Mala je verovatnoća da bi zakon bio povučen da je poziv vladi stigao od Vas ili gospode Hočevara i Jusufspahića. “Zasluga” SPC da se ovaj zakon nađe u žiži javnosti svakako je najveća.

16. marta 2003. obuzeo me je osećaj političkog beznađa. Dan posle sahrane čoveka koji je simbolizovao politiku reformi, efikasnosti, građanske i evropske Srbije, nisam video smisao u daljem bavljenju politikom.

Pozivanje na 95% građana koji su vernici sugeriše da oni imaju posebnu težinu u društvu. To je mnogostruko pogrešno. Crkve nisu ovlašćene da politički predstavljaju svoje vernike.

Vladike su zbunjenost i podanički odnos državnih funkcionera prema crkvi očigledno shvatile kao priliku da manifestuju svoju snagu, agresivnost i arogantnost, čak i onda kada se vlada usudi da samo delimično prihvati njihove zahteve.

U zakonu protiv diskriminacije niko nikome ne dozvoljava da stupa u vezu sa osobom istoga pola – to pitanje se uopšte ne tretira.

Američki kongres je usvojio program od oko $ 900 milijardi državne pomoći privredi. Ali berze su nastavile da padaju.

Komentator Dobrosav Gajić je jednom pravdao bledo izdanje našeg košarkaškog centra Zorana Savića time da je dotični uoči utakmice imao malu neprijatnost. „Naime, umrla mu je majka“, reče Dobrosav i ostade živ.

Zoran Đinđić se na intelektualnoj i političkoj sceni Srbije nije pojavio sa gotovim idejama i političkim programom, spreman da ga odmah primeni. Njegova ambicija nije bila vlast već istorijska misija naroda i društva.

Vest da je mladi Jeremić Vuk dobio nagradu “Najevropljanin godine” – onemogućila me je da mislim o bilo čemu drugome, da se skoncentrišem na bilo šta izvan nje.

Na sajtu Srpske pravoslavne crkve (SPC) je objavljeno razjašnjenje stavova tradicionalnih crkava i verskih zajednica o Predlogu zakona o zabrani diskriminacije.

“Jedina prepreka Srbije na putu ka EU je nefleksibilan stav Holandije zbog saradnje Beograda sa Haškim tribunalom. Holandija se smatra odgovornom za tragične događaje u BiH i zato kažnjava demokratiju u Srbiji”, rekao je predsednik.

Ono što se dogodilo 12. marta 2003. ne može se razumeti ako se ne razume šta se dogodilo novembra 2001. Pobuna i atentat dva su koraka ka istom cilju – nasilnom uklanjanju Zorana Đinđića sa mesta predsednika Vlade, kako bi se stvorilo mesto za nekog drugog.

Pozivajući se na ideju eugenike i time insistirajući na sopstvenoj superiornosti, ksenofobi, rasisti i njima slični ideolozi se implicitno pozivaju na valjanost teorije evolucije. Paradoks se sastoji u čestom stavu takvih ljudi da je Bog stvorio čoveka, čime se negira teorija evolucije.

Teško je ovoga jutra neistomišljenikom biti. Danas glasnici slobode ne mogu tako lako ulicama ovoga grada hoditi. Jahač klerikalizma ponovo je među Bosancima.

Zašto se SPC koja je u Srbiji eparhijski izuzetno decentralzovana, zalaže za centralizaciju države? Zašto žele da nas kao građane centralizuju, a kao vernike decentralizuju?