Tišine su razne. Upoznati smo sa 15 minuta ćutanja, punog pijeteta i emocija. Jedna drugačija tišina, u Nemačkoj i većem delu EU, nastaje u činu ignorisanja. To ćutanje je izraz neodgovornosti.

Mirijevo je bilo, jeste i biće Zvezdara. Karaburma je srce Palilule. Nećemo dozvoliti pokušaje prekrajanja granica gradskih opština. Sutra bi tako mogli da planu Kumodraž i podavalski Voždovac.

Ostavka premijera zapravo je ostavka cele Vlade i po Ustavu se konstatuje na prvoj narednoj sednici Narodne skupštine. Već zakazana sednica je otkazana. A onda je ostavka nestala.

Rektorski kolegijum BU je odbio dijalog sa predsednikom. Taj korak obrazložen je obostranom nenadležnošću. Nije bilo teško oboriti logiku dvorskih paževa da je razgovor bio obaveza.

Aktuelni istorijski trenutak u Srbiji toliko je poseban da su mnoge pesme i govori iz prošlosti tek sada dobili svoje pravo, puno značenje: kao da su njihovi autori slutili ovakvu vrstu mirnog ustanka.

Nije problem u „nedostatku uzajamnog poštovanja“ kako vi to navodite, već u brutalnom nasilju koje jedna strana, a to je vladajuća stranka u Srbiji, sprovodi prema svojim građanima.

Aleksandar Vučić je ime i prezime svih razdora u Srbiji u poslednjoj deceniji, a njegovo pozivanje na ulogu predsednika koji „izražava državno jedinstvo“ cinizam je vaseljenskih razmera.

Studenti su jasno pokazali da žele promenu sistema. Srbija se nalazi na prekretnici – može da nastavi putem koncentracije moći ili da odgovori na zahteve za uspostavljanje jakih institucija.

Stolovi sa hranom duž studentskog marša pokazali su da znanje, navika i potreba da se pomogne drugima postoje. Iz toga nastaju nedostajuće institucije i obnavljaju se postojeće.

Prelaz sa studentske na širu društvenu akciju biće najosetljivija faza ovog sukoba između društva i države. Pokret vođen plenumima vodi ka zaustavljanju uzurpiranih institucija.

„Kakvo je to odavanje pošte kad se peče prase?“ šokirani su voditelji i voditeljke vlastougodnih medija u poslednjem u nizu pokušaja da se ospore studentski i građanski protesti.

Pre samo nekoliko godina, na opaske da „iskače iz frižidera“, zaista je izašao iz frižidera. Plašim se šta bi, željan pažnje, sada uradio ako mu poručimo: „Car je go!“

Dok populisti, antidemokrati, antiliberali, antiprosvetitelji koračaju u još jednom pokušaju da pregaze Evropu i zapadni svet, Srbija liči na prvu oslobođenu teritoriju. Samo što to nije dovoljno.

Živim u Pragu, ali svakodnevno pratim studentske proteste. Uvjerena sam da su studenti u Beogradu izrodili još jednu evropsku nenasilnu revoluciju i da ćemo joj vrlo skoro saznati ime.

Ljubljanski gradonačelnik Zoran Janković rešio je da pokvari odnose svojih građana sa pobunjenima u Srbiji: poslao je javno pismo Vučiću i ponudio mu svaku pomoć u teškoj situaciji.

Novi postupak protiv Katarine Petrović pokrenut je navodno zbog izjava koje je dala prošle godine. Jasno je da je pravi razlog nešto drugo. Pozvala je kolege policajce da podrže studentske zahteve.

Mate kaže: „Ustaška tajna služba planira srušit Vučićev režim u Srbiji! A pošto sve šta se tebi događa isti čas izlazi na beogradskon Peščaniku, saćete ti i tvoj frend bit naši agenti! Bereš?“

Aikido zahvat kojem je predsednik Srbije javno podučavao premijerku, tada početnicu u političkom ringu, očito ne pomaže sa studentima. Njihovu snagu ne može da upotrebi protiv njih.