Teoretičar Zoran Đinđić naš je savremenik. U knjizi Jugoslavija kao nedovršena država prvi put su kritici izložene paradigme ‘socijalističke misli o politici’ i ‘socijalističkog konstitucionalizma’.

Odgovor vlasti i javnosti u Srbiji na mišljenje Međunarodnog suda pravde je, otprilike, nema veze, idemo dalje. To nikako ne može na dobro da izađe.

Srpska politika već veoma dugo sledi strategiju u kojoj nema plana B. Ideja je da se odbije ponuda i traži više, pa ako se ne uspe, da se prihvati ono što je prvobitno odbijeno.

Predsednika Republike Hrvatske Ivu Josipovića srela sam u toku jučerašnjeg dana dva puta.

Potreban je događaj koji u našem slučaju započinje razgovorom, po mogućnosti javnim dijalogom unutar nekog simboličkog prostora.

Povećanje plata i penzija podrazumeva zaduživanje države. Šta se ovom predlogu prigovara?

Zašto HTV misli da nakon finala SP-a ljude najviše zanima izbor za miss kolodvorske gostionice i mali seoski Pervan?

Ako leptir zamahne krilima u Pekingu, on može uzrokovati uragan na Floridi. Glasio je tako famozni slogan teorije kaosa od prije nekoliko godina.

Ni hobotnica Pol ne bi mogla staviti krak u vatru čiji predsednik je nezainteresovaniji za bilo kakav gest koji nije lična promocija.

Cela se Hrvatska trese od skandala koji su dve glavne stranke zajedno skrivile u Zagrebu, a na osnovu zajedničke pohlepe.

Kad dođe ljeto, kad navru sparina i komarci, i kada se maljave supermarketske repe pretvore u breskve – tada valja krenuti na put.

Jedno od pitanja koje mi se često postavlja jest zašto se u Sloveniji ne izvještava ili zašto se tako malo izvještava o našem ratu. Slovenija je, naime, u ratu.

Početnica je neka vrsta pasoša nekoliko generacija. Nekoliko generacija je čitav jedan – narod. Svatko ima svoju početnicu.

Pravosuđe nikad nije bilo u težoj situaciji no danas, pa ljudi iz samog pravosuđa i stručnjaci najavljuju pravi kolaps već krajem jeseni.

Političku halabuku iz Beograda treba shvatiti kao poruku – štogod haške sudije odlučile i kako god to formulisale – Srbija neće ni po koju cenu odustati od Kosova.

Zemlje zaostaju zato što nisu u stanju da reše osnovne probleme. Srbija je takva zemlja već dve decenije. Kako stoje stvari, promene se ne mogu očekivati u dogledno vreme.

Rezoneri, likovi koji govore u ime pisca – po njegovoj nameri pametniji, dalekovidiji i racionalniji od drugih – prava su mora za reditelje i glumce.

Razlika između srpske i mnogih drugih vlada je u načinu na koji se obraćaju javnosti. U Srbiji, koji god član vlade da se dohvati mikrofona, poruka je optimistička.

Naš junak ima dvadesetak godina, i centarfor je Croatije iz Sesveta, ili Međimurja, nije važno, kao što nije važno ni kako se zove.