Slika i prilika
Resavica je pravi primer stanja u našim javnim preduzećima. U njenom nadzornom odboru sedi Bidža iz Svilajnca, a za dve godine su dvojica direktora uhapšeni pod optužbom da su primali mito.
Dometi i paradoksi Protesta protiv diktature
Stečene slobode verifikovane su na svim izborima posle 5. oktobra, sve dok Vučiću nije palo na pamet da likvidira taj naš jedini kolektivni uspeh i uništi opoziciju.
Elita protiv naroda
Elitisti nisu oni koji sa tajkunima vode skupu kampanju. Ne, elitisti su opozicioni kandidat koji je 10 godina kao ombudsman branio građane i studenti koji širom Srbije protestuju protiv diktature.
Izvinjenje čitaocima
Nije vam bilo prijatno da čitate o okupaciji onako kako smo o njoj pisali Amira Hass i ja. Vi ste zadovoljni sobom i vašim vrijednostima i ne morate čitati neprijatne istine. Vi to prosto ne zaslužujete.
S Lazarom u Kninu
Novosti – Predložio sam Lazaru Stojanoviću da on i neki od studenata dođu tog aprila 1991. s nama u Knin. Rekao sam mu da imamo dogovoren razgovor s Jovanom Raškovićem, da ćemo ga zamoliti da upotrijebi svoj ugled…
Ko je Željko Sertić
Nije više samo pitanje da li on može da istovremeno obavlja dve funkcije, već da li je Željko Sertić zapravo Željko Sertić i ako nije, ko je na čelu Razvojne agencije Srbije. Da nije izgubio ličnu kartu?
„Normalna seksualnost“
U „normalnoj porodici“ otac i majka svojim svetlim primerom detetu prenose poruku o tome da je jedino normalno živeti u zatvorenoj zajednici koju čine tata, mama i, poželjno je, brat i sestra.
Uvećanje zagrljaja
Fotografija je nastala prilikom objavljivanja rezultata ponovljenih predsedničkih izbora, kada je premijer i novoizabrani predsednik zagrlio svog partijskog saradnika i ministra policije Nebojšu Stefanovića.
Ulica kao škola
Kada zatvoriš političke institucije i medije – politika se izmešta na ulicu, a poruka ima onaj domet koliko možeš da prepešačiš. Studenti su to savladali, ostaje nada da će to shvatiti i stranke u opoziciji.
Zašto protestujemo – Godinu dana od rušenja u Hercegovačkoj
Inicijativa Ne da(vi)mo Beograd pozvala je građane na novi protest za odbranu javnog interesa, odgovornosti i solidarnosti, u utorak 25. aprila.
Ništa neće biti isto
Autonomija.info – Mladi ljudi spontano osećaju krizu tranzicionih elita. Nije isključeno da će studentski bunt malaksati, ali – kao što obično biva – politička elita je trajno izgubila svoju moralnu legitimaciju.
Kako ne biti Jugoslaven?
Proletter – Radi zaštite nacionalnih interesa valja hrabro zagaziti u prostor ličnih sjećanja i zbrisati Jugoslaviju koja se tamo konzervira, koja čuči u zasjedi i čeka povoljan trenutak…
U Kruševcu ništa novo
Televizija Plus je na svojoj fejsbuk stranici podelila video prilog u kome se građanima i građankama koji su glasali protiv Vučića na poslednjim izborima dodeljuju dijagnoze f20 (šizofrenija) i f22 (paranoja).
Vučić i naša inteligencija
Svojim otporom prema tržištu kulturni radnici pomažu državi u borbi protiv njenog najvećeg neprijatelja, a to nisu slobodnomisleći intelektualci nego slobodnodelajući preduzetnici.
Mutna sajber budućnost
BiF – Gubitak poverenja u političke strukture postepeno se kristališe kao „fejsbuk revolucija“ traženjem oblika učešća u vlasti koji će biti manje nehuman nego što je to danas vladajući svetski poredak.
Dan posle krunisanja
Na ceremoniji inauguracije će se okupiti čitavo sazvežđe demobilisanih bardova evropske političke istorije, koji će se pokloniti onome koga bi morali da osude zbog gušenja sloboda.
Demokratski i patriotski protesti
Novi magazin – Uzmimo tek završene predsedničke izbore u Srbiji i proteste koji su izbili odmah posle proglašenja rezultata. Uzmimo onda primer Makedonije, o kojoj se sve više govori.
Mutavi građani
Vučić je objavio da građani mogu mirno protestovati 10 godina. On se oslanja na iskustvo iz 1996/97: zadavljeni mediji, zločinačka mašina koja povremeno ubija, puštanje građana da se „vesele“ po ulicama.
Zarobljenici autoritarizma
Miloševićev režim je tek u poslednjoj fazi, od 1999. pribegao ovome što radi aktuelna Vučićeva vlast: nazivanju političkih protivnika neuračunljivim ljudima i ludacima sa F dijagnozom.
Lakše je bombardovati
Američkim predsednicima je često lakše da bombarduju nego da razmišljaju. A kada složno hvale predsednika koji je naredio bombardovanje, američki političari i novinari nemaju šta da izgube.
Saterani do zida
Do sada je samo Rusija mogla da bude nepredvidiva i da, uverena u predvidive reakcije Amerike, zbraja svoje taktičke pobede. A sada sve snage troši na oprezno praćenje Trampovih lupinga.
Bilježnica Robija K.: Gospoda Robijevi
Zašto bi normalni ljudi glumili kapitalističke svinje?! Možda zato jerbo in je dopizdilo da budu normalni ljudi… Koji ne mogu s plaćom izdurat do kraja miseca…
Nema mesta očajanju
Ljudi biraju izvore informacija prema svom pogledu na svet. Važno je iskoračiti van svoje zone komfora. Lako je sesti sa prijateljima, popiti piće i smejati se tome kakav je krelac Donald Tramp.
Uskršnji omnibus
Ne sme se smetnuti sa uma da ovi protesti pripadaju onima koji protestuju, da oni treba da daju odgovore na sve dileme i izazove. Protest je njihov, pa ako hoće mogu i da ga upropaste.
Put kojim se češće ide
Patrijarh Irinej upozorava da u Srbiji godišnje „umire po jedan veliki grad zbog smrtnosti mnogo veće nego što je rađanje“ i naglašava da se „mora nešto učiniti da se taj put smrti zaustavi“.
Vođomer
Sve češće se pojavljuju i lažni nalozi sa kojih navodni demonstranti pozivaju na nasilje, zbog čega su sad vođoljupci kao „prinuđeni“ da im na kontramitingu pokažu njihovog boga.
Kućna atmosfera
Na preko 300 biračkih mesta u Srbiji izbori su održani u kućama, kafanama, kafićima, privatnim firmama… Od 96 biračkih mesta u Novom Pazaru, 26 je bilo smešteno u privatne objekte.
Nevolje sa biračkim spiskom
Činjenica je da se u poslednjih 15 godina razlika između broja birača i punoletnih građana uvećavala. Ova razlika je za Srbiju (bez Kosova) rasla od 470.000 2002. do oko 770.000 danas.
Zdravstvena šifra „F“
Možda je toga bilo i ranije, ali nismo zapamtili. Zato skrećemo pažnju na dva na prvi pogled možda nepovezana incidenta na tekućim, još nezavršenim izborima, da ne bismo (opet) zaboravili.
Zašto ne podržavam Vladimira Vuletića
Danas – Ko im nisu rekli, pobogu čoveče?! Niste vi pesnik, nije ovo pesma Kaliopi, „Bato, Bato, nisu te voleli…“, a ne zna se, barem ja ne znam, ko to nisu voleli Kaliopinog batu.
Iza „malih vrata“ – Ko to tamo truje decu?
Ne smatram kao Antonić da je „deregulacija masturbacije“ veći problem od deregulacije tržišta, to jest da su tekući protesti paravan za seksualizaciju dece…
Siromaštvo
Novi magazin – Jedni kažu da smo toliko osiromašili da i hleba jedemo manje nego pre, a drugi da smo toliko siromašni da jedemo najviše hleba u Evropi.
