Mediji i prošlost koja ne prolazi
Balkan.Perspectives – I mediji se vrte u istom beskrajnom krugu kao i političari. Oni koji su bili kritični prema ratnoj politici devedesetih i sada su kritični prema njenim posledicama i nastavljačima.
Balkan.Perspectives – I mediji se vrte u istom beskrajnom krugu kao i političari. Oni koji su bili kritični prema ratnoj politici devedesetih i sada su kritični prema njenim posledicama i nastavljačima.
Ona ne predlaže modele i metode ženske istoriografije, već ukazuje na prazno mesto u fantomskom tekstu svetske istorije.
U petak 13. decembra nekadašnji Erdoganov ministar spoljnih poslova i premijer Ahmet Davutoglu objavio je početak rada svoje partije, koja je ponela krajnje nepolitičko ime: Partija budućnosti.
Uz vest da je Beograd dobio budžet od milijardu i 206 miliona evra dobili smo i ocenu da je on „najveći u istoriji“. Uz to smo informisani i o rastu svih gradskih prihoda po svim osnovama.
Šta se pretnjom bojkotom izbora može postići? Prvo jesu pregovori o izbornim uslovima. Potom može da se traži posredništvo u pregovorima. Kako bi se izravnao odnos snaga.
Po efektivnosti države najviše zaostajemo za Nemačkom, pa analiza Svetske banke za dostizanje institucionalnog okvira poput nemačkog predviđa vremenski horizont od čak 40 godina.
NNV FON-a je predložilo da u novom sazivu Veća naučnih oblasti tehničkih nauka UB njihov predstavnik bude predsednica prve Etičke komisije FON-a koja je potvrdila doktorat ministra finansija.
Kineski je novi korak u njegovom opštenju sa svima koji ga više ne slušaju. Naslov u tabloidu je glasio otprilike: Predsednik izgovorio rečenicu koju je razumelo milijardu ljudi, ali niko iz Srbije.
Kome se obratio Vučić na takozvanom kineskom? Predsedniku Kine? Narodu Kine? Možda. Ali zašto? Šta je narod Kine briga za Vučića. Da glasa za njega ne mora. Ima kineski narod svojih briga.
Na academia.edu, nakon što je štampan u Sveskama Zadužbine Ive Andrića, pojavio se odgovor Zorana Milutinovića na moj tekst Bitka za Andrića objavljen na Peščaniku u maju ove godine.
Kada Britanija napusti EU, evropski parlament će formalno morati da ukine sporazumevanje na engleskom, a školski sistem će morati da se okrene nemačkom, španskom i francuskom…
Od zabrane N1 i posle nestanka Danasa, NIN-a i Vremena, na svim televizijskim kanalima, kao i u većini novina, postoji stalna rubrika koja se bavi nedelima protivnika vlasti.
Novi zakon o indijskom državljanstvu je opasan jer institucionalizuje diskriminaciju 200 miliona indijskih muslimana, a prevratnički je jer podriva ustavnu posvećenost sekularnom uređenju Indije.
Kada će Vučić zajedno sa drugim kandidatima da odgovara na pitanja građana, kao što smo mogli da vidimo kada su se u Hrvatskoj pred predsedničku izbornu utakmicu na televiziji postrojili kandidati.
Pa nam sledi: svečano otvaranje magistrale Terazije-Prokop i obilazak srpskog podzemlja; svečani završetak preobražaja Ane Brnabić u naprednjaka; Svečani odlazak Marka na Kosovo…
Nije umesno, ako ne i neukusno, da kao članica Nove stranke zloupotrebljavam stranice Peščanika i oglašavam se povodom polemike između Dejana Ilića i Zorana Živkovića. Rizikovaću.
Odluku o izborima Nova stranka će doneti kada oni budu raspisani. Bojkot vidimo kao krajnju meru koja više liči na plač gubitnika, nego na sredstvo koje može da pokvari miran san režimu.
Kreveljenjem je izgubio autoritet nasilnika. Lupetanjem je izgubio autoritet čoveka sa misijom. Srozavanjem na nivo uličarskog prepiranja i prepucavanja izgubio je autoritet odabranog.
Uznemirenje među pravnicima izazvala je najava obznanjena u Kraljičinom govoru da će nova vlada uspostaviti komisiju za ustav, demokratiju i prava, a koja će preispitati „kako naša demokratija funkcioniše“.
Film N1 pokazuje evoluciju Coraxovog dela – od prve karikature, preko Miloševićevog doba, perioda narcizma Borisa Tadića do poslednjeg izazova – doba laži Aleksandra Vučića.
Odgovor Zoranu Živkoviću: Smisao bojkota nije bojkot sam po sebi, nego promena izbornih uslova i oslobođenje institucija i medija, ali pre svega samih građana. To je prvi korak ka promeni stanja.
Ne znamo da li su spaljene one tone zaplenjene marihuane, a morale su biti, ali izgleda da je najveći deo toga udisala vlast. Mi ostali smo udisali samo ordinarni zagađeni vazduh.
Na vrhuncu moći Britanci su odavali utisak ljudi u pozorišnoj predstavi koji glume Engleze. I danas, dok ih vodi maloumni učenik privatne škole, engleski identitet i dalje izgleda jednako nestvarno.
Ne sumnjam u dobre namere autora i njegovu želju da dâ kritički osvrt na moje stavove vezane za republičke, pokrajinske i lokalne izbore koji nas očekuju na proleće sledeće godine.
Mladina – Jedan je ugledni haški tužilac primijetio kako balkanski političari ne traže glasove obećavajući pomirenje, nego „pokušavaju izbore dobiti negiranjem zločina i revizijom historije“.
Ne ruži se Beograd zato što ga Vesić mrzi. Ne kupuju se novogodišnji ukrasi da bi se neko iz vlasti inatio sa tviter populacijom. Ne grade se fontane da bi se kič promovisao kao novi kulturni standard.
Uskoro će na zidu sale u Francuskoj 7 pored Handkeovog visiti i portret Vesića. Uža specijalnost ove (para)književne udruge uvek je bilo izvitopereno poimanje literature u korist politike.
2020. Zoran Živković vidi kao 1996: „Izborni uslovi su katastrofalni, ali mi sa građanima možemo da uzmemo 5 beogradskih opština, 5 gradova u Srbiji, 60 poslanika u skupštini Srbije, 20 u Vojvodini…“
I Bugarska gradi Turski tok, ali Bojka Borisova će 100 km duži gasovod koštati za četvrtinu (oko 400 miliona evra) manje nego Aleksandra Vučića. Pa ko je tu lud? Građani Srbije naravno.
Ekonomisti su donedavno govorili samo o štetnim efektima egalitarističkih politika na tržišta. Sada ih više brine to što previše nejednakosti podstiče monopole i ugrožava tehnološki napredak.
Stigao je pouzdani glas da je Vesić Goran postao počasni član Udruženja književnika Srbije. Znači li to da ovo društvo više ne postoji, da je od njega ostala samo nekadašnja Budina kafana…
Bilten – Beograd se ponovo našao među 15 najzagađenijih gradova svijeta, a visok nivo zagađenja zabilježen je i u Prištini, Nišu, Kosjeriću, Valjevu, Smederevu i Pančevu, ali i u Boru i Zaječaru.