Carska straćara se trese, iznutra i od spolja, onih 10:0 ima više rupa od ementalera, napad na univerzitet ispljuvao je svu morbidnost koje je još bilo u rezervi. Pominjanje dna naprosto je banalno.

Krv je tekla oko izbornih mesta, kao da se u Srbiji u glasačke kutije sipaju kapljice krvi a ne tzv. glasovi. Ako se u kampanji koristi telo mrtve studentkinje, zašto u glasačke kutije ne bi kapala krv.

Izbori su od praznika autokratije postali noćna mora diktatora. Toliko para, toliko vozikanja službenim kolima, toliko batinaša po kvadratnom metru i sve to – za šaku glasova?!

Pre nekoliko dana, ovaj svet napustio je virtuoz tankih linija i besprekornog akvarela, belgijski autor čuvenog stripa „Džeremaja“, domaćoj publici poznat kao Herman.

Bežim od crne hronike, ali ne pušta hronika mene, ispred Filozofskog fakulteta pronađeno je beživotno telo devojke. O bestijanju Informera pisaće drugi, ja ću o zaštitniku građana.

Na vest o smrti maestra Bože Koprivice: Njegova omiljena stilska figura istom radnjom vezivala je Loptu, Pero i Smrt. Na tom polju, uvek je trebalo odložiti kraj, dosegnuti retke trenutke smisla.

Nekadašnja kafanska pevačica, koja se na saboru u Areni uzdigla do naprednjačke zvezde, objasnila je smisao pripadanja: „Uvek sam uz vlast. Tako imam najmanje problema. Tako učim i svoju decu.“

Uplašio se Vučić lokalnih izbora u deset mesta u Srbiji. Kao da mu od njih život zavisi. I braća Amerikanci požurili da mu pošalju podršku, pojačanje: posmatrače na lokalnim izborima.

Svašta smo videli i čuli, ali da neko građane Srbije nazove zverima zato što ne podržavaju aktuelnu vlast, to još nije bivalo. Bokanova izjava, međutim, nije izazvala nikakvu pažnju javnosti.

Na početku svog obraćanja na državnoj komemoraciji u Vranju, predsednik Srbije je rekao da je 24. marta 1999. počelo „bestijalno bombardovanje jedne slobodne, suverene zemlje“.

Laž da su u Sloveniji uveli par-nepar sistem za kupovinu naftnih derivata niko u Srbiji nije demantovao. Vučimediji su očito pomagali Janši koji je pred izbore pokušao da izazove nestašicu.

Nuklearac sam po struci i uveren sam da će nam nuklearke biti životno neophodne. Ali znam i da je nepoverenje građana u tekuću vlast za tako rizičan i skup posao zasnovano na našoj stvarnosti.

Posle predstave „Majstor i Margarita“ 15. marta, glumci Narodnog pozorišta u Beogradu izašli su na scenu sa transparentima na kojima je pisalo „Smena uprave odmah“.

Stranke na vlasti ne vide izbore od 29. marta kao lokalne nego baš totalne. A onda je stigla slika sa predizbornog skupa u Kuli – slika i zvuk, zapravo. Čuje se prepev pesme „Hajde, Jano“.

Većina razumnih komentatora zaključuje da su za izbore u Sloveniji najvažnije NVO, koje su održale najviši politički i etički nivo delovanja. Ukratko, proveravaju se zvonca, eto nas ponovo na ulicama.

U Srbiji je samo jedna petina rasta rezultat tehničkog progresa, a čak četiri petine posledica kvantitativnog uvećanja kapitala i rada. Ovaj model više nije održiv.

Sve mafijaške porodice liče jedna na drugu, svaka poštena porodica je nesrećna na svoj način. Nekoj su deca emigrirala, nekoj su prebijana, nekoj su roditelji kinjeni zbog opozicionog mišljenja.

Današnji miting SNS-a u Beogradu, nakon Međunarodnog dana sreće, predstavlja izraz istinske nesreće nenadležnog predsednika. Njegov rejting je ozbiljno ugrožen i on traga za izlaznom strategijom.

Prošlo je više od dve sedmice od kako su objavljene sumnje da je Ambasada Srbije u Lisabonu pružala podršku aktivnostima međunarodnog narko kartela. Nadležni organi još uvek ćute.

U središtu njegove rane filozofije stoji ideja da se u javnoj sferi politička volja formira kroz racionalne argumente, a ne kroz silu ili manipulaciju.