin, odričući mu odobrenu posetu Jurišiću.

Svega 53 državljana Srbije bilo je na putu prema tuzlanskoj Kapiji, gde je 25. maja 1995. ubijena 71 osoba, a stotine su ranjene.

Predsednik Republike ne može obavljati nijednu drugu javnu funkciju! Je li rukovođenje partijom javna funkcija?! Ali nije to nikakva funkcija! Biti šef partije samo je taština i muka duhu.

Zašto se štedi u stranom novcu? Odgovor nije teško naći: ne veruje se u dinar.

U četvrtak, 13. svibnja 2010, svečano je obilježena dvadeseta godišnjica “bitke za Maksimir”.

Propao je još jedan pokušaj Gospodara Tame da baci na koljena hrvatskog čovjeka i sagradi Veliku Srbiju.

Gospodin Pavlica nam ne poručuje ništa novo: najpoznatije Njegoševo djelo je od svog nastanka mahom tretirano upravo kao politički/ideološki tekst.

Na probi je kako ono što se tvrdi, tako i pretpostavke na kojima se objašnjenja zasnivaju. Da biste ulovili uzrok, morate ga već imati u ruci, doduše u teoriji.

Šta je to multikulturalizam, je li to stanje stvari ili ideal koji tek treba da se ostvari, nešto što se tiče promene politike i načina mišljenja u jednom društvu?

Objavljivanje metaforičkih ratova simptom je krize demokratskog legitimiteta usled koje se logika vladanja oslanja na upravljanje strahovima građana.

Sutra je 25. maj, datum kada nam je svima drug Tito za života čestitao svoj rođendan. E, pa ja vam sad čestitam njegov rođendan; neko mora.

Gotovo je s dominantnom kulturom prerušenom u kulturu općenito: svatko će moći slobodno izreći svoju tajnu, objaviti šifru svojega bića.

Iako ovo delo ima nesumnjivu umetničku vrednost, njegov politički sadržaj više ne možemo prihvatati zdravo za gotovo.

Za nekoga je sreća preživjeti dan, provesti ga bez bolova ili batina. Upravo relativnost tog stanja čini da je bavljenje istim daleko od dokone zabave.

Kad su u najosjetljiviju tačku pogođene tzv. evropske vrednote, kada je izgubljena i vanjska politika EU, ostao je evro. Sada je i on uzdrman.