Verovatno je bilo zamišljeno i očekivano da SPS, u jednom pažljivo odabranom trenutku, pa i “u pet do dvanaest”, naglo popravi svoju poziciju kod demokratski opredeljene publike.

Apsurdi koji pritiskaju političku Srbiju podvučeni su ishodom izbora koji ne dopušta jednostavna rešenja i iziskuje bolne kompromise.

Ideja obilja je meeting point između siromašnih i bogatih. Svi se mi negdje susrećemo na tome mjestu, kao na kakvoj staroj napuštenoj stanici na koju vlakovi nikada ne dolaze…

Nigde ideje ‘68. one nisu tako brutalno pregažene kao u Srbiji. Ni na jednom drugom mestu njihov emancipatorski potencijal nije ustupio mesto nasilju u meri u kojoj se to desilo u Srbiji.

U načelu, državna kasa ne bi ni trebalo da bude puna. Ako je budžet uravnotežen, to znači da su prihodi u toku godine jednaki rashodima u toku te godine.

Ričard Dokins je jedan od najpoznatijih evolucionih biologa u široj javnosti, ali i među najosporavanijim u naučnoj zajednici. Ovaj harizmatični “skandal majstor” ima važnu životnu misiju – popularizaciju nauke i sekularnog humanizma.

O Miloševiću se govorilo da je za sve kriva njegova žena. On je dobar, a još je i bolestan. Ima „visok šećer“, a taj visok šećer je dobio, jer se žrtvuje za srpski narod.

Prvi je ministar finansija priznao da je državna kasa pred bankrotom i da država neće biti u stanju da servisira svoje obaveze ako ne proda nešto od „porodičnog srebra“.

Podsjeti me juče jedan prijatelj na Mula Mustafu Bašeskiju, koji je rekao da u BiH živi 90% hajvana, 5% insana i 5% šejtana, te da se insani trebaju izboriti protiv šejtana, a hajvani će sami od sebe zapristati.

Danas na najvećem delu bivšeg jugoslovenskog prostora pojmovi Evrope i evropskih integracija deluju prazno i nedostižno. Prilike u zemlji i regionu su ponovo poziv na uzbunu.

Makedonija je u šoku, međunarodna zajednica takođe, tamošnja levica u pravom nokdaunu, desničarski VMRO na pragu apsolutne, možda i apsolutističke vladavine.

Dnevne novine „Biznis“ objavile su 3. juna 2008. članak „Komisija ućutkala fondove“. To što piše u tekstu toliko je neverovatno da sam morao dva puta da čitam. I gledam vreme – nije 1948. i Staljinov Sovjetski Savez, nego 2008. i Srbija.

Da li je odluka Zorana Alimpića, da konstutivnu sednicu skupštine grada zakaže za više od mesec i po dana od trenutka kada mu je saopšteno da je obezbeđena skupštinska većina, donesena u skladu sa zakonom ili nije, u ovom je slučaju manje bitno.