Pre skoro tačno pet godina, na početku nove školske godine, tadašnja Ministarka prosvete, profesorka Ljiljana Čolić, objavila je svoj dekret o izostavljanju Darvinove teorije evolucije iz nastavnog plana za biologiju za VIII razred osnovne škole.
Poljska nije Zapad. Ona ne samo da zna šta je komunizam, već mu oseća ukus, miris i prepoznaje ga na dodir.
Zakon nije nepravedno zvati LDP-ovim zakonom, jer bez deset vrlih liberalno-demokratskih glasova on nikada ne bi postojao.
O poseti Borisa Tadića Palama i otvaranju škole SRBIJA razgovarali smo sa rediteljem Dinom Mustafićem i Bojanom Bajićem iz Naše stranke.
Odgovor Miši Vasiću: Pišući tekst za Politiku nisam ni pomislio na tebe, a kamoli te pomenuo.
Kakvu to slobodu štampe ugrožava novi zakon? Ja bih se usudio da tvrdim da u Srbiji štampa nije slobodna. Iz prostog razloga što Srbija nije sasvim slobodna zemlja.
Od te gluve ponoći, kada je na snagu stupio novi zakon o informisanju, Mlađan Dinkić i Boris Tadić mogu da budu zadovoljni.
Trebalo bi raditi na tome da se što pre podnese zahtev za pristupanje EU. Zašto? Stvara se atmosfera da je na EU da odluči da li želi Srbiju za člana. To je promena teme.
Kada je Štiglic dobio Nobelovu nagradu uzeo sam i pročitao 1000 strana njegovih radova. Uzalud. Pri tome ne želim da kažem da nikada ništa nisam naučio iz radova autora left-wing orijentacije. Ima takvih koje cenim kao profesionalne pisce.
Važno je da zajedno stvorimo atmosferu dobrog raspoloženja, razumevanja i solidarnosti, kako bi se Povorka ponosa 20.09. u Beogradu održala na radost svih kojima je potrebna.
Skup u režiji ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića “Istorija i nasleđe za miroljubivi svet” okupio je u Beogradu predstavnike 40 zemalja pokreta nesvrstanih.
Ako je deregulacija tržišta apsolutno dobra, a regulacija apsolutno loša, kako je moguće da je sadašnja kriza nastala kao direktna posljedica deregulacije pravila poslovnog ponašanja?
Naš drug i donedavni kolega Zoran Ostojić osetio je potrebu da nam pre nedelju dana u „Poltici“ trijumfalistički utrljava taj njihov Zakon o informisanju.
U Rusiji je broj ljudi koji žive ispod granice siromaštva od 18,5 miliona u prošloj godini skočio na 24,5 miliona u aprilu 2009.
Kada smo zabrinuti za naš identitet, ne brine nas toliko ono što smo nasledili, već ono što će naši potomci naslediti od nas. Ne toliko ono što jesmo koliko to šta će oni postati.
Edvard Kenedi je sahranjen nedaleko od svoje braće, koje je smrt poslala u legendu, dok je on svojim životom otišao u istoriju. Govorio je da nije bitno koliko je životni gubitak veliki – jedino je bitno šta uradiš sa njim.
U procesu u kojem se društvo oslobađa svojih istorijskih stega i prihvata nove grupe građana, nove standarde pravde i nove definicije građanske moralnosti, mnogoljudni društveni pokreti i protesti igraju presudnu ulogu.
Prvi i najrašireniji prigovor istopolnom braku jeste da je ovaj nemoralan i neprirodan. Drugi prigovor insistira na tome da je osnovna svrha državno odobrenog braka – razmnožavanje i podizanje dece.
Obama se u kampanji predstavljao kao spas za SAD. Nije pomoglo što je većina ekonomista od ugleda govorila da je njegov ekonomski program u stvari rizik za Ameriku, jer hoće da je pretvori u „državu blagostanja“.
Evropske integracije su zvanični prioritet srpske politike, ali je on u sukobu sa odbranom srpskog teritorijalnog integriteta i suvereniteta, koja se svodi na dobijanje podrške diktatorskih režima Trećega sveta.
Vladika Pahomije kupio je novi džip vredan oko 27.000 evra. Samo sedmorica vladika SPC imaju vozni park koji vredi oko četvrt miliona evra.
Misao koja se vremenom čitanja razvija, knjiga kao pozornica na kojoj se igraju priče o drugim, drugačijim ljudima, a mašta glumi sve likove, polako, čini se, zastarijevaju.
Ta fiksacija na fiskalni deficit je potpuno nepotrebna. Poseban je problem to što se cilj smanjenja fiskalnog deficita može uzeti kao izgovor da se ne sprovodu reforme.
Vođi srpske turbo-narodnjačko-lopovske kontrarevolucije, antidemokratske i antievropske, ispisuju, od 12. marta 2003, srpsku zelenu knjigu o sklonosti represiji i zločinu.
Na ulazu u naselje Srednja Ahtuba u blizini Volgograda, nedavno je osvanuo reklamni baner s nasmejanim licem čoveka crne kože, u beloj košulji s kravatom.
Glasala sam za zakon, pre toga radila na njegovom upristojavanju i neću da ćutim pred onima koji moj i napor LDP-a stavljaju pod znake navoda i sumnje.
Uz orden kojim je Gadafi počastvovao jedinog evropskog predsednika koji je prisustvovao obeležavanju četrdesetogodišnjice državnog udara u Libiji, Tadiću je prema protokolu pripala i jedna mala knjiga.
Osećam se nelagodno jer ne umem da iskažem koliko me dira što me posle toliko mnogo godina dočekuju kao da je bilo juče kad smo zajedno jeli ribu i pili šibenski “Babić”. Kako im reći da toga u Engleskoj nema.
Nema smisla raspravljati o porezima nezavisno od javnih rashoda. Bar kada je reč o visini poreskog tereta. Visina rashoda gotovo uvek određuje potrebne prihode.
U danu kada su najvažniji evropski lideri na poluostrvu Vesterpalte obeležili 40 godina od početka Drugog svetskog rata, predsednik Srbije Boris Tadić otputovao je u Tripoli, na proslavu 40 godina od libijske revolucije zajedno sa Mugabeom, Čavezom i al Baširom.
Posle neuverljivog objašnjenja kako mu je u julu omraženo u avgustu postalo prihvatljivo uvođenje drakonske kaznene politike protiv medija, LDP tvrdi da je nesebičnom podrškom Demokratskoj stranci spasao Tadićev kabinet, odnosno zaštitio „javni interes“.
Meni su lično najzanimljiviji oni koji reč neoliberalizam koriste kao psovku. Čija oni misle da je vrednost zvana sloboda štampe?
