Misteriozni doktorati

Svemoćni premijer je za optužbe protiv njegove desne ruke, ministra unutrašnjih poslova, rekao da „su nešto najgluplje što je ikada čuo“. Niko iz nauke se ne usuđuje da proveri ove čak i laicima uverljive optužbe o lažnim doktoratima. U tom bi se slučaju verovatno razotkrile i druge važne ličnosti čime bi se urušio celi sistem.

O ljudskim štitovima

Čak iako Hamas koristi civile kao ljudske štitove, to nema nikavog značaja za pitanje da li je operacija Zaštitna oštrica bila srazmerna.

Bitka za Knin

Novosti – Na proslavi “Oluje” opet se nije pojavio Milorad Pupovac, a prvi put ni trojica kninskih osloboditelja, Gotovina, Markač i Čermak, sva četvorica nezadovoljna time u čije je ruke Knin pao.

Panovića i cirke

Danas

Postoji li u Republici Srbiji neki ćitap koji propisuje dokle se može ići u eksplicitnosti medijske prezentacije zločina i postoji li nekakvo, nazovimo ga, „telo“ koje bi bilo ovlašćeno da razularene novindžije, ako ništa drugo, a ono bar novčano kažnjava.

Oblačno s padalinama MIG-ova

Slobodna Dalmacija – Avioni hrvatskog ratnog zrakoplovstva padaju s neba bez upozorenja: ne možete reći, „okrenulo je na sjeverac, mogli bi padati stari ruski lovci“, niti ste ikada na vremenskoj prognozi čuli, „u Hrvatskoj oblačno, s povremenim padalinama MIG-ova“.

Erdogan i paradoks populizma

U očima populiste ne postoji legitimna opozicija. Ko god je protiv lidera automatski je i protiv naroda. To je i objašnjenje njegove nedavne zaprepašćujuće izjave: „Mi smo narod. Ko ste vi?“

Protivprirodni blud

Zašto je tabloidima zamereno to što ne saosećaju sa drugim ljudskim bićem? Pa, zaboga, oni žive od tuđe nesreće, oni opstaju zahvaljujući tome što nekoga čini srećnim da sazna nešto o tuđoj nesreći. Šta je problem u tome što su i ovoga puta samo radili svoj posao?

Idelogiju ne možete ubiti

Bliski Istok, koga je Zapad vekovima osvajao i izrabljivao, ponovo tone u haos. Bushovi ratovi protiv terora pokazali su se kao „programi za stvaranje terorista“. U ovom regionu je pre rata u Avganistanu bilo nekoliko hiljada terorista. Sada ih ima stotine hiljada.

Sankcije i troškovi

Novi magazin – Ideja da bi Srbija bila most kao Jugoslavija kako bi imala iste koristi, mada su one jugoslovenske veoma precenjene, nije realna u novom režimu koji se postepeno uspostavlja u Evropi. Na duži rok, moraće se birati.

Čista voda i plitak um

700.000 Banaćana svakodnevno koristi hemijski i bakteriološki neispravnu vodu, a situacija nije ništa bolja ni u okolini Kraljeva, Trstenika, Kruševca… Imamo više od 4.000 nekontrolisanih deponija, a polovina od 2,5 miliona domaćinstava u Srbiji nije povezana na kanalizaciju.

Globalna mržnja

U vesti o kampu gde Ziloti uvežbavaju maloletnike u upotrebi oružja, najopakija je igumanija kojoj je cilj da odbije decu od kompjutera dajući im puške u ruke. U kontekstu svetske eskalacije mržnje i ubijanja srpski topovski bejbi-bif ipak nije za ono: „Ma pusti budale“.

Zašto je današnja Srbija pred (ekonomskim) kolapsom?

Sadašnji nosioci vlasti „guraju pod tepih“ sva dostupna saznanja o društveno-političkim uzrocima sadašnje krize, nabeđuju narod da je Srbija došla do ivice kolapsa jer su mnogi koji su trebali raditi često radili malo, a uzimali više nego što su zaslužili.

Putin je počeo štrajk glađu

Putin Zapadu hoće da kaže kako sankcije protiv Rusije ovde nikoga ne uzbuđuju. I to je, naravno, blef. Kao pravi kockar, on povećava ulog, ne bi li tako zbunio protivnika. Vi nas ograničavate, a mi ćemo u odgovor na to sami sebe još više ograničiti. Ništa nam ne možete!

Zapad na pogrešnom putu

Plan da se političkom izolacijom i ekonomskim pritiskom ponizi Rusija, očigledno nije promišljen do kraja. Čak i kada bi to uspelo, šta bismo onda sa Rusijom? Kako da u evropskoj kući živimo sa poniženim narodom?

Genadij u Jerusalimu

Paralelno sa baukom o bankrotu države koji služi za amortizaciju socijalnog bunta, u javnosti se sve intenzivnije razvija priča o odnosu sa Rusijom. Ta priča ima svoja dva lica. Jedno predstavlja priču o ruskoj moći a drugo o milosrđu.

Privredna agonija

Od dramatičnih statističkih podataka još veću rezignaciju izaziva ponižavajući odnos koji predstavnici „političke elite“ imaju prema onima koji zavređuju najveću društvenu pažnju.

Smrtna kazna kao pozorište

Izražavanjem ličnog žaljenja zbog ukidanja smrtne kazne, ministar policije dopušta da iz njega progovori privatni građanin. S druge strane, povodom optužbi koje su usmerene na njega kao akademskog građanina, on se krije iza svoje javne funkcije. Izgleda da sve što ovaj ministar radi, radi naopako.

O Gazi i pravednom ratu

Kada Izrael najavljuje svoje napade na borce ili vojna postrojenja, koji bi mogli odneti živote civila, to pokazuje da on smera na nepovređivanje civila, bar ako im to daje vremena da pobegnu. Ovo nam još ne bi moglo reći da li je zadovoljen zahtev srazmernosti u ratovanju.

Osvetnički zov

Umesto da diktira ton dostojanstva i razumne efikasnosti, ministar policije je svojim ponašanjem pozvao javnost Srbije na kolektivno ispoljavanje najnižih poriva, podstičući rasulo, strah i nepoverenje u racionalni poredak društva.

Smrtni doktorat

Nema nikakve sumnje da bi građani bilo koje države na svetu, kada bi im to bilo dozvoljeno, glasali za smrtnu kaznu u slučaju ovakvog ubistva. Zato je uloga medija ključna – da ne dozvole, a ne da potpaljuju masovnu psihozu u kojoj građani hoće da na nekoga delegiraju svoje ubilačke frustracije.

Nova čestitost

Nama osim ili umesto moralnog uzora u koji se prometnula Srpska napredna stranka treba opšti pravni akt: nijedan državni funkcioner ne može primati više od jedne plate, vsjo!

Huškači ili mekušci?

Brzina kojom su se u ovih nekoliko meseci udaljili Rusija i Zapad prosto oduzima dah. Ako je Gabor Steingart u pravu, onda bi zaista trebalo da se zabrinemo: „Ratovi počinju tako što ih ljudi zamišljaju“.

Rat i/li lov?

Banka – U SAD se razmatra “Zakon o sprečavanju ruske agresije” i istovremeno se, po hitnome postupku, odobrava nova vojna pomoć Izraelu. Slično se, s malim izuzecima (među kojima, dakako i nažalost, nisu hrvatski političari/ke) ponaša i EU.

Letnje priče

Novi magazin

Fiskalni savet je „povisio“ potrebnu giljotinu za plate i penzije sa 10 na 15 odsto, navodno zato što je procenio da će budžetski deficit dostići 2,6 milijarde evra, pa se mora „rezati“ više nego što se mislilo pre nekoliko meseci.

Teška reč

Pančevac

Ko će da nas kolje? Di-Džej neće, on je fin, on ugošćava Acu Vučića svako malo, on uređuje „Cinkaroša”. Ima ko će, glasi neizrečena poruka g. Vučićevića.

Hideo Yamazaki, premijer BiH

Oslobođenje – Iz zemlje koja službenicu nakon godinu i pol dana bolovanja, odmora i neplaćenog odsustva šalje u treću svjetsku ekonomsku silu, Mlada je Ekselencija došla u zemlju u kojoj se ministri vješaju ako im novine otkriju ljubavnicu.

Nejednakost koči

Bonitetna agencija Standard & Poor’s objavila je izveštaj koji potvrđuje stav MMF-a da visok stepen nejednakosti koči rast. Dosta je curilo naniže, vreme je da krene naviše.

Portabl pakao

Možda neznanje jeste blagoslov, kažem ja sebi, i mislim na ljude koji ne mare previše šta se dešava u svetu. Moj otac je govorio da može da zamisli dva načina da se reši svoje zavisnosti od novina: da ode u manastir ili u ludnicu.

Naši vaspitači

Vučić nikako nije zadovoljan ponašanjem građana, pa je rešio da nas prevaspitava. Umesto da navijamo za njega, mi pakosno navijamo za kamen koji on, kao naš Sizif, gura uzbrdo.