Beli listići – poslednji put
Motivacija onih koji su glasali belim listićima je jasna, a ishod izbora našu motivaciju retroaktivno u potpunosti opravdava.
Motivacija onih koji su glasali belim listićima je jasna, a ishod izbora našu motivaciju retroaktivno u potpunosti opravdava.
Nova Makedonija – Prvi put mi ličnost na visokoj državnoj poziciji odgovara na način javne lustracije (ovoga puta – ja sam sumnjivo lice).
Josipović je sebe doveo u položaj da bude optužen za davanje prilike Nikolićevoj stranci i vlasti za reviziju svog stava prema Srbima u Hrvatskoj.
Dragoljub Milanović se zlatnim slovima upisao u partijsku istoriju prikrivajući sve saučesnike u žrtvovanju šesnaest radnika RTS-a.
Monitor – SNS i SPS svoju koaliciju, naprasno skrojenu nakon majskih izbora, sa republičkog uteruju na lokalni nivo.
Da Klintonov slogan It’s the economy, stupid – važi i u ovoj izbornoj kampanji, Obama bi već bio gubitnik.
Sudija u Haifi je presudio da država Izrael nije odgovorna za pogibiju pro-palestinske aktivistkinje Rejčel Kori.
Što pre treba stvoriti političko telo, sa ministrom finansija evrozone, koji ima ovlašćenja i legitimitet.
Već više od dvadeset godina u Srbiji se sprovodi zvanična moralna i politička rehabilitacija kvislinškog četničkog pokreta.
Novosti – Što, do đavola, hoće ti četnici i ustaše? Hoće nam uništiti Lignjoslaviju! – poručuju iz Ureda predsjednika RH.
Rusija je Paradu ponosa osudila na sto godina progona, a u Americi će, ako ga se dočepaju, Asanž proći mnogo gore.
Film Klip Maje Miloš izazivao je negodovanja u srpskoj štampi i pre nego što je došlo do aktiviranja ruske cenzure.
Često se ovih dana čuje to obećanje. Jedni se raduju, drugi strepe, a svetina „gladna pravde“ viče „neka visi Pedro“.
Predsjednik Srbije treba da se izvini Nataši Kandić, Staši Zajović, Sonji Biserko, Muniri Subašić, Bakiri Hasečić i Sudbinu Musiću.
Kriza izazvana sukobom predsednika Baseskua i premijera Ponte otkrivaju da tranzicija Rumunije u demokratsku državu nije blizu kraja.
Neće valjda dotle doći da Novi Sad, doskora srpska Atina, postane srpski Bejrut.
Oslobođenje – Prije BiH, turska telenovela počela se prikazivati u Srbiji, gdje je, zanimljivo, također izazvala bijes patriota.
Kada se njihovi argumenti pobiju, konzervativci se još čvršće drže svojih stavova. Takva dinamika nije zabeležena kod liberala.
Tokom ratova na prostoru SFRJ nestale su 34.883 osobe. Još uvek se traga za posmrtnim ostacima 12.656 osoba.
Kako razumeti Nikolićeve reči da je „želja za ulaskom u EU san svakog ozbiljnog političara u Srbiji, ali ne po svaku cenu“. Teško.
Vatrena Evropljanka je oznaka kojom do sada nismo opisivali kancelarku, makar ne mirne savesti.
Odobrenje za kredit za koji će se platiti petogodišnja kamata od samo 4.745 evra potpisao je Mlađan Dinkić.
Da li Evropa može da sklizne u krizu sličnu onoj iz avgusta 1914, sa Grčkom koja bi preuzela ulogu Srbije.
Od 2000. naovamo traje lagani, mukotrpni povratak srpskih turista na hrvatsko primorje.
Konvoji kamiona natrpanih smrdljivim otpadom svakodnevno su niz Sajmišnu cestu plazili prema Jakuševcu.
Posle sto dana vladavine Fransoa Olanda – sporazum Angele Merkel i Sarkozija ostao je neizmenjen.
Pa u ovoj državi se već 22 godine osim etnobiznisa ništa drugo i ne događa.
Crkva podliježe kritičkom sudu javnosti, makar stoga što je veliki korisnik javnih fondova i državnih sredstava.
Kakva je to kriza, koja se ne može videti, osetiti, dotaći? Hoteli su prebukirani, kafići i radnje puni.
Atinska četvrt Eksarhija je poznata od 1973, kada je iz nje krenuo studentski protest koji je doveo do pada vojne hunte.
Džakula (i ne samo on) nabacio je između ostaloga i da „u tim Novostima piše previše Hrvata“.