Pred sobom vidimo sliku okupirane zemlje kojom vlada mračna sila. Tako govori Saša Paunović, predsednik opštine Paraćin. To je lozinka koja ide uz otvoreno pismo odbornika te opštine…

Reagovala sam spontano: „Napraviću skicu i za Vašu biografiju“. Dobila sam neočekivan odgovor: „Ja bih to volela“. I ona i ja smo mislile da ima vremena.

Prikaz knjige koja preispituje uvreženo mišljenje da birokratizovani javni sektor osujećuje inovativni privatni sektor i pokazuje da bez dinamičnog javnog sektora nema rasta ni u privatnom.

Brnabić i Šarčević niti slušaju niti uče, ali spremno sedaju u školsku klupu da odatle, umesto da slušaju i uče izgovaraju bajke o promenama i poboljšanjima, o takoreći zlatnom dobu srpske prosvete.

Komitet UN-a protiv torture utvrdio je da je Srbija ovim izručenjem povredila čl. 3. Konvencije protiv torture i drugih svirepih i nečovečnih kazni…

Juče je moja unuka krenula u peti razred. Veliki korak za nju, sa patikama br. 39. Aristokratsko stopalo nove generacije. Idealni uslovi za dugački štrapac kojim se, kad za to dođe vreme, odlazi iz Srbije.

Radenović je objavljivao pod zastavom Saudijske Arabije, što je našu zemlju sunovratilo na Šangajskoj listi, pa mu se obratio Vučić i vratio ga u našu reprezentaciju.

Danilo Kiš je ipak proglašen počasnim građaninom Subotice, protiv volje zaštitnice njegovih prava i od iste većine koja je htela da ukine fondaciju Danilo Kiš i osnuje centar pod imenom Brane Crnčevića.

Vučićeve izjave povodom zahteva dela opozicije i LDP-a o formiranju prelazne vlade navode na pomisao o tome da izborna autokratija u Srbiji možda još uvek nije sasvim konsolidovana.

Vlast za pravi tenk tvrdi da je tek bezazlena maketa. Dok je za pravu maketu vešala tvrdila da je zazlena čak toliko da su istražni organi morali da se uključe u maniju gonjenja.

AV: Alo, Dejvide, pomagaj! DM: Šta je sad bilo? Pa je l’ smo rešili ono s bojkotom? AV: Jesmo, ali… DM: Je l’ sam im jasno rekao da se izbori ne smeju bojkotovati? AV: Jesi, jesi, ali nije to…

Čitalac će u središtu ovog teksta dobiti jednu prepisku. Nekoliko napomena o njoj: prepiska je autentična. Čitaocu se daje na uvid doslovno, kako je tekla. Identitet korespondenata je pak sakriven.

Poslanik Đukanović, vatreni zvezdaš, braneći ubojito znamenje pred stadionom, pozvao se na militaristički kontinuitet kluba i naglasio kako su „navijači Zvezde najviše ginuli za Srpstvo“.

Nije tačno da srpske vlasti izbegavaju da govore o zločinima 1990-ih. Naprotiv, neumorno, skoro opsesivno, govore o njima, a ne ostavljaju na miru ni neke od preživelih ratnih zločinaca.

Na počecima moderne srpske istoriografije nalaze se dva istoričara, čija bi se međusobna suprotnost teško mogla zamisliti većom.

Pravni poredak urušava se i nečime što uopšte nije norma. To su pravna mišljenja, koja poslednjih godina služe despotima da zaobiđu zakon i postupe suprotno pravnim normama.

Društvene mreže su se upalile od negativnih komentara na postavljanje vukovarskog tenka JNA na novom navijačkom platou stadiona Crvene zvezde.

Neka klubovi sami izaberu svoje preteće muzejske arsenale – timovi iz nižeg ranga, mogu da se naoružaju tandžarama iz fundusa lokalnih lovdžija, uz već mitske kočeve, vile, roglje, motike i grabulje.

U srpskoj državi moglo je biti nekoliko čelnika, pa je jednom od njih dodeljivana titula velikog čelnika, po pravilu onom koji se nalazio u neposrednoj vladarevoj blizini.

Osnovano sumnjam da je Radenović deo tzv. citatnog kartela čiji članovi međusobnim citiranjem veštački jedni drugima podižu citiranost. Ovo što nudim nije sveobuhvatna analiza, ali je osnova za takvu analizu.

Pošto ga je pozvao Vučić, Radenović se transformisao, istina, samo malo, ali je i to bilo dovoljno da se predomisli. Sada treba da javi školi u Saudijskoj Arabiji da neće doći, ali – šta da im kaže?