Od 2001. do 2017. prosečna neto plata u Srbiji porasla je 8 puta – sa 5.840 na 47.893 dinara. Kada se, međutim, u obračun uključi i rast cena u istom periodu, povećanje plata drastično opada.

Vlast je do iskeženih zuba naoružana udvoričkim medijima i polugama moći. Golorukom narodu, kojeg vlast smatra privatnom svojinom, dozvoljeno je da se brani – komentarima na tviteru.

Predsednik SNS-a je primio prvi srpski loptački pogon i podelio pare koje ne postoje u finalu koje nije moguće. Naredio je da se obavezno razbije Švajcarska, pogodite zašto: u njoj igra mnogo Albanaca.

U reklami drugog izdanja knjige Matije Bećkovića Kosovo, najskuplja srpska reč pisala je i cena: samo 300 dinara! Ova reklamna mini-burleska odražava suštinu odnosa onih koji odlučuju o kosovskom pitanju.

Mama je rekla: „O pičkaliin materina fašistička!“ Tata je rekao: „Zamisli ti sramote! Sabor će se dilit na Hrvate i na one koji su suvišni!“ Ja sam pitao: „Ko je suvišan?“ Mama je odbrusila: „Šta te briga!“

Režim se ne boji autoritarnog imidža, štaviše, on ga aktivno kreira poredeći se sa režimima u Rusiji, Turskoj i Mađarskoj. Ono što on skriva je slabost – činjenica da je samo marioneta u rukama kapitala.

Policija nije zadovoljna svojom pozicijom. Predstava u Beogradu je nepouzdani test vernosti predsedniku, priglupa demonstracija mlake sile nepodložne kontroli i upotrebi.

Praktično od početka, strategija onih koji su upravljali pobunom bila je sporazum sa vlastima. Broz je to razumeo, pa je održao govor kojim je podržao studentske zahteve i svi su otišli kući pevajući.

U jednoj osnovnoj školi je na predlog nastavnice veronauke održana promocija knjige „Kuda ide naša omladina“, u okviru koje je prikazan i film koji sadrži eksplicitne scene prekida trudnoće, to jest abortusa.

Objašnjenje za propadanje Srbije Gligorov daje u okvirima teorije o racionalnom izboru: ona propada upravo zato što se ključni akteri u njoj ponašaju krajnje razborito iz ugla svojih partikularnih interesa.

Teritorijalni integritet velike Srbije brani se na granici pomerenoj sa linije Karlobag-Virovitica na onu Kovilovo-CZKD-DOB, gde nas napadaju rukometašice i učesnici festivala „Mirëdita, Dobar dan!“

Zašto, dakle, Srbija propada? I to praktično već pola veka? Možda zbog klime ili geografije? Ali klima je umerena, a razvijeni svet je dostupan. A opet, pad je već veoma dubok, i ne zaustavlja se.

Počelo je zlatno doba. Došlo je tiho, nezvano, kao prva ljubav u Balaševićevoj pesmi. Prikralo nam se negde prošle nedelje i niko ga ne bi ni primetio da nam nije javljeno sa najvišeg mesta.

Uzimaju se pare sa računa, stvari iz kuće i konačno kuća koja se prodaje u bescenje, često poznatom kupcu. Preko milion ljudi čeka neljude da im dođu na vrata i počnu sa popisom. To je masovna tragedija.