Sada se dobro vidi šta se događa kada se jednom rigidnom, vlastoljubivom i preambicioznom (a neuspešnom) političaru, sklonom izrazito autoritarnoj vladavini, predaju u ruke najvažnije poluge vlasti – od državne bezbednosti i policije do najuticajnijih medija.
Pokušavajući da nekako objasni svoj poraz na proteklim izborima, Vojislav Koštunica je natuknuo da je on dugo bio na vodećem položaju u jednoj zemlji u tranziciji.
Ovaj rezultat je trijumf Demokratske stranke. Ona prvi put od svog nastanka postaje najjača parlamentarna stranka, čemu je doprinelo njeno pomeranje ka evropskoj opciji.
Nekoliko minuta nakon što su objavljeni rezultati izbora, glasači zaljubljeni u Tadića i ostale, odlučili su da rezultat od 103 osvojena mandata koalicije pretoče u alkoholnu euforiju.
„Ovo je demonstracija naših rastućih mogućnosti u sferi odbrane. Mi smo u stanju da zaštitimo svoje ljude, svoje građane, svoju državu, naša bogatstva.“
Izbori nisu uspeli da uklone pretnje evropeizaciji i otvaranju, pošto o tim pitanjima nije ostvarena jasna, odlučna većina ni u kom smislu. Osim toga, postoje haške obaveze i uticaj Rusije.
„Baba Jaga je snijela jaje“ Dubravke Ugrešić izgleda kao neki dugo očekivani poklon slovenskom čitalaštvu. Posle priličnog broja izvrsnih esejističkih i nefikcionalnih dela ove našim čitaocima dobro poznate i drage autorke, evo jedne kompleksne proze Dubravke Ugrešić – romana koji u sebi sadrži sve kvalitete njenog stila.
Centralne teme ženskih pokreta jesu mizoginija kao institucionalizovana fobija i svi društveni stavovi koji idu u korak sa antiženskim običajima u društvu.
Uprkos slavljeničkoj atmosferi čuli su se i glasovi onih koji su pitali kuda zapravo idemo. Malo je nedostajalo da Srbiji postane jasno koji je to pravac.
Uspeh proevropskih snaga pokazuje da je kod građana Srbije juče želja za boljim životom prevladala bes zbog oduzimanja teritorije.
Ovoj zemlji zaista nedostaju pravi politički analitičari, oni koji ne prezaju od toga da se udube u konkretne brojke, odnosno resultate izbora.
Strah je bio gadan. Ali, građani su pobedili. Oslobodili smo se od straha. Prevladali, prevagnuli, razgrnuli, otvorili put.
Na prvi pogled, ishodi izbora na svim nivoima, održanih u Srbiji 11. maja 2008, označavaju povratak najobičnije racionalnosti.
Zavladala je groznica na tržištima prehrambenih proizvoda i odmah se pojavila avet gladi u svetu. U stvarnosti, bilo da su žetve dobre ili loše, a cene sirovina niske ili visoke, uvek jedna milijarda ljudskih bića gladuje.
Kao što se i moglo očekivati, ovo je Koštuničin kraj. Početak kraja predstavljala je njegova odluka iz vremena pregovora oko Kosova, da se sve stavi na kartu sukoba sa EU.
Danas je 12. maj 2008. Imam osamnaest godina. Nisam se nasmejala nijednom. Plače mi se. Ogorčena sam. Ljuta i besna. Tužna. Okružena sam ljudima koji su kroz ovo isto prošli već sto puta, i kažu mi da se ne nerviram. Kako mogu?
Pošto se ovi redovi pišu u nedelju pre podne, dok vi svi masovno koristite svoje biračko pravo, sa sve karanfilima u reveru i u najboljoj odeći, ja nemam kud nego da se bavim drugim, zanemarenim, pitanjima.
Nešto nije u redu ako Srbija, jedna od najsiromašnijih zemalja Evrope sa najnižim izvozom, ima četiri imena na listi 100 najbogatijih ljudi istočne Evrope (uključujući Rusiju).
U tradicionalnoj kolektivističkoj politici Beograd je sredstvo i plen, umesto institucionalnog i opipljivog, stvarnog urbanog okvira liberalizacije.
Dok se vozimo kroz prostranu deltu reke Iravadi, posmatramo dokaze razorne moći ciklona Nargis sa obe strane razrovanog puta; iščupano drveće, oborene stubove dalekovoda, čitava sela sravnjena sa zemljom.
Srbija je, dozvolite da se do imbecilizma divim, zemlja živućih heroja.
U našoj novokomponovanoj političkoj analitici već duže vreme se lamentira nad takozvanom teorijom čistih klozeta, po kojoj se političke vrednosti EU odbacuju kao licemerne, dok se priznaje da bismo mogli da preuzmemo neke napredne običaje kao što su čisti javni klozeti.
Zapazio sam da Koštunica baš voli da održi vakelu o sopstvenoj nevlastoljubivosti, potkrepljujući to time kako je on, eto, tri puta mirno i dobrovoljno silazio s vlasti.
Svi mediji su pred kraj predizborne kampanje javili da su mere bezbednosti za predsednika Srbije Borisa Tadića podignute na najviši stepen.
Kako vreme odmiče, stari dobri radikali počinju sve više da liče na sebe, pa se skoro obradujete, kao kada sretnete druga iz obdaništa koji vas je mlatio svakog dana.
Entuzijazam sa kojim DSS razara društveno, državno, nacionalno tkivo, fanatična ubeđenost sa kojom vodi najprljaviju kampanju koja je viđena na ovim prostorima, kao i to što će se stopiti sa radikalima, ne ostavlja gotovo nikakakav prostor za optimizam.
Šta bi bilo sa penkalom kojim bi nekakav spiker novog parlamenta potpisao raskid sa svetom! I na kom mestu, i sa kakvim pamćenjem bi se u budućnosti sreli Božini i njegovi unuci?
Italija je danas jedina zemlja u Evropskoj uniji u čijem parlamentu ne postoji nijedan poslanik deklarisane levice.
Izgleda da je lakše biti Srbin nego čovek. “Budimo ljudi, što reče neko, iako smo Srbi” – govori odnedavno Njegova Svetost Patrijarh Srpski Pavle, nimalo bezazleno, suočen sa istinom.
Vidim da su svi, i Tadić, i Nikolić i Vučić, i Koštunica… pa čak i Andreja Mladenović, usvojili tzv. alfa-mužjak sedenje.
Pravnička je tuga pregolema – u Srbiji paragrafa nema, da izbrišu potpis od penkala, kojeg nama Jevropa je dala!
U interpretaciji srpskih nacionalno svesnih stranaka i njihovih lidera autor Sporazuma za stabilizaciju i pridruživanje, u originalu, je srpska vlada i, naravno, sam predsednik te vlade.
