Dvojac sa kormilarom
Vučelić i Radun podržali Vučića, na prvi pogled u njegovom obračunu sa Evropskom unijom. A u suštini, u njegovom obračunu sa pojedinim medijima, i u gušenju medijskih sloboda.
Godišnji izveštaj 2014.
Posebno hvala Facebook i Twitter zajednici na podršci u vreme junskih napada na sajt. Bili ste nam partner, dali nam izlaz, nismo bili sami – to se ne zaboravlja.
Rane na vlasti
Novosti – Usprkos općim proklamacijama, „zaslužena naknada“, u trenutku kada ugleda svjetlo dana u svojoj numeričkoj egzaktnosti – 25.000 kn – postaje stidno mjesto nacionalnog patništva.
„Je suis BIRN“
Nemamo pravo da se kitimo časnim epitetom „Je suis Charlie“, ako istrajno ćutimo ili do apsurda relativizujemo raspadanje same forme (o suštini više nema ni pomena) parlamentarne demokratije u Srbiji.
Charlijevi anđeli
Dnevnik.si – Sprijateljili smo se tako sa suborcima iz Charlie Hebdoa, ponosni što nas nazivaju „hrvatskim Charlie Hebdoom“ i još ponosniji što se predstavljaju kao „francuski Feral Tribune“.
Izbori između istih
Mladina
Kakav je to izbor ako možete birati samo između dvoje istih, kojima je čak i izborni program istovjetan, demagoški isprazan, sveden na banalnu floskulu: Za bolju Hrvatsku!
Plutajući birači
Novosti
Već deset godina približno istih petnaestak posto socijalno zakinutih birača traži svoju stranku i sada su je našli u Sinčićevom Živom zidu.
Sveti Wolinski
Novosti – Do jučer su mu takvi, uključujući zadrigle desničare i napuhane crkvene dostojanstvenike, sistematično kopali grob, da bi ga danas upisivali u martirologij „zapadnih vrijednosti“.
Sans paroles
Ovaj crtež je moja reakcija na užas koji je zadesio moje kolege u Parizu.
„Mučenici“
Umesto prizivanja matrice 11.9.2001, treba se zapitati kako bi novinari i karikaturisti Charlie Hebdoa, sa svoje svesno izabrane i dosledno branjene pozicije na margini, reagovali na krvoproliće od 7.1.2015.
Nekoliko ne sasvim nepovezanih komentara
Ima li smisla prodavati uspešno preduzeće u državnom vlasništvu? Uspešno ovde znači profitabilno. Ima, ukoliko se taj novac može uložiti u neko drugo preduzeće. Recimo, u obrazovanje.
Puna torba briga
Novi magazin
To bi doista bila loša vest – da nam MMF počne odlagati datum sporazuma, kao inostrani kupci datum ulaska u Smederevsku železaru.
Železara u raljama tendera
Danas ćemo u Agenciji za privatizaciju prisustvovati javnom otvaranju ponuda devet (ili deset) zainteresovanih kupaca smederevske Železare. Ne zna se ko će biti stvarni kupac, mada je to već unapred poznato.
Naš terorizam
Ako je Zapadu potreban sukob sa islamom jer mu je potreban neprijatelj, možda će krenuti u rat protiv terorizma. Ali onda je terorizam već pobedio. Rešenje je – zaboravite islam. Naš problem je nešto drugo.
Je suis Charlie – pogled iz palanke
U Beogradu nikome ne bi palo na pamet da se muslimanima podsmeva karikaturama. Možda nam paljenje džamija ili poneki genocid nisu strani, ali karikature – nikad! Fuj!
Je suis Charlie: Evropi nikada nije bio potrebniji smeh
Izvršitelji su, doduše, klicali Alahu, ali Šarli ebdo je uvek bio izložen mržnji. I danas, nad mrtvim genijima satire, glasovi u Francuskoj mrmljaju da ih je stigla pravična kazna.
Da li smo dovoljno jaki?
Masakr u Parizu je manifestacija pogleda na svet u kome nema mesta za argumente i ideje, koji priznaje samo jednu istinu i svoje istomišljenike. To je negacija našeg najvažnijeg dostignuća – slobode govora.
Telekom – sad ili nikad
Nije samo loše stanje državnih finansija razlog zbog kojeg se Vlada Srbije ponovo odlučuje da proda deo ”porodične srebrnine”. Razlog je i sve lošije poslovanje Telekoma.
Tomina poslanica
Pored toga što je poslanicu uputio urbi et orbi, predsednik države se kao pravi srpski domaćin pobrinuo i da se u predsedništvu Srbije nađe badnjak. I to ne bilo kakav, već osveštani badnjak.
Sedam adresa koje su obeležile prošlu godinu
Godišnje liste događaja su topografija vremena koje je prošlo. Određeno mesto ili čak jedna ulica može da predodredi promene u nekom društvu.
Bilježnica Robija K.: Panika u portunu
Domazetka je raskobečila oči prema njima i pitala je: „Šta vi to radite, za gospu blaženu?!“ Bezmalinovićka je rekla: „Evo cilu veče gledamo tv-duel presjedničkih kandidata!“
Deponija
U Kragujevcu živi oko 150.000 ljudi ili osam stanovnika po torti. To znači da su torte doslovno preplavile grad, ali je kragujevačkom gradonačelniku bilo potrebno čitavih deset dana da to sazna.
Raša Todosijević – intervju
Razgovor za magazin Breath, objavljen pod naslovom Weltschmerz is my business + novogodišnja čestitka Raši Todosijeviću od umetnika Srbije.
Kliknite i saznajte koliko ste odgovorni
Ako ste se i vi polakomili pa naivno pristali da uđete u 2015. godinu, znajte da ćete je konzumirati na sopstvenu odgovornost.
Nauk… još jednom
Hteo sam da pokažem kako bi trebalo da se radi u Srbiji kad se prave veliki strateški poslovi. Taj ”nauk” neko može da popije kao riblje ulje, a ako neće, možda će kasnije morati da guta ricinus.
Položaj žena u merama štednje
Mašina – Uvođenje mera štednje povrdile su da aktuelne politike nisu rodno neutralne i da je disciplina žena neophodna za održanje neoliberalne države.
Kolindin oksimoron ili povratak crnih, zelenih i žutih vragova
Globus – Postalo je jasno da je Kolindin program obnavljanje Tuđmanova projekta nacionalnog jedinstva.
Žene u SANU
Epizodnu ulogu u prošlogodišnjem medijskom serijalu „Razmažene žene srpske“ odigrao je i Matija Bećković. Sudelovanje cenjenog srpskog akademika u ovom ostvarenju više je nego očekivano.
Antifašizam kao perverzija
U Mostu RSE Omera Karabega govore istoričari Dragan Markovina sa Filozofskog fakulteta u Splitu i Srđan Milošević, sa Instituta za noviju istoriju Srbije.
Oliver Frljić – intervju
Kazalište nije crkva da se bavi vjerskim osjećajima… Ako Crkva ima ambiciju da vodi riječki teatar, predlažem joj da se prijavi za sljedeći natječaj za intendanta.
Podsećanja
Umro je Tomaž Šalamun. Bila je subota, pao je prvi sneg i vest je preko socijalnih mreža obišla svet. Samo od citata njegove poezije objavljenih na fejsbuku mogla bi se napraviti solidna antologija.
Država, prosveta, British Council
Smatra se da se „standardi“ postavljaju iznad dostignutih nivoa kvaliteta. U praksi, oni se obično postavljaju niže od dostignutih nivoa, da bi ih privatni kapital lakše „preskočio“.
