Naša vladajuća elita je smogla snage da donese ispravnu istorijsku odluku. Javnost je zatečena. Njen muk je proizvod više godina faktičkog odbacivanja proevropskog puta Srbije.

Gde sustanu Prokiću Nenade, tu produži Ostojiću Zorane… Nema veze, nedostatak stila, argumentacije i elementarnog obzira prema činjenicama, isti su, upravo klonirani.

Zašto Javni servis ne pokriva u celosti ekskurziju našijenaca po Evropi? Bio bi to pravi reality show. RTS je odlično počeo, ali kad je počela prava pustolovina, kamere su pogašene.

Život je više od prava na život. Zapravo je diskurs o pravu na život, ako se ne odnosi upravo na odbacivanje ubijanja, besmislen. 

Srbija je, dakle, ušla u šengensku tvrđavu, a prvi se unutra umuvao Jeremić Vuk.

To sa tim ukidanjem viza stvar je više nego dobra za običan svet, ali i za državu. Važno je da čovek može – pa makar nikad i ne otišao.

Vest da će Srbija u utorak podneti kandidaturu za članstvo u EU nije preneta u Peščaniku, ni na sajtu LDP-a, ni na e-novinama, koji svoj prostor posvećuju uzajamnim odnosima.

Unutar geografskog područja koje danas nazivamo Hrvatskom postoji jedna čudesna zemlja, koju možemo nazvati liberalno-demokratskom Kroacijom.

Oduvek sam mislio da Horkhajmer i Adorno preteruju kada tvrde da je prosvetiteljstvo totalitarno, da ne govorimo o tome da mi Frankfurtska škola nikad nije bila naročito simpatična. A onda se desila Bolonja.

U našim je školama ljubav rastvorena u siromaštvo simpatije i antipatije. Identitet dobrih učenika gradi se na neuspjehu manje dobrih, odnosno nedovoljnih, kako se kaže u školskom žargonu.

Kopam tunele kroz planinu papirušine koja se nakupila za mog ne baš dugog odsustva, pokušavam da se razaberem u pletivu, da prozrem šta se sve to ovde desilo ovih dana.

Decenije su super. Srazmerno kratko vreme koje nam stoji na raspolaganju one uredno odvajaju u nekoliko sagledivih fioka.

Prethodnih pet-šest dana proveo sam u Hrvatskoj, uz mali BG intermeco. Obožavam ta potucanja gore-dole te uzduž i popreko po prostorima koje smatram intimno svojim.

Vreme
Novi grip priprema drugu neprijateljsku ofanzivu, svaka dva minuta neko izjavi kako se neće vakcinisati taman sutra umro, a ja nikako da se za boleštinu zainteresujem.

Hrvatska je vjerojatno jedina zemlja u Evropi u kojoj birača ima više no stanovnika.

Preko novina se vodi dijalog između guvernera Radovana Jelašića i privrednika, koji su ogorčeni što je centralna banka dozvolila da cena evra „iznenada poskoči“.

Postoji veliki broj nesporazuma kada je reč o kursu. Ovde ću ukazati samo na četiri.

Šta vas više vređa – to što se predsednik onomad krio u ambasadi u Rumuniji ili što se sad krio u muzeju u Srbiji? Znam, nije lako pitanje, sačekaću da razmislite, ne žurimo nigde.

O dostojanstvu čovjeka govore već stari Grci i Rimljani. No dostojanstvo ne pripisuju svakom čovjeku. Dostojanstvo, prema njima, odlikuje dostojanstvenike, koji kao takvi postupaju, odnosno moraju postupati dostoj(anstve)no.

Do zatvaranja konkursa Službenog glasnika za najbolju kolumnu ima još 16 dana. Ideološki neutralna ustanova na čijem je čelu funkcioner DS nagradiće autora čije delo izražava ličan i nezavisan stav, bez ideološke ili druge ostrašćenosti. Taj sam!