29. aprila 2008. lider LDP-a Čedomir Jovanović položio je venac na Mostu Suade Dilberović i Olge Sučić, koje su tu poginule kao prve žrtve rata u Sarajevu, rekavši da su izrazi izvinjenja za greške pojedinaca izgubili svaku težinu u Bosni i Hercegovini.
Radikali + Koštunica + Dačić ponašaće se, u slučaju da oforme vladu posle 11. maja, kao pacov na trbuhu svoga naroda.
Čak se i tehnički premijer ozbiljno zabrinuo. On, koji svakodnevno, poput lekarskog konzilijuma, pismenim putem obaveštava naciju o stanju “srca Srbije”, rve se sa tegobama koje mu stvaraju Ren, Solana, Dinkić, Čanak i svi ostali “domaći krpelji”.
SAA je odlična vest, posle toliko vremena. Sad smem da priznam da sam osećao zadovoljstvo i zbog pobede Borisa Tadića na predsedničkim izborima.
Uskršnja poslanica SPC i ’’kosovski zavet’’ o Kosovu i Jerusalimu, i potpisivanju sporazuma sa EU. Matrica jedne etablirane ideologije na kojoj stoji V. Koštunica.
Koštunici bih naručio pesmu od “Partibrejkersa” – “Hipnotisana gomila”, to je ono “mi ne idemo nikud, mi ne radimo ništa, mi smo jedna obična hipnotisana gomila”. Mlađan Dinkić, tehnički ministar, Press, praznični broj.
Čitava diplomatska pizdarija okončana je kad je svoj ćirilični potpis na famozni SSP stavio potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić.
Čovek koji je svoje premijerovanje mahom proveo u izolovanoj keliji, najedared se pred izbore dao u intenzivnu samoeksploataciju.
Nudimo vam skraćeni prikaz-analizu podataka kako bismo unijeli više svjetla i ponudili dodatna objašnjenja vezana za događaje u Sarajevu u periodu 1991-1995.
Kada o Bosni govori, ne govori on o državnim institucijama, već o, za njega, veoma precizno definiranom MI: “Ovu će zemlju spasiti ljudi čistoga srca, a ima nas dovoljno”, kaže.
Ljude se može dijeliti na jake i na slabe, ali ne treba prekoravati slabe: postoje razlozi za to koji ih pravdaju.
Sa ratom se ništa nije izmijenilo; šta su, npr., pisci uradili nakon što je izgorjela Vijećnica? Šta su uradili znanstvenici i historičari? Ništa. Valjda zato što tamo, ionako, nisu zalazili.
Adornovo i Fromovo učenje (kao i i čitave Frankfurske škole) poslužilo je kao osnova za izradu F-skale. F u ovoj skali označava fašizam.
Priredio Muharem Bazdulj, prema opširnijoj hronologiji iz Edukacijskog paketa “Opsada Sarajeva”.
Ponekad mi se čini da sam Sarajevo i svoj život izmislio, da se sve ono što mi se dešavalo u Sarajevu, u stvari dešavalo u mojoj glavi.
Prilično sam sigurna da više ne postoji mogućnost za manevarsko izbegavanje vladavine prepodobljenih radikala i večitog premijera. Dosadašnja dovijanja su ionako bila suviše mučna za sve nas.
Kad ništa drugo nije pomoglo, trust pilećih mozgova iz nenarodne koalicije Voja-Velja setio se da nadmoćnijeg političkog protivnika nazove “koalicija Čanak, DS i G17”.
Gil Aniđar je profesor na katedri za komparativnu književnost na univerzitetu Columbia u Njujorku. Tokom aprila Aniđar je bio u poseti Beogradu, Sarajevu i Prištini, na promocijama svoje knjige Jevreji, Arapi: istorija neprijatelja, Beogradski krug, Beograd, 2007.
Tvrdnja je: ako se želi politička stabilnost, potrebno je odustati od integracije u Evropu. Zašto? Zato što je za većinu zemalja članica Evropske unije Kosovo nezavisno. Šta će se tim odustajanjem od Evropske unije postići na Kosovu? Ništa.
Protivu “drugosti” kao takve, ma kakva bila i kako nastajala, udružili su se svi stigmatičari u zemljama-nasljednicama pokojne Juge, a da to i ne znaju, u svojevrsnu “internacionalu mržnje”.
Diplomski rad Marije Radoman: Predstava o LGBT populaciji na desno – ekstremističkim web sajtovima u Srbiji
Na pitanje gde vidi sebe u budućoj vladi, on je odgovorio da njegov ego nije toliki da bi mogao da ima najveće funkcije i da je bitno da u vladi budu ljudi iz SRS-a koje će on kontrolisati i koji će sprovoditi stranačke mere i ideologiju.
Jednom davno, 1999. godine, Srbija (SRJ) i Rusija potpisali su međudržavni sporazum o slobodnoj carinskoj zoni. Dve godine kasnije, Miloševićevi naslednici su ga i ratifikovali, ali ruska Duma ni do danas nije to učinila. Zašto?
U političkoj kampanji u Srbiji nacionalsocijalisti (koji se ovde zovu radikali i narodnjaci) otvoreno govore kako Srbija ne treba i ne sme da uđe u Evropsku uniju (EU) i vode zemlju u izolaciju i ekonomsko i političko propadanje.
Pa, ovo je stara mapa. Mislim da je stara tri godine. Na njoj su Srbija i Crna Gora jedna država bez granica. Ali na mojoj političkoj mapi Kosovo je u fazi tranzicije, priznalo ga je 18 država članica EU.
Ne mogu da ne zapazim ironiju prizora koji je napravio prijem Dokinsa. Padali ničice? Gledali kao Boga? Sve to na neki čudan način podseća na trijumfalni Isusov ulazak u Jerusalim u danima pre stradanja.
Obratite pažnju, cifra je 230 hiljada evra, datum je mart 2007, a festival je održan 2008. Deset meseci unapred, za pripreme festivala, van odluka komisija, bez ikakvog objašnjenja, ali sa potpisom premijera lično.
Strani investitori uglavnom čekaju rezultate izbora. Neki su već počeli da se povlače iz Srbije. Po proračunima stručnjaka Srbija je od početka godine do danas već izgubila 750 miliona evra stranih investicija.
Bombaš samoubica je zapanjujuće tuđ zapadnjačkoj javnosti. Racionalan odgovor bi bio gađenje, jednodušno iskazano kao fabrička sirena. Ali nismo uspeli da to ostvarimo. Ono što imamo jeste žamor disonantnih izgovora.
Danas je veliki petak, grad je pust, kao da su roditelji juče sačekali decu ispred škole, stavili ih u kola i autobuse i pobegli negde. Ovako puste ulice slika su nepomičnosti i pustoši u koju smo, nekada davno, zapali.
Jedan slušalac nas je podsetio da je na današnji dan pre sto godina, 25 aprila 1908, rođen Ed Marou, američki novinar iz vremena kada su SAD bile ozbiljna zemlja.
