Ubrzo bi na kraju svake “kulturne manifestacije” trebalo izgovoriti mantru zahvalnicu Obrazu zato što nije sprečio održavanje dotičnog događaja, a mogao je.

Zahvaljujući Koštuničinoj uvređenosti i samovolji, država Srbija je ovih dana prestala da postoji.

Da su srpski političari i diplomate išli na Berlinski i slične kongrese tadašnjih svetskih moćnika samo s guslama i kosovskom epikom (koje su i te kako voleli i cenili), teško da bi Srbija dobila državnost i proširene granice.

Samo jedan dan slavila se „pobeda“ Borisa Tadića na predsedničkim izborima. Prevari me jednom – ti si kriv, prevari me drugi put – ti si kriv, prevari me treći put – ja sam kriv.

Kakvo je to čudovišno postavljanje pitanja “da li volite više mamu ili tatu”. Evropu ili Kosovo.

Kada bilo gdje u svijetu umre u stravičnim mukama devetoro ljudi, a još k tomu stranog podrijetla, to izaziva pažnju ne samo istražnih organa te zemlje.

Nada je psihološka esencija politike, bez nje se niko ne bi pomerio iz kuće da ode na biralište.

Situacija posle predsedničkih izbora nije ista kao pre godinu dana. Tada je Vlada bila praktično jednostranačka i predsednik Vlade je imao kontrolu nad izvršnom vlašću.

Ključno pitanje koje se danas postavlja je kako neko može biti gubitnik tranzicije u zemlji u kojoj od dolaska Vojislava Koštunice na vlast nema tranzicije i modernizacije.

Sve važno što se ove godine dešavalo u Münchenu je bilo povezano s inicijativom američkog ministra obrane Roberta Gatesa, koji je već uoči ovog skupa zahtijevao temeljitu raspravu unutar NATO-a.

Danas kada se najavljuje vanredno stanje, valja razmisliti o tome gde su vladari Srbije doveli zemlju i kolika je njihova krivica. Vanredno stanje ima za cilj da se krivica prebaci na druge.

Politički sporazum (sa EU) nije ugovor o kupoprodaji stana. Ako neko misli da će odbijanjem političkog sporazuma da sačuva Kosovo, taj treba da pregleda glavu.

U četvrtak uveče grupa pripadnika i simpatizera klerofašističke organizacije “Obraz” okupila se u Kapetan Mišinoj ulici da spreči otvaranje izložbe mladih likovnih umetnika iz Prištine.

Neprirodna i neprincipijelna kolicija između DS-a i DSS-a je pukla, jer u Vladi nema jedinstva oko procesa pridruživanja EU (prema Tadiću), odnosno oko Kosova (prema Koštunici).

Slobodan Samardžić je obavestio javnost da Premijer ne zakazuje sednicu Vlade, i da je neće ni zakazati, sve dok ministri iz DS-a i G17 ne odustanu od svoga stava o Sporazumu o političkoj saradnji, to jest sve dok se ne priklone mišljenju i stavu DSS-a.

Najatraktivnija tema sarajevskih medija u posljednjih nekoliko dana jest upravo osnivanje jedne političke stranke zarad ideala.

Vlada se ne sastaje jer Premijeru ne odgovara što u njoj nema većinu! Po njemu, Vlada može da radi samo ako mu je poslušna. Inače, ništa od Vlade!

Tadić je u Münchenu izrijekom pozvao učesnike 44. mđunarodne sigurnosne konferencije na nastavak pregovora o Kosovu, upozorivši da bi sve tri strane mogle platiti visoku cijenu ukoliko ne dođe do tih pregovora.

Naš primerak „onoga koji se ne sme imenovati“ spava mirno, kažu i previše, svestan da je korenje pustio preduboko. Hrani se duhovnom bedom i ljudskom potrebom da svojim malim životima dodele viši smisao – bitku za svetsku pravdu, pravoslavlje i srpsku kolevku Kosovo.

Pre tri godine, povodom Desimirovog 85. rođendana napisao sam donji tekst, koji je u skraćenoj verziji objavljen pod naslovom Humboltov papagaj u vikend broju Danasa od 5-6. marta 2005.

Bili su izbori, izjasnili ste se u prvom krugu i izjasnili ste se u drugom krugu. Mogli ste da se izjašnjavate i u trećem krugu, ako vas to veseli, ali kao što vidite, to nema nikakve veze sa životom. 

Kako je upravo izjavio opunomoćenik za proširenje EU Olli Rehn, potpisivanje specijalnog političkog sporazuma sa Srbijom odlaže se zbog tog što “Demokratska stranka Srbije premijera Vojislava Koštunice” odbija potpisivanje ovog sporazuma.