Eto kakvi smo mi. Svi se uzbunili zbog parade koja nije održana, a niko da pohvali paradu ponosa koja se jeste održala i to u savršenom redu i poretku.

Ako je točno što Marx piše o Robinsonu, naime da svaka epoha izmišlja svoga Robinsona, onda je moguće zamisliti i jednog postkomunističkog Robinsona.

Država je kapitulirala, tako glasi gotovo jednodušna ocena prošlonedeljnih događaja. Jedino sama država ima drugačije mišljenje. Such is the nature of the beast (takva je priroda zveri).

Parada ponosa je otkazana. Fasten your seatbelts! Vraćamo se u devedesete! „Demokratska“ vlast Republike Srbije poslužila se marifetlukom iz Miloševićevog vakta.

Da se ne lažemo: seksualizovane slike koje imamo u glavama o gej paradama na zapadu nisu slučajne. Gej parade izgledaju upravo TAKO kako ih zamišljamo.

Kad neko bubne neku glupost ili gadost, prvo utočište nesrećnikovo je da je ta izjava „istrgnuta iz konteksta“. U najvećem broju slučajeva to jednostavno nije istina.

Kad će primopredaja vlasti? Naime, jasno je da ljudi koje smo birali onako kako se to radi u civilizovanom svetu ili ne žele ili ne umeju ili ne mogu da vladaju ovom zemljom.

Tamo gde država kapitulira pred profašističkim i nasilnim grupama, vraćamo se u Hobsovo „prirodno stanje”, gde čovek samo sopstvenom silom može da se spase.

Smanjiće se broj ljudi koji rade u administraciji. Najpre je najavljen broj, a potom se izveštava o tome koliko će koje ministarstvo doprineti ispunjenju plana.

Okupiće se nekoliko stotina ljudi i žena, čija su seksualna opredeljenja drugačija, i to će slomiti krila Srbiji. Smešno i tužno.

Šta povezuje izmene Zakona o javnom informisanju, trijumfalističku nacionalističku terevenku prilikom otvaranja škole „Srbija“ u samom (epi)centru ratne i ratno-zločinačke politike u BiH 90-tih i najsvežiju političko-kalkulantsku klackalicu oko statusa Vojvodine?

Umesto da čekaju da Živkov prekrši zakon o informisanju, ovi se setiše svetske recesije. Kriza je, nema se para. Evo tebi lepo otkaz. Nemoj da se buniš i pokazuješ prstom na DS i njene janičare.

Ministar Dačić, potpuno uživljen u novu ulogu prvog srpskog policajca, unosi strahovitu paniku, nesigurnost, u najmanju ruku izaziva nelagodu i oklevanje ljudi koji bi možda želeli da prisustvuju Paradi.

Florance Hartmann je u svojoj knjizi spomenula dokumente koje je Haški tribunal dostavio Međunarodnom sudu pravde, koje je taj sud krivotvorio.

U poslednjih desetak godina, Hrvatska se uglavnom oslanjala na razvoj usluga. Mnogo manje na industriju, pa i na proizvodnju hrane.