Rat i nejednakost
Uverenje da ratovi doprinose smanjenju nejednakosti prihvata se kao samorazumljiva istina. Ali da li je uvek tako? Na primer, ima naznaka da je nejednakost u Nemačkoj u periodu 1914-1918. rasla.
O socijalnoj državi
Došli smo dotle da državu blagostanja smatramo troškom koji treba smanjiti, a ne delom ekonomske i socijalne strategije sa ciljem da se obezbedi sigurnost za sve i mogućnosti za one koje žele više.
Bilježnica Robija K.: Lov na Todorića
Barba Tonino je rekao: „A šta ako se Todorić krije na Šolti?“ Moj tata je pitao: „Zašto bi se krija na Šolti?“ Barba Tonino je rekao: „Šta ja znan, da zajebe ekipu!“
Varvari pred vratima
Patrijarhova zabrinutost za natalitet u trenutku kada srpske sudije polažu zakletvu nad kosovskim ustavom je skretanje pažnje sa „dijaloga o Kosovu“, čiji će ishod svakako biti priznanje njegove nezavisnosti.
Sloga
Na snimku se ne vidi da je bilo fizičkog dodira između poslanika opozicije i predsednice i vidi se da predsednica nije bila sama: između nje i opozicionara je bar još dvoje službenika iz njene kancelarije.
1917.
Sa približavanjem godišnjice Ruske revolucije možemo očekivati tri vrste reakcija: osudu iz redova konzervativaca; divljenje i žaljenje među liberalima; entuzijastično slavlje. Ja ću ipak slaviti.
Vučić, Vuletić i jedna stolica
Ako Vučić kaže da on nije ni za stolicu za koju je 40 odsto građana, ni za onu drugu, za koju je njih 10 odsto, nego „za nezavisnu Srbiju“, postavlja se pitanje da li nam on time poručuje da EU nije njegov izbor.
Zvučno-svetlosna granata Sobčak
Odluku Ksenije Sobčak da se 18. marta 2018. pojavi u trci za novog predsednika Rusije treba shvatiti kao deo kremaljske specijalne operacije pod imenom Predsednički izbori.
Katalonija je evropski problem
Ekonomije se globalizuju, a nacionalne vlade centralizuju. Kao rezultat toga, regionalni identiteti postaju ratoborni, ne samo u Kataloniji, već i u Škotskoj, na Korzici, u Flandriji, Šleziji, Venetu…
Lica monarhizma
Povremeno zazivanje monarhije rezultat je kolopleta različitih motiva, od kojih nijedan nema veze sa bilo čime razumnim i časnim: Srbi imaju svoju dinastiju, a Hrvati, Albanci, Bugari i ini nemaju (u-ta-ta)…
Troškovnik prve dame
Pristao je da se povuče i ne smeta Vučiću uz dva kapitalna uslova: Da ga ne teraju iz vile. Da ne diraju Dragičin fond. U paketiću je još i funkcija bez značaja: šef biroa za saradnju sa Rusijom i Kinom.
Stabilokratija i politička kriza
Da bi se izborila za smenjivost vlasti i zaustavila dalju izgradnju autokratskog režima, neophodno je da opozicija odbije Vučićeva pravila igre i ozbiljno razmisli o bojkotu vanrednih parlamentarnih izbora.
Konji i magarci
Mladina – Ministar obrane je u pričuvni vojni sastav pozvao 18.000 građana, kako bi tjedan dana radili sve što odrasli muškići rade. Trčali, preskakali konop, buljili kroz nišan puške, pili pivo…
Četiri SAO – jedna nacija
Nezvanični naziv domaćeg programa mogao bi analogno sa nazivom počasnog gosta glasiti „Četiri SAO – jedna nacija“. Pritom se misli na sveobuhvatnost srpstva izraženu kulturnim programom Sajma knjiga.
Bez napretka, sa nadom
Biće da su strukovna udruženja sudija i tužilaca ipak naučila lekciju iz ranijih godina, pa su sad na vreme odlučila da napuste konsultacije o izmenama Ustava Srbije koje organizuje ministarstvo pravde.
Za oktavu više
Izgleda su se naš predsednik i zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD dobro izvikali jedan na drugoga: na primedbe „iznete s pojačanom intonacijom, ja sam mu za oktavu više odgovorio“.
Referendumanija
U Italiji je više uzbuđenja izazvala utakmica Juventus-Udineze (6:2) nego referendum o autonomiji koji se istog dana (22. oktobra) održavao u Lombardiji i Venetu, iako Italijani nisu manji patrioti od Španaca…
Ustavna pretnja
Postoji opasnost da promena Ustava bude iskorišćena za to da se pravosudni sistem stavi pod još veću kontrolu izvršne vlasti. Kako će to biti učinjeno videćemo kada vlada objavi predlog izmena Ustava.
Milošević i Vučić – razlika
Milošević se bojao demokratizacije, dok Vučiću zbog privrednih neuspeha preti smena na nekim od sledećih izbora. Nacionalizam i ruska podrška su obojici bili korisni, ali iz različitih razloga.
99,99 dana vlade
Ako predsednik može da bude koordinator svih bezbednosnih službi, što ne bi mogao i da obara vladu? Kako drugačije protumačiti izjavu da „nije tajna da se razgovara o vanrednim izborima“.
Žarko Korać – intervju
Avangarda – Očekujete li da predsjednik Vučić 12. marta 2018. otkrije spomenik Zoranu Đinđiću? Očekujem. Ili će otkrivanje spomenika prepustiti gradonačelniku. Ali nisam siguran da će uspeti da se savlada.
Dve sličice iz života medija u Srbiji
Kako je najava finskog poslanika da će podneti inicijativu u svom parlamentu postala „Pometnja u EU“ u srpskoj novinarskoj interpretaciji…
Već viđeno
Dvojica umetnika su privedeni zato što je prvi na otvaranju Muzeja savremene umetnosti delio maske sa Vučićevim likom, dok je drugi krenuo da u Muzej unese sliku predsednika u zlatnom ramu.
Tri tvrde stolice
Tilersonov izaslanik je u Beograd doneo dilemu kojom se i mi bavimo kao delom našeg šizofrenog politikantskog žongliranja: kome i kako pripadamo, ako uopšte negde možemo da se denemo?
Marks i savremenost
Najbolji delovi kod njega su oni koje je kod drugih najviše prezirao. Znate ono: razvoj proizvodnih snaga dovešće do toga da čovek pre podne slika, a popodne peca ili piše pesme.
Kvazi novac
Biznis i finansije – Mnoge centralne banke se boje da pored njih promiču desetine i stotine milijardi evra, a da one od toga nemaju nikakve koristi, pa bi se rado upustile u riskantnu igru sa kripto valutama.
Sve što niste znali o neoliberalizmu
U razvijenim zemljama nije došlo do odumiranja države: iako kao ideologija teži smanjenju države, u stvarnosti neoliberalizam proizvodi sve veći državni aparat.
Zakon protiv istorije
Izlaganje na konferenciji „Zakoni sećanja – Kriminalizacija istorijskih narativa“ na Kolumbiji u Njujorku: Rešenje za teška pitanja prošlosti je promena obrazovnog sistema, posebno nastave istorije.
Svevremenost i depolitizacija
Autor idejnog rešenja za spomenik Zoranu Đinđiću, Mrđan Bajić, kaže: „Od kada sam čuo za raspisivanje konkursa, preslišavao sam se na koji bi način trebalo evocirati Đinđićevu političku i filozofsku misao.“
Katalonija, Lombardija, Škotska… zašto sada?
Zahtevi za autonomijom se umnožavaju, a leve partije zaostaju u razumevanju da ponekad nacionalno pitanje može biti u skladu sa borbom za socijalnu pravdu.
Čovek ideje
Umro je antropolog Vjačeslav Vsevolodovič Ivanov. Bio mi je mentor na doktorskim studijama. Neko se jednom našalio: Latinjina je odlično obučena za rusku ekonomiju – učila je mitologiju kod Ivanova.
Novinari u niskom škartu
Novosti – Što su činile tolike novinarske horde u ponedjeljak u zoru pred reprezentativnim zagrebačkim nastambama? Jesu li predstavljali oči i uši javnosti ili su bili dio represivnog aparata?
