Ako su vojska i policija okupirale grad u izložbene svrhe, zašto onda i ostala ministarstva nisu izložila svoje rekvizite? Zašto samo ministarstva sile da špaciraju, a ne i ministarstvo rada?

Na svoj nedavni rođendan Diković je postao samo jedan od nas. Njegova ovlašćenja da rukovodi vojskom su ekvivalent ovlašćenjima za upravljanje vojskom prvog prolaznika na kojeg natrčite na ulici.

Kako glasi priča o naprednjačkoj Srbiji? Ne ona koju bi kritičari režima o njoj ispričali, već upravo ona koju bi režim ispričao svojim podanicima i samom sebi? Kojom pričom se pravda saradnja sa režimom?

Klod Lancman bio je u francuskom pokretu otpora u Overnji, bio je ljubavnik Simon de Bovoar, sa njom i sa Sartrom osnovao je književni časopis Moderna vremena, bio je pisac, novinar, i autor i režiser filma Šoa.

Ove godine je više od polovine dece iz Beograda ostalo bez mesta u vrtićima. Ispod crte. Kako objasniti tim malim ljudima da su već posle par stotina koraka u životu, ostali ispod. Nisu ispunili kriterijume.

Ne samo što su nezakonito srušene legalno podignute kuće u Savamali, nego je ovih dana izmeštena i Glavna železnička stanica zarad ispunjavanja obećanja datih investitorima Beograda na vodi. Izmeštena – gde?

O malinama se govori više nego i o jednoj drugoj poljoprivrednoj kulturi i vlada se više angažuje još jedino možda oko Kosova. Toliko je ta stvar eskalirala da je osnovana i „Radna grupa za malinu“.

Vidovdan – crkva brvnara – otvaranje Narodnog muzeja – spomenik Velike Srbije – budući muzej Nemanjića – proslave u Kamengradu, to su delovi strateškog lanca kojim se uvezuju nacionalizam i diktatura.

Nije za čuđenje što su sve redakcije poslale kamere i mikrofone na svečano otvaranje jednog kilometra asfalta. Bilo bi za čuđenje da se neko o tome i glasno zapitao.

Čitava grupacija pokislih fizionomija oko njega pratila je gurua u prezrivom odbacivanju kišobrana, želeći da izgledaju kao on, sumnjajući naravno da ima smisla bez razloga pokisnuti i uništiti skupu odeždu.

Zašto se o 1948. godini tako malo govori? Na Vidovdan 28. juna, na dan kada je doneta čuvena Rezolucija Informbiroa kojom je osuđeno tadašnje jugoslovensko rukovodstvo – to niko nije pomenuo.

Rat u Hrvatskoj formalno je završio prije dvadeset i tri godine, ali ranjenika je iz dana u dan sve više. Broj osoba koje traže status ratnih vojnih invalida u zadnje doba raste po stopi od dvije tisuće mjesečno.

„Moj uslov u pregovorima sa Starbaksom je bio da natpis, pored onog na latinici, bude i na ćirilici“, rekao je Vesić i dodao: „Ako sami ne cenimo svoju kulturu, neće je ceniti ni drugi“. Obratimo pažnju na dve stvari.

Sve u vezi sa poslednjim zasedanjem skupštine grada Niša je bilo pogrešno. Šef odborničke grupe SNS-a je tako izjavio: „Kome je u interesu da gasi niški aerodrom? Država će uraditi ono što je obećala”.