Zabrinuti profesori srbistike su se nedavno okupili u Tršiću, na Drugoj interkatedarskoj srbističkoj konferenciji (DISK), gde su potpisali nešto što se zove Deklaracija o kanonu srpske književnosti.

Proveo sam nekoliko godina u pokušaju da sa nekoliko ljudi iz kulture (Zoran Hamović i pokojni Zoran Simjanović, na primer) ideju o AUDIO VIZUELNOM CENTRU SRBIJE privedem realizaciji.

Na uglu Golsvordijeve i Bulevara kralja Aleksandra okreće se vo na ražnju. Odmah do vola, duž ražnja prostrla se sofra. Možda bi trebalo zabraniti da se zaklane životinje dovoze usred grada…

Baš mi se nije išlo, ali urednička se ne odbija. Dođoše predsednik, Selaković, Zorana i Mali. On je uzeo reč i govorio čitav sat i nešto jače. Nije rekao o čemu je govorio. Pitanja. Ajde Goco.

Geox zatvara svoje pogone u Vranju i na ulici ostavlja oko 1.200 Vranjanaca. Premijerka Ana Brnabić lakonski poručuje „dovešćemo drugog investitora“, kao da oni rastu po drveću diljem Srbije.

Nije problem u tome što je milijarder Bezos rešio da leti u svemir. Prošli vek je pokazao da je to jedna lepa i temeljno ljudska želja. Problem je u tome što je to uradio potpuno po svom nahođenju.

Dobio sam tužbu od Voda Vojvodine: nisam plaćao za odvodnjavanje, a nisam plaćao jer nisam znao da tamo gde su moje njive država isušuje svaku prekomernu kap vode.

Peticija tvrdi da se kampanja protiv Vučića vodi „sa ciljem obesmišljavanja sudstva i tužilaštva“. Problem je u tome što je sam režim na neprikosnoveno prvom mestu u obesmišljavanju pravosuđa.

Retko se događa, skoro nigde, da vlast traži izbavljenje sabirajući potpise, kako bi vladar bio amnestiran od jasne veze sa zločinom. Obično se zlodela zataškavaju još većim zločinima…

Bio je to žalosni odjek Olimpijske himne. Pevala su je neka japanska deca. Kao letnji pljusak grunuše mi suze: himnu je za prvu Olimpijadu modernog doba 1896. napisao Kostis Palamas…

Tog leta u Parizu smo se sastali sa Ivanom Stambolićem, pa ne mogu a da se ne zapitam zašto pamte njegove krvave patike? Ubijen je ni par meseci posle Pariza. Zverski. Zašto oni to pamte?

Sredinom 2012, kada je Vučić preuzeo vlast, javni dug je bio oko 16 milijardi evra. Do danas je uspeo da ga gotovo udvostruči. Nikada niko u njenoj istoriji nije toliko zadužio Srbiju.

Dida je rekao: „Ja tog Teslu ne da ne bi stavija na kovanicu od eura, nego ga ne bi stavija nigdi. Itnija bi ga u škovace di god da se nalazi. Da mi dođe na vrata pitat čašu vode, ne bi mu da.“

Peticija koja od prvog do poslednjeg slova deluje kao parodija, ali su je potpisali i predsednik Parlamenta i neki ministri, odlučno zahteva odbranu institucije Predsednika Srbije.

Da li bi trebalo očekivati da demokratski način odlučivanja vodi ka poštovanju Rolsovih načela pravde? Odgovor je negativan. Pravo pitanje je pod kojim uslovima demokratija može da bude pravična.

Sa Sopranovima smo videli kako izgleda kraj mafijaške serije. A kako izgleda kraj mafijaške države? Po svemu sudeći, vrlo slično – leševi, i to ne samo metaforički, ispadaju iz ormara…

I umesto da kaže – pa šta što dajem milione evra dok ljudi ostaju na ulici jer im je srušena zgrada, Vučić kaže – moji će da gledaju englesku ligu, a vaši neka gledaju belorusku, ha, ha.

Krik je došao u posed zapisnika sa saslušanja Veljka Belivuka. On tvrdi da je više gadnih stvari radio po nalogu vladara, da se sa njim sretao i dogovarao. Suzbijani su protesti, pobune.

Hrvatski i srpski nacionalisti se zapravo u svemu slažu. U ovom konkretnom slučaju, nezadovoljni su i jedni i drugi zato što će Tesla biti na hrvatskim novčanicama eura. Fantastična tragikomedija.

Telekom će za isključiva prava prenosa predstojećih 6 sezona utakmica engleske fudbalske Premier lige platiti iznos od fantastičnih 100 miliona evra po sezoni, ukupno 600 miliona evra.