Nema sumnje da je jazidizam nastao na temeljima sufizma, uz nekoliko važnih odlika preislamskog porekla. Jazidizam je kreirao i novog posrednika između ljudi i boga: anđela u liku pauna.

„Imate 15 minuta za razgledanje. Ja odoh na kafu s kolegicama i nedajbože da neko otkrije da sam dolje pustila stranca!“ Ove riječi mi je jednog septembarskog popodneva 2006. uputila jedna arhivarka u BiH…

Za atmosferu nasilja u društvu nismo odgovorni mi, već oni… Na tu rečenicu mogao bi se svesti autorski tekst predsednice Vlade Srbije u Politici. „Mi“ to je naravno vlast, „oni“ su naravno opozicija.

Zamalo da se Vučić obrati demonstrantima, ali ih je bilo suviše malo. Tako je otprilike brojač suvišnih živih ljudskih glava, Nebojša Stefanović, pokušao da obrazloži nedostižnu hrabrost svog poludelog gurua.

Skupština imenom i izgledom priziva slavne antičke uzore, ali neki poslanici su se osetili pozvanima da je brane od onih u čije ime odlučuju.

Da je manje govornika na protestima, šetnju bi dočekalo daleko više demonstranata. Ali umesto da o tome brine političko krilo protesta, nad tim se zamislio ambasador Norveške u Srbiji.

Srbija je izgubila investiciju Folksvagena vrednu 1,4 milijarde evra, koja je trebalo da zaposli 5.000 ljudi. Toliko građane Srbije košta Vulinovo ponašanje. Najmanje što Vučić može da uradi je da ga smeni.

Taman smo pomislili da se opozicija ujedinila i organizovala da smeni vlast kad ono – vlast se ujedinila i organizovala da smeni opoziciju. I u tome nema ničeg za čuđenje.

Ni 24 sata nakon što je grčki premijer u zvaničnoj poseti bio uskraćen za sviranje himni dveju država, turski ministar odbrane Hulusi Akar je svečano dočekan u Skoplju himnama Turske i Severne Makedonije.

Pobeda Zuzane Čaputove na predsedničkim izborima u Slovačkoj prošla je u Srbiji sasvim nezapaženo. Ne mislim pritom toliko na aktuelnu vlast, gde se osim Vučića niko nije oglasio, koliko na opoziciju.

Pozivajući se na praksu Evropskog suda za ljudska prava, sud u Novom Sadu je oslobodio vođu Nacionalnog stroja od optužbi za izazivanje mržnje tokom neprijavljenog skupa u oktobru 2007.

Uništitelj i Komandos su smislili kako da odbrane skupštine grada i Srbije od navodnog upada građana. To je bila toliko dobra ideja da su im građani poželeli da idu do kraja. Ali se ona nije dopala Big Daddyju.

Za sutra je nebitno kakva nam je opozicija, da li je na čelu protesta ili ne – važno je reći vučićima, vesićima i vulinima da ne pristajemo na njih. Režim insistira da se prebrojimo. Hajde onda da se sutra prebrojimo.

Uz Martinovića gladuje čitava poslanička grupa, ogorčena zbog odnosa Maje Gojković prema opoziciji. Deo najfinijih delikatesa, kojih će se štrajkači odreći, namenjen je za hranjenje mozga Miroslava Lazanskog.

Nemam ništa protiv štrajka glađu Gorana Vesića, Aleksandra Vulina i njihovih drugara. To je njihovo pravo. Što se mene tiče, mogu da se skinu i da oko logorske vatre u Pionirskom parku plešu lambadu.

Vizionar Vesić će štrajkovati u Skupštini grada, a višedimenzionalni multiplikovani novopečeni vojnik Vulin u Skupštini Srbije i verovatno još ponegde istovremeno, samo još ne znamo tačno gde. Koja prpa!

Građani su podeljeni u vezi sa podrškom bojkota izbora. Bojkot podržava 26% ispitanika, protiv je 43%, nije sigurno 18%, a ostali ne znaju ili odbijaju da odgovore.

Ustavni poredak se ovde ne može čuvati, jer ne postoji. Državni udar je već izvršio onaj koga vojska želi da odbrani, „opremljena i spremna da izvrši svako naređenje vrhovnog komandanta!“ Baš svako naređenje?

Od grada je ostalo malo toga, od politike – nimalo. Zapravo, Vučić je uništio agoru simbolički i fizički. Ostala je ulica, ali i ona meandrira između iskopina, ruševina, posečenih stabala i betonskih prepreka.

Kada se Dveri budu pitale, u političkom životu će biti ustoličeno Volterovo načelo „spreman sam da dam svoj život za vaše pravo na drugačije mišljenje“, rekao je Obradović u obnovljenom Utisku nedelje.

Ministar prosvete Šarčević je na Prvom programu Radio Beograda zapretio da će oduzeti decu od roditelja koji odbijaju da ih vakcinišu. U ovoj izjavi se sreću dva složena problema, oba u vezi sa obrazovanjem.

Sve što ne zna i ne ume, ne može i ne stiže naučila je od njega. Ništa više joj nije bilo potrebno, osim još jedne promene: da postane dinamična, osorna, bezobzirna i razmetljiva poput razularenog trenera.

U Srbiji nije važno da li ste muško ili žensko, da li ste se školovali u zemlji ili van nje, da li ste gej ili strejt, imate li ćerke ili sinove – ako se bavite politikom, sva je prilika da ćete završiti kao batinaš(ica).