Samo krajnje naivni su otvaranje nekoliko slučajeva korupcije mogli da shvate kao Vladinu odlučnost da suzbije korupciju. Ti slučajevi su odabrani da bi bili dovoljno daleko od izvršne vlasti u Srbiji – locirani su u pravosuđu i na nivou SCG.
Scenu su zapremili mitomani, demagozi, psihopati, bigoti i drugi borci Iracionalnog, a u ime nauke – ustvari nezdravog razuma – raspisali su se i raspričali hohštapleri, neznalice i tajni i javni policajci.
“Stav EU se ne razlikuje od stava jednog čoveka koji svojim odbijanjem da pristupi Haškom tribunalu celu zemlju pretvara u svog taoca.” (Vojislav Koštunica o EU i Ratku Mladiću)
Možda je sada u uniformi mnogi lakoverni gledalac TV Palme, koji je pre porno filma pratio Kalajićeve ratne pokliče.
Njemačka kancelarka Angela Merkel izrazila je zadovoljstvo prvim “integracionim susretom na vrhu” održanim u Kanzleramtu.
Srbija je, u stvari, veliki megastor na periferiji Evrope, gde će svako naći nešto za sebe: mi ćemo naći new wave, oni će naći zabavljačice ratnih zločinaca.
Svoju samostalnost Srbija je dočekala mrzovoljna, nespremna i zbunjena.
A šta je Srpski Brand? Na nivou prepoznavanja – Slobodan Milošević. Na nivou zločina – Srebrenica. Na nivou svekolike promašenosti – Vojislav Koštunica.
Pavel Apolonovič Rovinski (1831–1916.) bio je istaknuti slavista koji je u istoriju nauke ušao svojim delom o istoriji Crne Gore, novinar, pedagog i neumorni putnik, koji je proputovao pola sveta, od Amerike do Kine. Tridesetak godina je proveo na Balkanu.
U svojim već dobro poodmaklim godinama stari srpski patrijarh Pavle se zaista hrabro suočava sa bolestima koje ga prate i strpljivo nosi breme starosti svoje.
Interesantno je da je Kusturica ovom etno-selu u Zapadnoj Srbiji dao uske ulice i trg sa crkvom, što bi se pre očekivalo da će učiniti obnovitelj nekog primorskog ribarskog mesta.
Ko će bolje znati šta ne valja i šta treba da se menja – ko, do mi sami. I zato: prezirem, jer odveć volim. Odveć volim da bih mirno posmatrao propast.
Izgleda da je 2005. godine suočavanje sa bliskom prošlošću novih balkanskih država pod pritiskom izvana dobilo nove tonove.
Radio emisija 30.06.2006, govore: Željko Bodrožić, Dobrila Mirković, Nadežda Milenković i Petar Luković.
Probaću da ignorišem predsednika Vlade na isti način na koji on godinama ignoriše sve nas.
Radio emisija 23.06.2006, govore: Dubravka Stojanović, Jovan Byford i Slobodan G. Marković.
Jedna od reklamnih krilatica koju su nogometaši nepostojeće SCG sa sobom poneli na Svetsko prvenstvo, prirodno se pretvorila u političku definiciju današnje Srbije.
Feral Tribune
U senci glasanja građana Crne Gore za nezavisnu državu; zahteva za ponovno uspostavljanje monarhije u Srbiji…
Radio emisija 16.06.2006, govore: Marijana Obradović, Jelena Milić, Miodrag Zec i Nenad Prokić.
Tri sedmice nakon (ćirilično nelegalnog) referenduma u Crnoj Gori, nekadašnje drugo oko u SCG glavi – Srbija – još uvek je u stanju teškog erotskog šoka.
Radio emisija 09.06.2006, govore: Miloš Vasić, Latinka Perović, Borka Pavićević i Biljana Srbljanović.
Na listi čekanja za odlazak iz Srbije su još samo Albanci sa svojim Kosovom.
Argument kojim se sada služe branioci Rifenštalove, među kojima su i najuticajnija imena avangardnog filmskog establišmenta, jeste da je nju uvek interesovalo samo lepo. Ovo, naravno, i sama Rifenštalova tvrdi već više godina.
Radio emisija 02.06.2006, govore: Miroslav Prokopijević, Zoran Lučić, Dejan Ilić i Marko Vidojković.
I tako je prošao još jedan referendum. Sa njim je sličnost između Srbije i Nokie još očiglednija: svaki novi model sve je manji i manji. Tokom referendumske kampanje medijsko navijanje bilo je više nego očigledno. Sama po sebi ova činjenica ne bi trebalo da izazove preveliko iznenađenje i uzbuđenje.
Bezglavo obeznanjena otkrićem da je već 200 sati nezavisna država, Srbija silno se zapanjila pred činjenicom da je odlaskom Crne Gore ostala sama, bez ikog svog.
Radio emisija 26.05.2006, govore: Desimir Tošić, Slobodan G. Marković, Marko Milanović i Teofil Pančić.
Vizija Velike Srbije kao pravoslavne Džamahirije okončala se današnjom geografijom Malecke Srbije koja je nezasluženo, nikako svojom voljom, iznenada postala nezavisna!
Pošto ga je konačno izdalo strpljenje, jedan moj prijatelj, takođe izdavač, nazove telefonom računovođu jedne ovdašnje trgovačke firme koja drži lanac knjižara.
Koštunica je sublimirao najgore osobine političke Srbije. Te osobine preuzeo je od centralne ličnosti autoritarne epohe, ne obazirući se na njegovu političku i ličnu sudbinu, niti na sudbinu njegovih žrtava.
Evo nas opet u potrazi za Srbijom. Gde se ona izgubila i zašto je uopšte tražimo? Sve potrage za njom su isto onoliko zagonetne kao i njen nestanak, pa se tragači često osećaju kao neko ko uludo troši vreme.
Radio emisija 19.05.2006, govore: Žarko Korać, Milan Vukomanović, Nikola Samardžić i Zoran Živković.
