Obamina borba za nadu
Nakon udara ekonomske krize u Americi ima mnogo više kolektivne nade i individualnih strahova. U Evropi je situacija obrunuta. Razlog za to je jednostavan: SAD imaju Obamu, a Evropa je zagovornik države opšteg blagostanja.
De Golu spomenik od novinskog papira
Da neko kaže istinu o Kosovu – toga junaka među političarima ovde još majka rodila nije.
Lična odgovornost pod diktaturom
Moram da vas zamolim da ovaj izraz shvatite kao suprotnost političkoj odgovornosti koju svaka vlast preuzima za dela i nedela svojih prethodnika.
Organizovana krivica i univerzalna odgovornost
Saveznički slogan „samo mrtav Nemac je dobar Nemac“ zasniva se na činjenici da antinacistu možemo identifikovati samo onda kad ga nacisti obese.
O kolektivnoj odgovornosti
Postoji li smisao u kome se može braniti ideja kolektivne odgovornosti – odgovornosti za nešto što sami nismo učinili, a što nas ipak opterećuje? Mislim da takav smisao postoji i da nije u suprotnosti sa običnim osećanjem pravednosti.
Gradonačelnik u nacističkoj uniformi
Ono što je nezamislivo u Poljskoj, Francuskoj ili Nemačkoj, dogodilo se u Rumuniji: političar obučen u nacističku uniformu prošetao je pistom tokom modne revije.
Kraj jedne epohe
Imaju li filozofi, i intelektualci uopšte, domovinu? To je povezano sa osećanjem „pripadnosti“ – osećanjem koje se može imati ili nemati.
Evo vuka
Iako su tri najveće grupe partija zadržale dominaciju u Evropskom parlamentu, senzacionalna vest izbora 2009. bila je pad podrške ovom bloku i jačanje uticaja desnih partija, evroskeptika i radikalne desnice.
Nova tržišta
Što se ne može prodati razvijenima, može nesvrstanima. To je, izgleda, nova ideja o trgovačkoj politici.
Religija Lešeka Kolakovskog
Kolakovski se opredelio za stav onih mislilaca koji u svakoj epohi demaskiraju kao sumnjivo ono u šta se ne dâ sumnjati i otkrivaju protivrečnosti u onome što izgleda neosporno.
Evropska unija i desničari
U radu Evropskog parlamenta sada učestvuju mrzitelji Roma iz Mađarske, Francuzi koji negiraju holokaust, holandski antiislamisti, austrijske antisemite i italijanski rasisti.
Milan Lukić pred domaćim pravosuđem
Lukić nije osuđen za dva teška zločina. 1992. godine iz autobusa na stanici Mioč, oteto je i ubijeno 16 Muslimana iz Sjeverina, 1993. iz voza na stanici Štrpci oteto je i ubijeno 19 Muslimana. Obe otmice planirao je, organizovao i izvršio do likvidacije otetih, Milan Lukić.
Crtice o nacionalizmu
Nacionalizam je glad za moći pomiješana sa samozavaravanjem. Svaki nacionalist zna biti flagrantno neiskren, ali on je također – budući svjestan da služi nečemu većem od njega samog – nepokolebljivo siguran da je u pravu.
Veliki korak
Za hiljadu godina jedina značajna stvar koja će ostati upamćena iz 20. veka biće Armstrongov korak na Mesecu.
Osuđeni Milan i Sredoje Lukić
Pred Sudskim većem haškog tribunala Milanu Lukiću izrečena kazna doživotnog zatvora, a Sredoju Lukiću kazna od 30 godina zatvora zbog zločina počinjenih nad muslimanskim stanovništvom u Višegradu.
Kakva vlada?
Gospodo iz Vlade Srbije, vreme je da povučete taj opasni i slaboumni predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju.
Hendekalog intelektualca
Došao sam do šokantnog otkrića – poljski intelektualci postoje! Postoji sloj obrazovanih ljudi koji ne samo da neguju svoje profesionalne veštine već ih pitanja od opšteg interesa, pitanja važna za njihovu zemlju, za Evropu, za svet – živo interesuju.
Preti li Hrvatskoj i Srbiji bankrot?
U Mostu RSE Omera Karabega govore Vladimir Gligorov i Guste Santini.
Gimme Shelter
Pojavu Roberta McNamare u mojim mislima zamjenjuje zadrigli profil Ratka Mladića kako pred kamerama po kosi gladi srebreničkog dječaka, dan prije nego što će preko osam hiljada Srebreničana biti pokršteno metkom u potiljak i bačeno u neobilježene jame.
Pravilo: deset odsto
Hrvatska vlada je najverovatnije odlučila da smanji plate svima koje zapošljava za deset posto. Slične mere su preduzele i druge zemlje, a neke će to morati da urade u budućnosti.
Srebrenica – trajna opomena
Odnos Srbije prema Srebrenici najuverljivije demonstrira delovanje gotovo celokupne srpske elite koja sistematski relativizuje odgovornost za genocid. Na delu je široko prihvaćena zavera ćutanja. Čak ni hapšenje Ratka Mladića ne bi bitno promenilo stav srbijanskog društva prema nedavnoj prošlosti.
Koliko Koštunice?
Jedino ovde postoje relevantne političke snage koje se mršte na ukidanje viza, koje čak tvrde da bi vlast to trebalo da „odbije“, baš kao da se radi o nekakvom poklonu za rođendan.
Bad
Michael Jackson je stupio u svet masovne zabave u ovome delu sveta onda kad su već postojali spotovi i televizije koje su ih prenosile.
Koga pitati za Nataliju Estemirovu?
Imamo čoveka koji zna (sve) o političkim ubistvima u Rusiji. To je čovek koji je primetio da ljudi kojima je stalo do ljudskih prava kao šakali kruže oko zapadnih ambasada.
Srpsko-hrvatski rimejk
Od Srbije se ne mora tražiti da prizna nezavisno Kosovo, ali ona mora da nauči lekciju demokratije, da prizna neke realnosti i obavi – sopstvenu dekosovizaciju. Ne učini li to, Beograd će i dalje igrati ulogu ključnog balkanskog – destabilizatora.
Ubijena Natalija Estemirova
Saradnica ruske nevladine organizacije Memorijal koja je istraživala zloupotrebe, ubistva i druge povrede ljudskih prava u Čečeniji ubijena je u sredu u Rusiji.
C’est la vie
Zapazio sam vest da je protiv Dragana Marića podignuta krivična optužnica zbog upada u zgradu Predsedništva Srbije sa bombom u džepu.
Još uvek nismo slobodni
Obeleženi smo prošlošću do te mere da možda nikad nećemo moći da o njoj razgovaramo jezikom normalnog, slobodnog sveta. Umemo da razlučimo šta je hrabrost a šta kukavičluk, ko su žrtve a ko zločinci, ali ne znamo ko je slobodan a ko nije.
Otvoreno pismo
Fondacija Heinrich Böll, predstavnici civilnog društva i građani i građanke poslali su zvaničnicima EU otvoreno pismo povodom preporuke Evropske komisije o izostavljanju BiH sa liste zemalja za ukidanje viznog režima.
Podvala i ispijanje benzina
Dok se Obama bavio glupostima i u Moskvi sastajao sa opozicijom i studentima, Putin se sreo sa kudikamo važnijim čovekom nego što je nekakva opozicija i neki tamo studenti.
Ženska strana rata
Na suđenjima pred Većem za ratne zločine u Beogradu iskristalisao se i fenomen ženske strane rata. Žene su najveće žrtve svakoga rata, a pogotovo ovako zločinačkog i bestijalnog. One su i svojevrsne heroine kataklizme koja je u poslednjoj deceniji prošloga veka zahvatila ove prostore.
Kad đilkoši prednjače
Vest o drakonskom pooštravanju kazni za objavljivanje neistinitih, i difamatorskih napisa u novinama izazvala je pravu paniku među urednicima i novinarima takozvanih tabloida.
