Tamo gde država kapitulira pred profašističkim i nasilnim grupama, vraćamo se u Hobsovo „prirodno stanje”, gde čovek samo sopstvenom silom može da se spase.

Smanjiće se broj ljudi koji rade u administraciji. Najpre je najavljen broj, a potom se izveštava o tome koliko će koje ministarstvo doprineti ispunjenju plana.

Okupiće se nekoliko stotina ljudi i žena, čija su seksualna opredeljenja drugačija, i to će slomiti krila Srbiji. Smešno i tužno.

Šta povezuje izmene Zakona o javnom informisanju, trijumfalističku nacionalističku terevenku prilikom otvaranja škole „Srbija“ u samom (epi)centru ratne i ratno-zločinačke politike u BiH 90-tih i najsvežiju političko-kalkulantsku klackalicu oko statusa Vojvodine?

Umesto da čekaju da Živkov prekrši zakon o informisanju, ovi se setiše svetske recesije. Kriza je, nema se para. Evo tebi lepo otkaz. Nemoj da se buniš i pokazuješ prstom na DS i njene janičare.

Ministar Dačić, potpuno uživljen u novu ulogu prvog srpskog policajca, unosi strahovitu paniku, nesigurnost, u najmanju ruku izaziva nelagodu i oklevanje ljudi koji bi možda želeli da prisustvuju Paradi.

U poslednjih desetak godina, Hrvatska se uglavnom oslanjala na razvoj usluga. Mnogo manje na industriju, pa i na proizvodnju hrane.

Haški tribunal odobrio je prevremeno puštanje na slobodu bivše predsednice Republike Srpske Biljane Plavšić pošto krajem oktobra odsluži dve trećine kazne na koju je osuđena zbog zločina nad nesrbima tokom rata u BiH. Prenosimo sažetak presude protiv B. Plavšić, njeno priznanje i pismo švedskom ministarstvu pravde u kojem traži pomilovanje.

Presuda Vrhovnog suda Srbije, kojom se zabranjuje JUKOM-ova knjiga Slučaj službenika Aleksandra Tijanića, predstavlja opasni pravni i politički presedan.

EU bi mogla da ne bude impresionirana željom, spremnošću i molbama predsednika države, ministra spoljnih poslova i onih koji bi da ne ostanu jedini po strani od evropskih integracija.

Svaka grupa ima određenu emocionalnu politiku, svesni ili nesvesni proces razvijanja istih emocija među svojim pripadnicima. Ona predstavlja način na koji vlast proizvodi građane koji će na najbolji način sprovoditi njenu politiku. Pitanje je: kakva je emocionalna politika Srbije.

Predsednik DS-a obmanuo je svoj Glavni odbor dok je negirao pravo Vojvođana da institucionalno razvijaju politička prava i slobode, parabolom o kineskom vozu koji bi, umesto da se zaustavlja na vojvođanskoj granici, od Beograda do Novog Sada putovao 7 min.

Doputovali smo do na kraj leta i sve je zbunjeno i svi kao da smo nedovršeni. Malo kome pada na pamet da se stvari mogu i urediti, jer prilika svaka nije bez nade.

Nema te briljantne erudicije i britke pameti koja može da opravda podršku ovom Zakonu, pa koliko god se Zoran Ostojić trudio, a Nadežda Gaće pravdala.