Glavni protivnici osnivanja novih fakulteta su državni fakulteti i deo njihovih profesora. Oni ih doživljavaju kao nepotrebnu konkurenciju i često se žale kako nude obrazovanje sumnjivog kvaliteta. U nekim slučajevima su u pravu, ali načelno nisu.
Šta, dakle, piše u pismu? Na koje se ekstremne grupe na Kosovu misli, koje mogu da destabilizuju Srbiju?
Ovih se dana samozadovoljavamo nad likom zloglasnog Martija Ahtisarija zaduženog da u ime nekakve antisrpske firme UN predsedava pregovorima između Beograda i Prištine.
Odlučujuće u 2006. će biti kako će se odvijati niz događaja, od kojih svaki može da podigne političku oluju. Tačnije, odlučujuće će biti koliko će politička zbivanja uticati na ekonomske tokove.
Novi broj Sarajevskih svezaka (#13, 2006) pruža pregled prozne književnosti pisane tokom devedesetih u državama nastalim posle raspada SFR Jugoslavije.
Kada se neprijatelj jednom fiksira sve ostalo je lako jer podleže inerciji spiralnog kretanja: sopstveno se pleme homogenizuje, zajednica organske sapripadnosti plombira, slede raznorazni vidovi mobilizacije i stvari lagano postaju prepoznatljive, bliske i nekako domaće.
Nakon sloma hladnog rata radikalno se menja kultura sećanja, a time i odnos prema fašizmu. Nova sadašnjica, koja otvara novu budućnost, uvek traži i novu prošlost.
Fiskalni problemi su najčešće posledica sklonosti da se kupuje politička podrška višim platama ili javnim ulaganjima.
Mesecima već, pizda mi materina, osećam da mi fali nekakav duhovni oslonac, neki komad mentalnog nameštaja na koji u trenucima kad odem u qurac, mogu da se naslonim.
Koštuničin DSS-glasnogovornik najavio je “oštre mere” glede Slovenije, što može da znači da će “Merkator” uskoro odleteti u vazduh ili racionalni Beograđani postavljati balvane.
Antievropstvo svakako nije nova pojava u srpskoj politici i kulturi. Bilo je u bližoj i daljoj prošlosti različitih povoda i različitih manifestacija sumnje i otpora prema svemu što dolazi iz Evrope, od narodnjačkog konzervatizma do socijalističkog populizma.
Prijatelji moji, jesmo li prijateljevali zaista, ili lagasmo jedni druge? Hoćemo li ikada više naći čiste prostore da se bar još jednom pogledamo u oči?
Samo krajnje naivni su otvaranje nekoliko slučajeva korupcije mogli da shvate kao Vladinu odlučnost da suzbije korupciju. Ti slučajevi su odabrani da bi bili dovoljno daleko od izvršne vlasti u Srbiji – locirani su u pravosuđu i na nivou SCG.
Scenu su zapremili mitomani, demagozi, psihopati, bigoti i drugi borci Iracionalnog, a u ime nauke – ustvari nezdravog razuma – raspisali su se i raspričali hohštapleri, neznalice i tajni i javni policajci.
“Stav EU se ne razlikuje od stava jednog čoveka koji svojim odbijanjem da pristupi Haškom tribunalu celu zemlju pretvara u svog taoca.” (Vojislav Koštunica o EU i Ratku Mladiću)
Možda je sada u uniformi mnogi lakoverni gledalac TV Palme, koji je pre porno filma pratio Kalajićeve ratne pokliče.
Njemačka kancelarka Angela Merkel izrazila je zadovoljstvo prvim “integracionim susretom na vrhu” održanim u Kanzleramtu.
Srbija je, u stvari, veliki megastor na periferiji Evrope, gde će svako naći nešto za sebe: mi ćemo naći new wave, oni će naći zabavljačice ratnih zločinaca.
Svoju samostalnost Srbija je dočekala mrzovoljna, nespremna i zbunjena.
A šta je Srpski Brand? Na nivou prepoznavanja – Slobodan Milošević. Na nivou zločina – Srebrenica. Na nivou svekolike promašenosti – Vojislav Koštunica.
Pavel Apolonovič Rovinski (1831–1916.) bio je istaknuti slavista koji je u istoriju nauke ušao svojim delom o istoriji Crne Gore, novinar, pedagog i neumorni putnik, koji je proputovao pola sveta, od Amerike do Kine. Tridesetak godina je proveo na Balkanu.
U svojim već dobro poodmaklim godinama stari srpski patrijarh Pavle se zaista hrabro suočava sa bolestima koje ga prate i strpljivo nosi breme starosti svoje.
Interesantno je da je Kusturica ovom etno-selu u Zapadnoj Srbiji dao uske ulice i trg sa crkvom, što bi se pre očekivalo da će učiniti obnovitelj nekog primorskog ribarskog mesta.
Ko će bolje znati šta ne valja i šta treba da se menja – ko, do mi sami. I zato: prezirem, jer odveć volim. Odveć volim da bih mirno posmatrao propast.
Izgleda da je 2005. godine suočavanje sa bliskom prošlošću novih balkanskih država pod pritiskom izvana dobilo nove tonove.
Radio emisija 30.06.2006, govore: Željko Bodrožić, Dobrila Mirković, Nadežda Milenković i Petar Luković.
Probaću da ignorišem predsednika Vlade na isti način na koji on godinama ignoriše sve nas.
Radio emisija 23.06.2006, govore: Dubravka Stojanović, Jovan Byford i Slobodan G. Marković.
Feral Tribune
U senci glasanja građana Crne Gore za nezavisnu državu; zahteva za ponovno uspostavljanje monarhije u Srbiji…
Jedna od reklamnih krilatica koju su nogometaši nepostojeće SCG sa sobom poneli na Svetsko prvenstvo, prirodno se pretvorila u političku definiciju današnje Srbije.
Radio emisija 16.06.2006, govore: Marijana Obradović, Jelena Milić, Miodrag Zec i Nenad Prokić.
Tri sedmice nakon (ćirilično nelegalnog) referenduma u Crnoj Gori, nekadašnje drugo oko u SCG glavi – Srbija – još uvek je u stanju teškog erotskog šoka.
