Od ovog časa opozicija treba da počne da se priprema za beogradske izbore koji će doći tačno za godinu dana. A prva tačka treba da bude analiza upravo završenih predsedničkih izbora.

Svega smo se nagledali na ovim izborima. Osim protivkandidata vlasti. Tu nepravdu je morao da ispravlja jedini kandidat kojem su sva vrata svih medija bila širom otvorena.

Da nije Vučić o makedonskom scenariju razgovarao u Moskvi: Putinov „rukopis“ je sve prepoznatljiviji i jasniji. To silno oružje koje Rusija maltene džabe daje Srbiji „danajski“ su darovi.

U nevino naslovljenom „pozivu građanima Sombora da izađu na predsedničke izbore“ gradonačelnica iz SNS-a pozvala je sugrađane da glasaju za čelnika njene stranke.

Treba da biramo kandidata koga su građani prepoznali i izvukli na pozornicu. To je Saša Janković. Za njegov izbor prevagnuo je samo jedan kriterijum – moralni lik i kredibilitet.

Pošto nisu pomogli spotovi, pojavio se „apel 650“. Taj „apel“ je Vučiću neophodan kako bi napokon pokazao koga on to smatra „pravom“ elitom, jer otpočetka ratuje sa „lažnom“.

Prividno, još jedan moćni državnik, ali iz druge hemisfere je uz Vučića. Pozvao ga je i Putin, a šeretska politička čaršija kaže da je čovek samo želeo da zna šta je ovome rekla Merkelova.

To što su profesori i akademici uradili je nedopustivo. Ne samo zato što univerzitet mora biti kritičar a ne skutonoša vlasti, već i zato što ne sme podržati diktatora.

Godišnjica bombardovanja nije, kao prošle godine, obeležena svečano već radno. Novim bombardovanjem, ali ne osiromašenim uranijumom nego obogaćenim obećanjima vlasti.

Ministar finansija Vujović verovatno ne zna da poreski inspektori ovih dana zovu privrednike po Srbiji i traže od njih „siguran glas“ za kandidata pod rednim brojem šest.