Uprošćeno, da li država u takvoj novčanoj oskudici može pojačati svoje intervencije u privredi i pokrenuti novi investicioni ciklus.

Kuda s lešom? To pitanje, banalno u filmovima, nije mali problem u stvarnom životu.

Sama činjenica da si Počasni građanin Sarajeva znači da si Nečasni građanin Beograda. To je postala životna priča Petra Lukovića.

Predgovor Nenada Dimitrijevića novom izdanju knjige Jugoslavija kao nedovršena država Zorana Đinđića.

Zašto djeca ne čitaju istinitu povjesticu o ustaši Vinku koji je 65 godina krio pismo što ga je ne­duž­ni Ivo iz ustaškog zatvora pisao sinu Slavku?

Rešavanje problema uglavnom se odlaže. Ko snosi troškove?

Terorizam nije društvena činjenica, nego prekid društvenog sporazuma, na koji sistem može odgovoriti samo smrću terorista ili vlastitom smrću.

Kada se konačno predao, Duško B. (50) je pred okupljenim građanima i novinarima dva puta uzviknuo: „Živela Srbija!”

Naš zadatak je da povratimo izgubljenu budućnost. Uspećemo, tamo imamo svog čoveka.

Ima nečeg utešnog u toj nepomerivoj mržnji prema Zoranu Đinđiću: oni čoveka mrze duboko i sa razumevanjem.

Država Srbija odlučila je da nadoknadi štetu zbog državnog zločina – surovog ubistva Ivana Stambolića. Šteta je procenjena na 250.000 eura.

Geografski položaj u bezbednosno-integrativnim procesima još uvek nešto znači i u XXI veku.

Zanimljiv remake Potemkinovog podviga događa se u našem Afganistanu, u onoj dalekoj zemlji u kojoj slovenačka vojska brani našu domovinu.

Đinđić je, uočite, ubijen zato što je bio izdajnik. Čitava hajka na izdajnike ima za cilj da opravda nespremnost vlasti i javnosti da se suoče sa istinom o političkim motivima ovoga ubistva.

Brisel više ne toleriše manir srpskih političara da zbog Kosova kvare svoje odnose sa svetom, a da prijem Srbije u EU smatraju i dalje logičnim.