Kancelarija za evropske integracije je povukla zanimljiv potez: objavila je Izveštaj Evropske komisije o trenutnom stanju u poglavljima 23 i 24, takozvani non paper, odnosno nezvanični dokument.

Nezgodna stvar s hrvatskim filmskim redateljem Antunom Vrdoljakom u tome je što se, kada govori – a govori često i obilno – nikada ne može pouzdano znati laže li ili pripovijeda istinu.

A za one manje srećne – Novi Sad otvara radno mesto: čuvar kontejnera. Sa radnim zadatkom: zaštita kontejnera od upada. Ne od upadanja u kontejner, već od neovlašćenog vađenja sadržaja.

Zakon propisuje da pre davanja koncesije stručni tim treba da izradi studiju o opravdanosti. Samo možemo da se nadamo da je takva studija urađena u slučaju Aerodroma Nikola Tesla.

Šta bi trebalo da bude opozicioni program u Srbiji? Pođimo od navoda iz napisa gospodina Dragana Đilasa: „Ne vidim nijedan razlog zašto bi državne kompanije bile uspešne u Nemačkoj, a ne u Srbiji.“

Građanin Aleksandar Vučić postao je ovih dana novi predsednik Srbije, ali u izvesnom smislu i teoretičar sopstvenog političkog sistema. Na naslovnoj strani poslednjeg Nedeljnika on igra šah sa samim sobom…

Srbija je na predsedničkim izborima postala falična republika, iz Rima je stigao plaćeni savetnik, a umesto krune od pape predsednik je dobio čokoladice od hrvatske predsednice iz Zagreba.

O tome kolike su investicije državnih preduzeća nema zvaničnih podataka, ali one sigurno nisu onolike koliko Đilas navodi („EPS, Telekom i Grad Beograd su 2011. investirali preko milijardu evra“).

On je razgovarao sa Dušanom Vujovićem i dogovorio njegovo učešće u novoj vladi. On je obećao završetak aranžmana sa MMF-om i povećanje plata i penzija. On je taj koji kadrira u novoj vladi.

Kao američki, i naši opozicioni političari izlaze u javnost s mlakim predlozima, da ne iritiraju pristalice protivničke strane, u nadi da će se stranka na vlasti zbog očigledne nesposobnosti urušiti sama od sebe.

Dobro bi bilo da na sledećim izborima pobedi Saša Janković. Ne kažem da bi bilo loše da pobedi neko drugi iz opozicije, ali sudeći po predsedničkim izborima Janković ima najveće šanse.

Vučićev uspeh je enorman. On je za 5 godina prešao epski put. Krenuo je sa Nebojšom Stefanovićem, Markom Đurićem i Nikolom Selakovićem, da bi danas pridobio najširu moguću podršku „prave elite“.

Ostalo je još tri dana do lukulovske gozbe na dvoru. Neko je već izračunao stočnu tragediju u prasećim glavama. Čitav svinjski podmladak biće bačen na oltar proslave, koja, čini mi se, već beše obavljena.

Primedbe u vezi sa ulogom države u investicijama su ideološke, jer ne vidim zašto bi državne kompanije bile uspešne u Nemačkoj, a ne u Srbiji.

„Svi smo spremni da se borimo za ono što nam pripada, a to je bar pristojna cena od 230 dinara za kilogram. Očekujemo podršku predsednika Vučića, jer on dobro zna da su ga seljaci podržali.“

Vladajuća koalicija ima ubedljivu većinu u parlamentu, kao i novog, pa makar i nelegitimno izabranog, predsednika. Imenovanje novog mandatara trebalo je stoga da bude samo formalnost.

U svemu drugom je Haenes isti ka Hadeze, osin u tome šta je uvik protiv Hadezea! I sad je ispalo da san ja ustvari glasa za Hadeze. Poša san u partizane, a završija u ustaše!

To je primer kojim Vučić zamazuje oči zapadu, anulira homofobiju u Srbiji, jer – halo, momci – ako nam je premijerka gej, kako može da vam bude loše!?

Pretpostavljam da je Vučić predložio („izabrao“) Anu Brnabić zato što se njegova vladavina zasniva na totalnom poniženju ljudi. Biraćete onog/onu koga nikada ne biste izabrali – zato što ja tako kažem.