Mitropolit Amfilohije je nedavno predložio da se posmrtni ostaci bračnog para Milošević-Marković prenesu u Crnu Goru, jer za Miloševića „nema mesta u alejama velikana ili zaslužnih građana u Beogradu“.

Tata kaže: „Pa svi živi su se bacili u turizam! Bez toga nema šansi da preživimo!“ Onda ja pitam: „Ako će u našoj sobi bit turisti, di ćemo spavat ja i Damjanica?“ Tata odmahne rukom: „Ajde bogati, nije sve u spavanju…“

U poplavi lažiranih brzometnih štrajkova glađu, jedan pravi i ozbiljan štrajk nikako ne dospeva na prve stranice. Danas je osamnaesti dan otkako Maja Pavlović, direktorka novosadskog TV Kanala 9, štrajkuje glađu.

Održane su 3 javne rasprave o Nacrtu zakona o studentskom organizovanju. Prikazaćemo kratak istorijat pisanja Nacrta, a zatim prokomentarisati sam tekst.

Tekst direktorke Beogradskog centra za bezbednosnu politiku povodom spota „Demanti Beogradskom centru za bezbednosnu politiku“, koji je objavila Nacionalna avangarda posle njenog gostovanja na N1.

Na pravoslavni Veliki petak 26. aprila turski vojni avioni izvršili su ukupno 39 povreda grčkog vazdušnog prostora. Reč je o brojci čiji jedini smisao može biti prenošenje jasne političke poruke raznim adresatima.

Priliv kineskog novca u Srbiju nije slučajan. Njemu odgovara zemlja bez pravila, u kojoj su institucije slabe i gde se poslovi završavaju sa jednim čovekom.

Evo kako je Sergej Trifunović objasnio genocid: „Da li Srebrenica ima prefiks genocid ili masakr, to je frljanje brojevima. Srebrenica se dogodila zahvaljujući Aliji Izetbegoviću tako što je Klinton nazvao Aliju i rekao…“

O „Dugoj noći“, 3. epizodi VIII sezone „Igre prestola“: malo je leševa, malo je mrtvih glavnih junaka, požalili su se gledaoci i kritičari. Svetogrdno je iz ovog prikaza iskoračiti u realnost Srbije. Ali učinimo to.

U intervjuu nemačkom FAZ-u pred odlazak u Berlin Vučić objašnjava da za Miloševića nije želeo da kaže „veliki“ lider u značenju nemačkog „groß“, ili engleskog „great“, već naprosto engleskog „big“. Kao Big Daddy.

Individualno posmatrano, relevantnost tih naroda i država marginalna je, a ona je u dobroj meri takva i samoskrivljeno. Međutim, kao celina, makar i samo mehanička, oni tvore čitavu jednu civilizaciju…

Oni koji nisu imali živaca da dočekaju „dogodine u Prizrenu“ odlučili su da organizuju dogodovštine u mnogo bližoj i dostižnijoj Borči, gde je poprište borbe za „nedavanje Kosova“ postala pekara.

Kada Putin obeća Vučiću da „Rusija neće dozvoliti da bilo ko dira Srbiju“ – šta mu je obećao? Drugim rečima, kako se države „diraju“? I ne samo države: recimo, kako se odrasle osobe „diraju“, to jest zadirkuju?

Na fotografijama se jasno vidi da su na oglasnim tablama mađarske ambasade ispisane parole „fašisti“ i „marš iza žice“, međutim, režimski mediji uprkos tome tvrde da parole glase „fašisti“ i „marš iz moje ulice“.

Zašto da država ne da jedan milion pogorelcima u Parizu, kad je dala dva miliona evra za školu u drugoj državi, da ne govorim o drugim doznakama kojima svaka naša vlast obasipa Republiku Srpsku?

On je artist i model koji ubitačnu monodramu kazuje bez prekida, pantomimičar, vlasnik lutkarskog pozorišta, opsenar, uvek u jednoj te istoj besmislici koja nema epilog, niti poentu niti srećan niti bilo kakav dobar kraj.

Naša vlada je uputila milion evra Francuskoj kada je već bilo skupljeno dovoljno novca za obnovu Notr Dama. A siromaštvo u Srbiji je jedno od najvećih u Evropi: 400.000 ljudi nema dovoljno novca za hranu.