Hrabri g. Sarkozi je podigao telefonsku slušalicu i čestitao g. Putinu na tome što je tako uspešno uništio demokratske institucije i pohapsio protivnike, među kojima i mene, koji su javno pokazivali svoje neslaganje s njim.
Svaki dan po deset puta u satu slušam Tadićeve snimljene audio-poruke i uvek se sledim kad čujem da patetikom iz španskih serija kaže “naše bake i naše deke”.
Reakcija srpskih vlasti na kosovsku nezavisnost, tj. plan o tome kako će se reagovati, proglašen je za državnu tajnu.
Mi smo, zapravo, srce Starog kontinenta. Velimir Ilić, ministar, Večernje novosti, 15.01.08. Još jedna zemlja treba da se složi s priključenjem Srbije Uniji, a to je sama Srbija. Vuk Jeremić, ministar, Tanjug, 14.01.08.
Prestanite sa tom kontinuiranom izgradnjom istovremeno arogantnog i inferiornog čoveka koji ne zna da li da poljubi, ili da ubije svakog kapoa ili telohranitelja koji mu se ispreči na put.
U čarobnom ilićevskom svetu drugi se, dakle, ne mrzi u svojoj iritantnoj različitosti, jer se čak i ne pretpostavlja da bi on mogao realno postojati, bar ne među “nama”.
Nezakonita privatizacija NIS-a je jedan u nizu malih državnih udara kojima je Koštunica, preuzimajući poluge Miloševićevog režima, uključujući institucije, za sebe pribavljao i onu vlast za koju nije dobio demokratski mandat.
Sedam kandidata – sa Hilari Klinton, Barakom Obamom i Džonom Mekejnom na vrhu, Majkom Hakabijem, Mitom Romnijem i Rudijem Đulijanijem u sredini, te Džonom Edvardsom na dnu – još uvek je u trci za mesto sledećeg predsednika SAD.
Prezimena Koštunica i Putin imaju istu frekvenciju 583, što je nagoveštavalo da njihova energija obezbeđuje njihovu dobru saradnju po bitnim pitanjima, kao što je recimo, odnos prema KiM.
Nije mirna Mirina osetljiva dušica. Marko odrastao i sazreo, Marija sve lepša, ali zapela da živi u kvazidržavi. A Sloba ispod lipe, gde Mira ne može zbog političkog progona. Da gorke li sudbine, ko ne bi suzu pustio?
U tekstu Kosmet i zombiji (Glas, 9. decembar 2007.), koji bi imao biti nekom vrstom političke analize, Slobodan se Antonić poduhvata razlikovanja između ljudi i zveri, a kao kriterijum razlikovanja predlaže odnos prema Kosovu.
U intervjuu Danasu (5-7. januara) vladika Artemije nas je podučio kako moral ateista “može biti samo moral koji je zasnovan na slabim temeljima”, kako “bez Boga nema istinskog morala”, te kako je jedino Bogu poznato “šta sve čovek u tajnosti može da učini.”
Sjetio sam se Zlajine dosjetke prije petnaestak dana, nakon što je reis-ul-ulema Mustafa efendija Cerić, lider Islamske zajednice BiH, izjavio kako “bez vjere nema morala“.
Da li je Srbiji u interesu potpisivanje SSP i kasniji ulazak u Uniju. Odgovor je pozitivan.
Nije istina da su Srbi gluplji od ostalih naroda, da imamo kratko pamćenje, da smo već danas zaboravili šta je bilo juče – iako vlast to misli. Ako je izborna volja većine pre manje od godinu dana izneverena, nezadovoljstvo time treba pokazati na ovim izborima.
Šef njemačke diplomacije Frank-Walter Steinmeier se u razgovoru sa svojim beogradskim kolegom Vukom Jeremićem založio za što bržu europsku integraciju Srbije. No, nije bilo jedinstva oko budućeg statusa Kosova.
Neka razmišljanja o prošlosti i odnosu prema njoj u postsocijalističkoj Srbiji.
Suverenitet podrazumeva slobodu donošenja odluka i delovanja u odnosu na bilo koju drugu vlast unutar njene teritorije, kao i punu slobodu u donošenju i primeni prava (Pravna enciklopedija). Takvu slobodu Srbija nema.
Za 17. i 18. januar najavljuje se poseta ruskog predsednika Putina Bugarskoj. Javnost u Srbiji ova poseta interesuje zbog najava da će tokom posete biti potpisan sporazum o bugarskom učešću u izgradnji gasovoda Južni tok.
Predsednički kandidat Nove Srbije i republički ministar za infrastrukturu Velimir Ilić juče je svečano otvorio već rekonstruisan magistralni put Šabac – Loznica. Ova rekonstruisana deonica u funkciji je još od letos, a svečano otvaranje bilo je, eto, baš juče.
Aktuelni raskol u Vladi Srbije oko potpisivanja odnosno odbijanja Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji sa Evropskom unijom dobio je poslednjih dana tragikomične dimenzije.
Molim Peščanik da objavi oglas sledeće sadržine: „Tražim advokata ili nevladinu organizaciju ovlašćenu za tu vrstu zastupanja da u moje ime napiše i nadležnom sudu preda krivičnu prijavu protiv svih lica koja budu učestvala u prodaji mimo tendera Naftne industrije Srbije ruskoj kompaniji Gasprom“.
Već i u teroru Titovog šefa policije figurirao je sličan motiv: ta „šiptarska bagra“ sa juga želi da zagospodari drevnom srpskom zemljom na Kosovu.
Batalite sitne kalkulante, koji Koštunicu proučavaju i formatiraju prema svojoj kverulantskoj meri: taj čovek je otišao, verovatno nepovratno, s onu stranu svake Ljudske Mere.
Valjda bi mediji, uključujući štampane, i ozbiljne, kakav je Danas, trebalo da uzmu u ozbir pravo i potrebu javnosti da se opusti, na trenutak prepusti zaboravu i okrene optimizmu. I u zemlji kakva je Srbija.
Beton – Žiri za dodelu Andrićeve nagrade odlučio je da to prestižno književno priznanje za 2002. dodeli Miroslavu Toholju za knjigu Mala Azija i priče o bolu.
Moj deda je palio sveću i bacao orahe “u ime oca i sina” daleko pre nego što su svi ovi Naprasno Kršteni i Pokršteni probrali prste kojima će se ubuduće krstiti. Đorđe Balašević, muzičar, Blic, 6-7.01.08.
Koraksova karikatura od 3.3.2005: četiri lika, od kojih jedan podseća na Aleksandra Vučića, drugi na Tomislava Nikolića, treći na Ivicu Dačića, a četvrti na Vojislava Koštunicu, združenim snagama prave Sneška Belića koji, odnekud, strašno liči na Slobodana Miloševića.
Bilo je tako očigledno da predsednički kandidati, koji su poneli po neverovatnih dva miliona i nekoliko stotina hiljada glasova, nemaju dobre namere, da nisu iskreni, da se lažno zaklinju na budućnost, a o prošlosti krivo.
СПОРАЗУМ О СТАБИЛИЗАЦИЈИ И ПРИДРУЖИВАЊУ између Европских заједница и њихових држава чланица, са једне стране, и Републике Србије, са друге стране.
Šteta što Tadić nije definisao ko su ti “mnogi” u Srbiji koji hoće rat; ali, ako je od umerenog Borisa – dosta je i ovoliko.
CESID – Istraživanje javnog mnenja Srbije, zima 2007/2008.