I Dačić nekada i Vučić danas zvuče kao ljuta i beskompromisna opozicija vladajućoj politici prema Kosovu. Kao da je neko drugi izdajnicima nazivao sve one koji su u tih pet godina izgovarali slične stavove.

Pokušali su da uđu u salu gde je bilo predviđeno održavanje festivala „Mirëdita, dobar dan“ na kojem se predstavlja kulturna scena Kosova. Nisu mnogo insistirali na ulasku, kao po dogovoru.

Nasuprot Orvelu koji je smatrao da su podele nužan ishod slobode mišljenja i govora, nelegitimno izabrani predsednik Srbije smatra da je uslov za slobodu upravo nepostojanje društvenih podela.

Juče je po svemu sudeći svaki izveštač imao svog nadzornika u civilu. Civilne straže formirale su i „zaštitni“ prsten oko parlamenta. Na tom poslu moralo je biti angažovano više desetina nasilnika…

U Vučićevoj predsedničkoj korpi nije bilo mesta za dve važne „životne namirnice“. Tu se takoreći ni u kom obliku nije našla vladavina prava. AV nije pomenuo ni učlanjenje u EU.

Priču o odbeglom rumunskom biznismenu i bivšem narodnom poslaniku Sebastijanu Gici prvi put sam čuo od rumunskog kolege Dana na seminaru u sofijskom Grand hotelu krajem marta ove godine.

Interes za članstvom u EU je u porastu u većini balkanskih zemalja. Privrede jugoslovenskih država postaju sve povezanije sa privredom EU i to počinje da utiče na shvatanja privrednika.

Da li je uz miting podrške moguć kontramiting osporavanja, uz bacanje starih novina ka vođi na primer, ili će sve proteći u slavlju onog sloja sirotinje koja sebe smatra pobedničkom stranom.

Na konferenciji „Hrvatska kakvu trebamo“, ona je kao pozitivan primjer navela rebrendiranje Španjolske nakon pada Francisca Franca.

„Vi ga nemate, mi ga nemamo, i to je detant“, kaže Džejms Bond u obliku Rodžera Mura i baca ATAC sistem sa jedne od stena Meteora u provaliju, da ga ne bi dobili ni Sovjeti ni oni drugi, njegovi.

Vučić se pitao kako da obeleži poslednji dan na mestu predsednika vlade – da poseti obnovljeni školski toalet, položi kamen temeljac za subvencionisanu fabriku ili da održi konferenciju za novinare.

Za ovih 8 meseci ništa od silnih obećanja nije realizovano, a sajt Ministarstva kulture i informisanja po tonu svojih saopštenja liči na naslovnu stranu nekadašnje Politike ekspres. Zašto je to tako?

Na poslednjem saboru SPC napadnuta je akademska sloboda profesora i asistenata sa Bogoslovskog fakulteta zato što su kritikovali zahtev grupe građana o uvođenju kreacionizma u naše škole.

Ima u Mačvi selo u koje se pre nekoliko godina doselila jedna holandska porodica, kupila kuću i okućnicu, zakupila i nešto zemlje okolo i počela da se bavi organskom proizvodnjom.

Mnogi će da navale s pitanjem otkud mi to da Vučić ne podnosi Zapad, jer im navodno sve čini, a ja ga maltene proglasila za ruskog agenta.

U pokušaju da objasni zašto njegov odgovor novinarki televizije N1 „ako vam to kažem moram da vas poljubim“ nije seksistički, Saša Janković se koristi seksističkom praksom mensplejninga.

Mada nas premijer gorljivo ubeđuje da se on niti iko iz vlasti nikada nikome nije zamerio ni rečima ni delima, skoro sve nastupe vlasti i njima bliskih ljudi treba označiti kao „uznemirujući sadržaj“.

Cilj Zakona o dualnom obrazovanju nije da se deca pripreme za buduće poslove. Cilj je da se eksploatišu na legalan način, bez srama. Politički poeni daleko su bitniji nemoralnim vlastima, nego sva deca ovog sveta.

Sredinom maja otvorena je javna rasprava o nacrtu Zakona o dualnom obrazovanju. Na internet strani ministarstva pored samog nacrta dato je i njegovo obrazloženje. Naravno, sve je to laž do laži.