Ponovno otvaranje pitanja priznavanja MPC povezano je sa najnovijim nastojanjem Makedonije da se izbori za priznavanje ustavnog imena države. 

Recimo da ja obučem majicu sa likom Radovana Karadžica i odem na otvaranje Olimpijade. Evo ga veoma zaintrigirani Džordž Buš sa njegovim pitanjem: “Kakva Vam je to majica, Tibore?“ 

Zato Tadić Boris – umesto da mudro ćuti kad već ne sme ili neće da izgovori Tabuizovani Tekst – zvuči onako smušeno i jadno dok vuče za rukav Sanadera tražeći The Izvinjenje. 

Buknuo je rat na Kavkazu i počela je da tihuje i srpska diplomatija. U diplomatskom Beogradu je ministar Jeremić izabrao tihovanje.

Udarnici bivaju zaboravljeni prvi, čim budu upotrebljeni u političke svrhe od strane raznih Mrkonjića. Tada, u stara vremena, barem bi im zakačili plehanu emajliranu značku. 

Ima nečeg u toj fotografiji što odiše apsurdom, komikom, mukom, smehom, ima nečeg blesavog, ima nečeg na šta bi, možda, trebalo da se navikavamo.

Koje je mesto Rusije u svetu? U čemu je razlika između intervencija na Kosovu i u Gruziji? 

Nije malo ni ekonomista koji smatraju da malo više inflacije ne može da škodi. Ekonomisti koji tako misle su ili pokvarenjaci ili imaju malo znanja iz ekonomije. 

Jedan od knjiških primera bahatosti, sistemske korupcije i nemara jeste i ponašanje Srbije prema mešovitom akcionarskom društvu JugorosGaz.

Kad je uhapšen Karadžić, u prvom televizijskom intervjuu Richard Holbrooke je s neskrivenim narcizmom rekao – da, on se sretao s njim, tražio je od njega da izađe iz politike, ali u toku susreta, kaže, odbio je da se rukuje s njim. 

Kakav dobro obavljen posao, Smrti,
kakav uspeh,
srušiti takvu tvrđavu!

U zemljama sa izvitoperenim društvenim normama, forsiranje simbola istorijski opterećenih najgorim ljudskim delima, samo će stimulisati dalju degeneraciju moralnih načela i preuzimanje primata kolektivnog nad individualnim dobrom. 

Znam samo da se Antonićeva misija “sabornog” prevaspitavanja “antinacionalnog mentaliteta” tzv. proevropske inteligenacije privodi (neslavnom) kraju. Ne, naravno, na novinskim i elektronskim stupcima, već na ulicama i trgovima Beograda.

Primer privatizacije Jat Tehnike zapravo je slika i prilika srpskog „malog đokice“ koji zamišlja da se slabo profitabilna firma prodaje tako što njenu cenu određuje prodavac, a ne kupac.