Jasno je da se atmosfera u Beogradu polako i smišljeno podgreva za 10. oktobar.

Srušile su se središnje zgrade zapadnjačke civilizacije: religiozna i filozofska.

U demokratijama nema izdajnika, ni nepatriotskih politika.

Nije ovo prvi put da Silajdžić u predizbornoj kampanji kao adut poteže ljubav.

Spavam i sanjam: kao, ja leškarim, odmaram se, čitam Lotreamonova pevanja, kada se u neko doba pojavi Rolan Bart.

Povodom izneveravanja izvorne rezolucije o Kosovu u DSS-u je otvorena knjiga žalosti.

Nekim Srbima se nije sviđalo da žive u Vojvodini, pa su se iselili u Rusiju.

Da je Domovinski rat doista bio antifašistički rat, Hrvatska bi već bila ugledna članica Europske unije.

Sive vrane su već deo urbanih legendi u Beogradu, gde su stalni junaci blogova.

Goebbels 1925. čita Mein Kampf: “Ko je taj čovjek? Napola plebejac, napola bog!”

Ne znam zbog čega sad ta nacionalna panika, kao da je prvi put da neke države ima pa je više nema.

Što se može postići silom, može se postići trgovinom. To je jedno od temeljnih liberalnih uverenja.

Kako je postalo moguće da Nikolić izgovori da naprednjaci neće prati grehe Demokratske stranke.

Prelomna tačka engleskog feminizma je prostitucija, a američkog ropstvo.

Kao osvedočeni evrofil imam potrebu da se pozabavim jednom mračnom stranom EU – proizvodnjom gladi.

Gospodin i gospođa Anderson se voze iznajmljenim drvenim čamcem po jednom pustom jezercetu… četiri-pet koraka dalje, gotovo neprozirna hrastova šuma.

Bilo bi korisno i za tebe čitaoče da se jednom rasvetli ta smrdljiva priča.