Iz arhive (2015): 11. juna 1903. izvršen je majski prevrat (29. maja po starom kalendaru). Oficiri su ubili Aleksandra i Dragu Obrenović i bacili ih kroz prozor dvora u centru Beograda.

Deo opozicije koji je izašao na izbore učinio je jedino što je mogao: bio je prisutan na društvenim mrežama i pokušavao da plasira svoj politički program za rad na lokalu. U Beogradu je to doprlo do 90.000 ljudi.

Šta je Botanička bašta i kako bi biljnom i životinjskom svetu Seka Aleksić naudila? Botanička bašta je ovozemaljska maketa Rajskog vrta, najslavnije bašte u kojoj gaćice još nisu ni izmišljene.

Da državne i crkvene vlasti zaista brinu o Srbiji, da ih stvarno zanimaju deca čije rađanje zagovaraju, da se istinski plaše boga, održale bi sabor 19. jula, na Svetog Sisoja, zaštitnika dece.

Sve dok je Vučić zaslužan za svaku novootvorenu fabričicu, to znači da je industrija ovde na niskim granama. To pokazuju i podaci. Sudeći po njima, industrija u Srbiji – taljiga.

Kad ostavimo po strani prigodne govore, shvatit ćemo da je 80. godišnjica Iskrcavanja poslužila da se osnaži zajednički stav zapada, ali primarno Europe, u otporu prema politici Rusije.

Na svesrpskom saboru biće volova na ražnju, važnih govora, bratskih susreta, zavijanja, opijanja. Tako to ide na vašarima. Na kraju slede deklaracije o slozi između Srba i Srba.

Nedavni bojkot i rasturanje SPN je logičan čin jalove borbe koju „etablirana opozicija“ pokušava da vodi, raspadajući se i spajajući unedogled, bez ikakve koncepcije i strategije.

Izbore u Nišu nije ukrao Vučić s fantomkom na glavi. Te izbore je ukralo na desetine lica kojima se znaju i imena i gde rade, jer da ne rade tu gde rade ne bi mogli da tako ukradu.

Pre neki dan mlađa ćerka mi objašnjava da su drugari iz škole hteli da na majicama u kojima slave završetak osnovne škole napišu: „Džaba vam vaše škode, mi imamo lambordžini“.

Opozicija je propustila priliku da preuzme Niš. Krađa se ne dokazuje tako što se sklonite sa mesta zločina. Čak i razjedinjeni, nakon decembarskih izbora, morali su sva sredstva da ulože u Niš.

Ne znam zaista šta znači osvajanje vlasti u dve beogradske opštine i oprostite mi na tom neznanju. Moje je razmišljanje usmereno ka rušenju mafije, a sve drugo je odugovlačenje i cinculiranje.

Nema razloga da jučerašnji dobar izborni rezultat opozicije u Nišu razumemo po analogiji sa 1996/97. kao nagoveštaj opštih promena nabolje. Ovo su druga vremena. Iako su režimi – isti.

U Srbiji se klauzula zabrane konkurencije koristi u krajnje besmislenim situacijama, pa je tako zabeleženo da čak i higijeničarke u jednoj kompaniji imaju klauzulu zabrane konkurencije.

Kad diže opštinske izbore na viši nivo a sebe spušta na najniži, predsednika Srbije ne brine gubitak države (jer je ona izgubljena sa ovom vlašću) već samo eventualni gubitak vlasti.

Fotokolaži Slobodana Stošića mnogo su više od ilustracija tekstova. Njihova moć proističe iz kratkih spojeva kojima ostvaruju temeljnu kritiku savremene ideologije srpskog nacionalizma.

Pogrešili smo u svemu. Kao društvo i kao pojedinci. Ponavljamo greške, umesto da iz njih učimo. Da li nasilja ima više nego ranije, ili tom utisku doprinose senzacionalistički mediji, nije bitno.