Bolno svestan da se general Gotovina nalazi izvan dometa njegovog predsedničkog milosrđa, a duboko potišten što je heroja nagovarao da se preda Međunarodnom sudu, predsednik Mesić u jesenskim dugim noćima mozga bi li pomilovao generala Norca.
Velimir Ilić je otkrio da je obolevanje od svinjskog gripa ograničeno isključivo na region zapadne Srbije, dočim u Beogradu, a naročito u Vojvodini, niko ni da šmrcne ni da kihne.
Pretpostavljam da ćemo ove nedelje čuti i uobičajene pohvale Ronalda Regana i njegove verne uzdanice Margaret Tačer, koji su svojim nesalomivim antikomunizmom srušili Zid.
Problem je što nikakve nove teme oko Kusturice više nema: čovek se zapravo zaglavio negde u 1992 ili 1993, a i svi mi s njim.
Od 11. septembra tektonske ploče ispod američke obaveštajne zajednice su se ispomerale, oborivši direktora CIA sa vrha lestvice i zamenivši ga direktorom tri puta veće Agencije za nacionalnu bezbednost.
Otkad je Berlinski zid pao, baš mu je krenulo u životu: danas ga ima više u javnosti nego dok je bio na svom mestu.
Za protekle četiri godine usvojena su dva strateška dokumenta koja se unazad mogu čitati kao mapa ovdašnje medijske tranzicije na početku 21.veka. U velikoj meri oni markiraju i ulazak u sasvim novo medijsko okruženje najavljeno digitalnom revolucijom.
Danas je tačno dvadeset godina otkad su nestrpljivi ljudi lakomisleno počeli da ruše Berlinski zid. Bio je to kraj naučnog socijalizma, ali ne i kraj hladnog rata.
Peticija za prekid sudskog procesa i oslobađanje Lebedeva i Hodorkovskog.
Svoju nelagodu mladi ne znaju opisati, jer su već dosegli onaj stupanj emotivne nepismenosti kad ne mogu više prepoznati svoje osjećaje, prije svega ih ne znaju nazvati svojim imenom. Uostalom, kako uopće nazvati to ništavilo koje ih prožima i guši?
Je li rušenje Berlinskoga zida uopće odlučan trenutak početka mračnoga raspada na prostorima bivše Jugoslavije? Da bismo odgovorili na to pitanje moramo odgovoriti na jedno preliminarno. Gdje je zapravo srušen Berlinski zid? Pitanje nije apsurdno.
Autor lutkarske serije Nikad izvini i stripa Iz nepoznatih razloga, Srđan Ćešić poslao nam je dve pilot epizode novog, video izdanja Iz nepoznatih razloga.
Zašto medijski linčovati i hapsiti navijače zbog veličanja lika i dela Aćifa Hadžiahmetovića?
Nekoliko tekstova iz zbornika radova Zid je mrtav, živeli zidovi! – Pad Berlinskog zida i raspad Jugoslavije, izdanje Biblioteke XX vek.
Dvadeseta obljetnica pada Berlinskog zida 9. studenoga trebala bi biti prigoda za promišljanje.
Svetislav Basara se zalaže za društvenu (ne sudsku) rehabilitaciju B. Plavšić. Mada to ne kaže, ova kolumna bi trebalo da bude polemika sa „turbopravednicom“ Mirjanom Miočinović.
Vijesti – Crnogorke i Crnogorci su uglavnom neprijateljski raspoloženi spram onih koji kad pomisle na ljubav i seks, uglavnom zamisle osobu istog pola.
Ideja o tome da neki drugi novac preuzme ulogu svetske rezerve umesto dolara nije realna zato što bi to podrazumevalo promene u privrednoj politici te zemlje ili tih zemalja.
Čini se da naše društvo prožima nihilistička naslada, prije svega među mladima, a na volju nema primjerene, prije svega ne djelotvorne pomoći. Jer sam uvjeren da sada već toliko raširena uporaba droga nije zavisna toliko od egzistencijalne, koliko više od kulturne nelagode.
Kada je slovenački Merkator otvorio prvi mega-market u Beogradu, 5. decembra 2002. godine, javnost u Srbiji bila je obuzela prava groznica, uprkos tome što su u tom trenutku mnoga druga “zaista bitna” politička pitanja mučila ljude u Srbiji i u njenom glavnom gradu.
Posle II svetskog rata Hana Arent je optimistički predviđala da će zlo postati temeljno pitanje posleratnog intelektualnog života Evrope. To se pokazalo nerealnim posle ratova iz devedesetih na prostoru bivše Jugoslavije.
Škrtost nije grijeh kao ostali. Ružna je, ne fascinira, ne razgaljuje maštu, ne omogućuje identifikaciju. Najradije bismo sklonili pogled.
Kao što je Njujork svojevremeno imao Baskijata ili Kita Haringa, kao što Bristol i London imaju Benksija, tako i Beograd ima svog neprikosnovenog šampiona ulične umetnosti.
Radio emisija 06.11.2009, govore: sociološkinja Vesna Pešić, pisac Vladimir Arsenijević i stručnjakinja za marketing Nadežda Milenković.
Oslobođenje – Začuđuje mala medijska pažnja koju je u BiH privukla nedavno obznanjena informacija da je Andrej Nikolaidis imenovan na funkciju u kabinetu predsjednika Skupštine Crne Gore.
Šta je bila Jugoslavija i jugoslovenski komunizam? O tome sam slušao još kao dete, i malo šta od toga sam razumeo. O toj mojoj zbunjenosti govori ovaj skromni esej, koji je zapravo jedno nepotpuno sećanje na godine hladnog rata.
Politika zidova u školama i javnim ustanovama, kako god okreneš, nije naivna i nevažna stvar, ni u diktaturi ni u demokratiji.
Savez antifašista Srbije izražava nezadovoljstvo povodom uklanjanja istoričarke dr Branke Prpe sa mesta direktorke Istorijskog arhiva Beograda.
Plašili smo se Hrvata, muslimana, Albanaca i NATO-a. Onda smo dekodirali mapu opasnosti za srpstvo; sada se plašimo pomračenja sunca, navijača, homoseksualaca, sopstvene dece, pasa lutalica, vakcine protiv gripa i prvog snega.
Pre nekoliko godina sam u knjizi „Oni ne bi ni mrava zgazili“ pisala o Biljani Plavšić kao pozitivnom primeru žene koja je smogla hrabrost da prizna svoja nedela počinjena tokom rata.
Da odmah objasnim: nostalgija nam uvek govori više o tome čega danas nema, šta nedostaje ovde i sada, nego o tome kako je to lepo bilo nekada.
Vlasnik lista Borba poslao je otvoreno pismo u kome objašnjava zašto štampano izdanje Borbe više neće izlaziti.
