Nerealno je očekivati da javnost veruje u tvrdnje o pirotehničkom materijalu u zgradi Rektorata, dok se još uvek čeka odgovornost za lažni nalaz o prirodnoj smrti čoveka prebijenog u policiji.

Osnova autonomije univerziteta je četvorostruka, podrazumeva organizacijsku, finansijsku, akademsku slobodu i slobodu članova, odnosno zapošljavanja. Nigde se ne pominje zabrana bavljenja politikom.

Poslali su Darka Glišića da udari na rektora Beogradskog univerziteta i optuži ga za smrt studentkinje. Nije uspelo. Čovek koga su želeli da slome, te večeri se uzdigao do lidera.

Nema pameti. I zato nećemo imati izbore za parlament do kraja juna. Na stranu pitanje kako se dogodilo da nam ljudi bez pameti otmu zemlju, sad treba razumeti šta čekaju i zašto ne raspisuju izbore.

Matice, Matice, kad si postala takva? Dvesto godina svog bivstvovanja posvetila si savremenoj vlasteli, samodonirala si se, jedan si od ukrasa i jedno si od pomoćnih oruđa samodržavlja.

Iduće godine se navršava čitavo stoleće od „Izdaje intelektualaca“ Žilijena Bende. U tom eseju Benda kritikuje inteligenciju što se pretvara u sluškinju političke vlasti i njenih opskurnih interesa.

Godinama nas zlostavljaju i proglašavaju nasilnicima kad se pobunimo. Oni ne zaslužuju pristojnost. Pristojnost zaslužuju žene, Romi, gejevi, lezbejke, Albanci i svi koje se bore protiv tog sistema.

Optužba da Institut za filozofiju i društvenu teoriju sprovodi proizraelsku politiku zaslužuje pažnju u kontekstu obračuna sa akademskom zajednicom.

Ulazak interventne policije u sedište opozicione stranke u Beogradu, uz pretres prostorija i zaplenu uređaja, izazvao je ozbiljnu sumnju da je na delu teška zloupotreba službenih ovlašćenja.

Špricevi, gas-maske, lekovi, sprejovi i slično nađeni su u javnoj ustanovi, jer odgovaraju zahtevima neposredne opasnosti, prirodne ili društvene. Proglašeni su za teroristički arsenal.

Poglavlje iz knjige „Identitet Bosne i Hercegovine kroz historiju“: Mitski neprijatelji Srba nisu samo ustaše i Turci, već i „takozvani Srbi“ koji žive po sarajevskim soliterima, nesvjesni svoje bolesti.

Sve je sporno u slučaju dvojice studenata iz Novog Pazara, od prisluškivanja i hapšenja, lišavanja prava na uvid u optužbe, do odbijanja žalbe na pritvor.

Carska straćara se trese, iznutra i od spolja, onih 10:0 ima više rupa od ementalera, napad na univerzitet ispljuvao je svu morbidnost koje je još bilo u rezervi. Pominjanje dna naprosto je banalno.

Krv je tekla oko izbornih mesta, kao da se u Srbiji u glasačke kutije sipaju kapljice krvi a ne tzv. glasovi. Ako se u kampanji koristi telo mrtve studentkinje, zašto u glasačke kutije ne bi kapala krv.

Izbori su od praznika autokratije postali noćna mora diktatora. Toliko para, toliko vozikanja službenim kolima, toliko batinaša po kvadratnom metru i sve to – za šaku glasova?!

Pre nekoliko dana, ovaj svet napustio je virtuoz tankih linija i besprekornog akvarela, belgijski autor čuvenog stripa „Džeremaja“, domaćoj publici poznat kao Herman.

Bežim od crne hronike, ali ne pušta hronika mene, ispred Filozofskog fakulteta pronađeno je beživotno telo devojke. O bestijanju Informera pisaće drugi, ja ću o zaštitniku građana.

Na vest o smrti maestra Bože Koprivice: Njegova omiljena stilska figura istom radnjom vezivala je Loptu, Pero i Smrt. Na tom polju, uvek je trebalo odložiti kraj, dosegnuti retke trenutke smisla.

Nekadašnja kafanska pevačica, koja se na saboru u Areni uzdigla do naprednjačke zvezde, objasnila je smisao pripadanja: „Uvek sam uz vlast. Tako imam najmanje problema. Tako učim i svoju decu.“

Uplašio se Vučić lokalnih izbora u deset mesta u Srbiji. Kao da mu od njih život zavisi. I braća Amerikanci požurili da mu pošalju podršku, pojačanje: posmatrače na lokalnim izborima.

Svašta smo videli i čuli, ali da neko građane Srbije nazove zverima zato što ne podržavaju aktuelnu vlast, to još nije bivalo. Bokanova izjava, međutim, nije izazvala nikakvu pažnju javnosti.

Na početku svog obraćanja na državnoj komemoraciji u Vranju, predsednik Srbije je rekao da je 24. marta 1999. počelo „bestijalno bombardovanje jedne slobodne, suverene zemlje“.