Nije jasno šta se želi postići proterivanjem ambasadora Crne Gore i Makedonije? Što ne znači da se ovi postupci ne analiziraju i da se ne izvlače zaključci.

Nije lako Tadiću Borisu, a kamoli krhkom Jeremiću Vuče: taman što se poradovaše zbog neviđene pobede nad imperijalističkim snagama usred Njujorka, kad eto ti belaja.

U subotu smo lepo videli da policija može, ume i sme da radi svoj posao pribrano, organizovano i gospodski. Treba im samo reći i ohrabriti ih.

U toku debate na jednom američkom univerzitetu, brazilskog ministra prosvete Cristovama Buarquea studenti su pitali šta misli o internacionalizaciji Amazonije. Americki student je postavio svoje pitanje uz primedbu da očekuje odgovor humaniste, a ne Brazilca.

Pitanje je da li će posledice osetiti i zemlje kao Srbija koje imaju, po njihovom shvatanju, veoma likvidne i solventne banke i bankarski sistem uopšte. Odgovor je potvrdan.

Mladi srpski fašisiti su stvoreni u klimi za koju je svakako odgovoran i Ivica Dačić – današnji ministar policije.

Još je stari dobri Napoleon, drapajući se ispod mundira, rekao da postoje dve vrste ljudi u revoluciji: oni koji je dižu i oni koji od nje imaju koristi.

Nema stupanja na snagu SSP, nema dovršenja saradnje sa Hagom, odlaže se pitanje dolaska zemlje na belu šengensku listu za 2009, što će se kasnije opet odložiti. 

Nikada pre, komandanti ili načelnici Generalštaba nisu smatrani odgovornim za zlodela koja su počinili pripadnici armija drugih država ili entiteta, rekao je general Perišić obraćajući se sudijama na početku drugog dana procesa.

Žao mi je što nisam do kraja čula ovu definiciju Srbina. Umirem od želje da saznam da li je Srbin čovek ili vanzemaljac. 

Rasprava u javnosti o skupu koji su domaći neonacisti zakazali za 11. oktobar, pokazala je da računi iz devedesetih uredno stižu na naplatu kao i da je jeftini, bofl patriotizam i dalje najefikasnije sredstvo manipulacije, naročito među mladima. 

Ministar Šutanovac je upozorio EU da se ne igra sa Srbijom, da Brisel MORA što pre da odluči: ili će Srbiji otvoriti vrata EU ili će Srbija potražiti “druga rešenja sa Rusijom”.

Dakle, ja ću koji minut glumiti političkog analitičara, zapitanog nad smislom diplomatije, prava, pravde, pravoslavlja i ostalih vrednosti u ime kojih je naša država, oličena u neshvatljivoj pojavi ministra Vuka Jeremića, proterala crnogorsku ambasadorku iz Srbije. 

Što ste grublji prema ljudima, što ste bahatiji kao Dodik, što više prijetite i što više neprimjerenih riječi koristite u kampanji dobićete sve veći broj glasova.

U Podgoricu navratim otprilike jednom godišnje. Već par dana pred put, počinje da me nagriza osjećaj stida. 

Odmah moram da kažem da uopće ne delim dojam Brane Crnčevića da se „Izveštaj“ čita „lako“, te da je reč o „zanimljivom cinkaroškom štivu“ (NIN, 25.09.08, str. 23).

Srbija nije sigurna zemlja za branioce ljudskih prava. Napadi, demonizacija i najprimitivnije moguće diskvalifikacije tužna su srbijanska svakodnevica.