Oslobođenje – Bakiru ostaje objasniti kako to Erdogan može biti “naš predsjednik”, i što će onda, pored živog i zdravog “našeg predsjednika”, nakon 12. oktobra biti Predsjedništvo BiH, a što u njemu Bakir Izetbegović.
Ministar obrane podsjeća na strašne opasnosti koje su u vrijeme „Oluje“ prijetile hrvatskim ratnicima. Od koga to? Od zmija! – nimalo zajebantski piše ministar i pojašnjava da su odvažni momci, samo u jednom danu ubili njih čak 68. Zmija, dakako.
Etnička pripadnost ujedinjuje eksploatatore i eksploatirane, a radnici, seljaci, poštena inteligencija i sama ideja rada izbrisani su iz svakidašnjeg života kao komunističko smeće.
Viktor Orban je najavio raskid sa liberalnom demokratijom i pokazao koju je stranu odabrao u novoj geopolitičkoj i ideološkoj borbi između Rusije i Zapada. Podržao je Putinov model vladavine i preuzeo vodeću ulogu u procesu političke regresije u istočnoj Evropi.
Ako se dozvoli širenje talasa antisemitskih incidenata evropski Jevreji će se uskoro naći u nezavidnom položaju. Već sada ima evropskih gradova u kojima Jevreji na ulici ne nose tradicionalnu kipu i traže od svojih prijatelja iz Izraela da ne govore glasno na hebrejskom.
Nije se oglasio nijedan domoljubni stožer ogorčen pri samoj pomisli na autohtonu hrvatsku svinjetinu koja će pred ruske carinike stići kao srpska prasetina, zakićena ćiriličnim logotipom, i sloganom „3HA CE – PRASE!“.
Da li ćemo zimus dobijati ruski gas ne zavisi od nas nego od Ukrajine. A ni Južni tok ne zavisi od nas nego od Bugarske. Hoću da kažem da ništa – ni Južni tok, ni gas za ovu zimu – ne zavisi od nas, niti od naših dobrih osnosa s Rusijom.
Evo predloga levici: umesto savezništva i zaštite muslimanske desnice, šta kažete na priznanje činjenice da smo svi suočeni sa formiranjem konzervativnog fronta u kojem će Vašington i Muslimanska braća pre biti saveznici nego neprijatelji, dok ljudska prava nisu bitna ni jednima ni drugima?
Hebrejski izraz yorim u’vochim, u doslovnom prevodu „pucanje i plakanje“, koristi se kao podrugljiv opis običaja izraelske levice da jadikuje nad strahotama ubijanja Arapa, dok ponašanje njene zemlje i armije čiju uniformu i dalje nosi ostaje nepromenjeno.
Sa Lorin Bekol je, mogli bismo reći, konačno umro film noir zasnovan na ženskoj zlobi. Ona je sistematski dekonstruisala nameru Holivuda i otvarala potpuno nove horizonte za demoralisane, neurotizovane i u potrošački kalup sabijene žene ne samo u Americi, nego i drugde u svetu.
Svemoćni premijer je za optužbe protiv njegove desne ruke, ministra unutrašnjih poslova, rekao da „su nešto najgluplje što je ikada čuo“. Niko iz nauke se ne usuđuje da proveri ove čak i laicima uverljive optužbe o lažnim doktoratima. U tom bi se slučaju verovatno razotkrile i druge važne ličnosti čime bi se urušio celi sistem.
Čak iako Hamas koristi civile kao ljudske štitove, to nema nikavog značaja za pitanje da li je operacija Zaštitna oštrica bila srazmerna.
Novosti – Na proslavi “Oluje” opet se nije pojavio Milorad Pupovac, a prvi put ni trojica kninskih osloboditelja, Gotovina, Markač i Čermak, sva četvorica nezadovoljna time u čije je ruke Knin pao.
Postoji li u Republici Srbiji neki ćitap koji propisuje dokle se može ići u eksplicitnosti medijske prezentacije zločina i postoji li nekakvo, nazovimo ga, „telo“ koje bi bilo ovlašćeno da razularene novindžije, ako ništa drugo, a ono bar novčano kažnjava.
Slobodna Dalmacija – Avioni hrvatskog ratnog zrakoplovstva padaju s neba bez upozorenja: ne možete reći, „okrenulo je na sjeverac, mogli bi padati stari ruski lovci“, niti ste ikada na vremenskoj prognozi čuli, „u Hrvatskoj oblačno, s povremenim padalinama MIG-ova“.
U očima populiste ne postoji legitimna opozicija. Ko god je protiv lidera automatski je i protiv naroda. To je i objašnjenje njegove nedavne zaprepašćujuće izjave: „Mi smo narod. Ko ste vi?“
Zašto je tabloidima zamereno to što ne saosećaju sa drugim ljudskim bićem? Pa, zaboga, oni žive od tuđe nesreće, oni opstaju zahvaljujući tome što nekoga čini srećnim da sazna nešto o tuđoj nesreći. Šta je problem u tome što su i ovoga puta samo radili svoj posao?
Bliski Istok, koga je Zapad vekovima osvajao i izrabljivao, ponovo tone u haos. Bushovi ratovi protiv terora pokazali su se kao „programi za stvaranje terorista“. U ovom regionu je pre rata u Avganistanu bilo nekoliko hiljada terorista. Sada ih ima stotine hiljada.
Novi magazin – Ideja da bi Srbija bila most kao Jugoslavija kako bi imala iste koristi, mada su one jugoslovenske veoma precenjene, nije realna u novom režimu koji se postepeno uspostavlja u Evropi. Na duži rok, moraće se birati.
700.000 Banaćana svakodnevno koristi hemijski i bakteriološki neispravnu vodu, a situacija nije ništa bolja ni u okolini Kraljeva, Trstenika, Kruševca… Imamo više od 4.000 nekontrolisanih deponija, a polovina od 2,5 miliona domaćinstava u Srbiji nije povezana na kanalizaciju.
U vesti o kampu gde Ziloti uvežbavaju maloletnike u upotrebi oružja, najopakija je igumanija kojoj je cilj da odbije decu od kompjutera dajući im puške u ruke. U kontekstu svetske eskalacije mržnje i ubijanja srpski topovski bejbi-bif ipak nije za ono: „Ma pusti budale“.
Sadašnji nosioci vlasti „guraju pod tepih“ sva dostupna saznanja o društveno-političkim uzrocima sadašnje krize, nabeđuju narod da je Srbija došla do ivice kolapsa jer su mnogi koji su trebali raditi često radili malo, a uzimali više nego što su zaslužili.
Putin Zapadu hoće da kaže kako sankcije protiv Rusije ovde nikoga ne uzbuđuju. I to je, naravno, blef. Kao pravi kockar, on povećava ulog, ne bi li tako zbunio protivnika. Vi nas ograničavate, a mi ćemo u odgovor na to sami sebe još više ograničiti. Ništa nam ne možete!
Plan da se političkom izolacijom i ekonomskim pritiskom ponizi Rusija, očigledno nije promišljen do kraja. Čak i kada bi to uspelo, šta bismo onda sa Rusijom? Kako da u evropskoj kući živimo sa poniženim narodom?
Paralelno sa baukom o bankrotu države koji služi za amortizaciju socijalnog bunta, u javnosti se sve intenzivnije razvija priča o odnosu sa Rusijom. Ta priča ima svoja dva lica. Jedno predstavlja priču o ruskoj moći a drugo o milosrđu.
Od dramatičnih statističkih podataka još veću rezignaciju izaziva ponižavajući odnos koji predstavnici „političke elite“ imaju prema onima koji zavređuju najveću društvenu pažnju.
Ministar policije ne sme da se javno žali što država više ne može da ubije takvog „monstruma“. Ne sme da javno i zvanično iznosi nikakve detalje istrage, a naročito da diskutuje o stanju svesti osumnjičenog.
Izražavanjem ličnog žaljenja zbog ukidanja smrtne kazne, ministar policije dopušta da iz njega progovori privatni građanin. S druge strane, povodom optužbi koje su usmerene na njega kao akademskog građanina, on se krije iza svoje javne funkcije. Izgleda da sve što ovaj ministar radi, radi naopako.
Kada Izrael najavljuje svoje napade na borce ili vojna postrojenja, koji bi mogli odneti živote civila, to pokazuje da on smera na nepovređivanje civila, bar ako im to daje vremena da pobegnu. Ovo nam još ne bi moglo reći da li je zadovoljen zahtev srazmernosti u ratovanju.
