Tvrdnja da je nepostojanje jasnog političkog vođstva dobro bila bi tačna u situaciji da je nasleđeno minsko polje devedesetih neutralizovano i da su svi teški politički problemi ostavljeni prošlosti, ali svi sad znamo da nisu.
Od samog početka se znalo da je smrt na krstu, da je stradanje Velikog Petka, sablazan i besmisao za svakoga ko je van te priče. Kako o svemu tome govoriti ljudima koji se za to nisu pripremili.
Dominatna srpska kultura zasniva se na mitologiziranom preplitanju stvarnih i izmišljenih vremenskih arhitektura.
Neoliberalizam je predmet napada, mada kritičari gotovo nikada ne kažu na koji skup stavova misle i kod kojih autora bi trebalo da ih nađemo.
Obećavam vam da, kao žitorodni i bogat kraj, više nećete biti na začelju i jedna od najnerazvijenijih opština u Srbiji i ja se neću postideti kada me budu pitali zašto u mom rodnom kraju žito rađa, a hleba nema. Ivica Dačić, socijalista, Beta, 21.04.08.
Trijumf Silvija Berluskonija koji mu je doneo treći premijerski mandat, zaista je izuzetan.
Da ratuje – Koštunica ne može, da pregovara – ne ume, a da bude deo procesa u kojem valja voditi računa o Srbima koji na Kosovu žive – na pamet mu ne pada.
Ostaju četiri primedbe religijskoj veri, koje se ne mogu pripisati ničemu drugom; najpre, ona na potpuno pogrešan način tumači poreklo čoveka i kosmosa; zbog te početne pogreške ona uspeva da poveže maksimum servilnosti sa maksimalnim solipsizmom; ona je istovremeno i rezultat i uzrok opasne seksualne represivnosti i, konačno, ona je zasnovana na mišljenju koje je oblikovano samo našim željama.
Kulturu od nekulture na nivou sistema deli osnovna distinkcija: ili poredak kontrole uverenja ili poredak kontrole posledica uverenja. To je ključna alternativa, tu će se ili odigrati pomak i preokret, ili neće.
Usred izjava i tvrdnji – Kosovo je Srbija, Kosovo, nezavisna država… – Zorica Jevremović, umetnica aktivizma, postavlja Kosovo iz mog stana, izložbu fotografija Srđana Veljovića njenih kućnih predmeta, koje je donela sa Kosova 80-ih godina prošlog veka.
Kada bi laganje bolelo, uzduž i popreko srpske političke scene odjekivali bi agonični krici i jauci.
Koalicija za evropsku Srbiju. Koalicija radikala i narodnjaka. Na čiju će stranu socijalisti? Da li je moguća koalicija evropejaca i narodnjaka?
Nacionalizam je teska droga. Skidanje s te droge je teško. Remisije su neizbežne. Mora se pokušavati više puta. Svaka droga je privlačna, u tome je upravo njena opasnost.
Muka sa problemima je što imaju bezbroj pogrešnih i samo jedno ispravno rešenje. Razumnom i obaveštenom čoveku ispravno rešenje javlja se kao jasno po sebi.
Nije mu se svideo Njujork: materijalistički, trivijalan, idolopoklonički, razuzdan, iskvaren, i tako dalje, i tako dalje. Vašington je bio nešto bolji. Ali, tu je bolešljivi Sajed hospitalizovan, što ga je izložilo novoj pogubnoj opasnosti: medicinskim sestrama.
Ma koliko to neverovatno izgledalo, i izvan EU ima života. I ma koliko to neverovatno izgledalo, taj život možda i ne mora da bude toliko loš? Slobodan Antonić, analitičar, Politika, 17.04.08.
Jedan od najprisutnijih stereotipa o klasičnoj ruskoj književnosti je ubeđenje da su Tolstoj i Dostojevski antipodi. Naravno, kao i većina stereotipa, i ovaj ima ograničenu upotrebu.
Uletio sam u neku gužvu. Mislio sam da neka od lokalnih televizija snima nekakvu anketu, a onda ugledah Christiane Amanpour sa CNN-a i Richarda Holbrooka.
Skeptici bi odmah rekli da sve pararelele između Njemačke i Srbije glede “Brandta među Srbima” vode u Beckettovu prazninu. Potencijalnoga “srpskoga Brandta” je Srbija odmah ubila, prije nego što je uspio da se učvrsti na premijerskom kormilu.
Istina o zločinima nad novinarima uglavnom je tamo gde je i bila, zakatančena iza sedam brava. Povremeno tu i tamo “procuri” po koja “ohrabrujuća” vest, tek da se pokaže kako nije baš da država ništa ne čini po tom pitanju.
Možda će se jednoga dana pred zadivljenim pogledima posetilaca Beograda uzdizati velelepna građevina, koja će se zvati Kula Balkana, najviša zgrada na našem poluostrvu.
Građanske inicijative i CZKD u sledeću sredu i četvrtak, 23. i 24. aprila, od 12-19 sati u Siminoj 9a i Birčaninovoj 21 prikupljaju potpise za listu Partije za demokratsko delovanje.
Srbija je probodena metalnim šipkama koje pridržavaju bilborde. Na njih smo se navikli od 5 oktobra. U početku su služili tome da nam pokažu kako šaren može biti život koji nas čeka.
Radio emisija 18.04.2008, govore: Nenad Prokić iz LDP-a, ekonomista Miodrag Zec, Radmila Trajković iz SNV centralnog Kosova i antropolog Ivan Čolović.
Vojislav Koštunica i Velimir Ilić, užireni od politike i lenji da idu od vrata do vrata, računaju da vizualizacijom kampanje „navataju“ još nekog neukog birača.
Antievropska propagandna kampanja se, sa malim prekidima, u Srbiji vodi već dve decenije, a u jednoj dublje obrazloženoj istorijskoj analizi moglo bi se dokazati da je reč i o vekovima.
Za ono što se u ponedeljak dogodilo u Italiji ne može se reći da je to bila samo pobeda – to je bio trijumf. Bivši italijanski premijer Silvio Berluskoni se vratio u velikom stilu.
U novoj vladi će svakako biti ili DS ili SRS, ali ne zajedno. Učešće svih drugih je neizvesno.
Politička Srbija ponovo nalikuje brodu ludaka koji putanju okreće na stranu suprotno od razuma i civilizacije.
Zajedničkom akcijom Vlade Srbije, Tijanićevog RTS-jihada i Večernjih novosti, ovih je dana izabrano 204 najsrećnijih dobitnika nove srpske putovnice.
Predsednik Nove Srbije Velimir Ilić izjavio je juče da će u slučaju da Srbija sada potpiše Sporazum sa Evropskom unijom o stabilizaciji i pridruživanju biti pokrenuta inicijativa u Skupštini za opoziv predsednika države Borisa Tadića.
Niko ne zna zbog čega nema analiza svega onoga što godinama govori ili piše V.Koštunica. U predizbornoj kampanji njegov govor je sve vehementniji, do neukusa koji zapanjuje.
