Iako je prerano bilo šta prognozirati, ipak se sa dosta razloga može pretpostaviti da će rezultat majskih izbora biti blizak “pata kartama” s evropske ili antievropske strane.

Dok jedni veruju da će ih biračko telo prepoznati kao inventivne graditelje, drugi očekuju oreol zaštitnika prava i ekonomskih interesa zemlje. Autoput u toj priči više nije ni bitan.

Zaista, kuku lele ovde normalnom čoveku. Niti može da jede kako treba, niti može da se sahrani. Teško i živome, a i mrtvome.

Na zapadu Evrope nema ni intelektualnog ni političkog antikomunizma. U postkomunističkoj Evropi postoji dosta snažan politički antikomunizam.

Četrdeset je dana od kako je mladić Z. Vujović izgoreo u plamenu američke ambasade. Ljudi smo i dugujemo mu sveću, taj simbol žrtve koji živi prinose mrtvima.

Reakcije berzi na izbore su uglavnom standardne. Ako se predviđa pobeda privredno liberalnijih, desnih stranaka, berza raste. Da li će i koliko rasti dugoročnije, zavisi od politike te vlade.

Hajde da malo razmotrimo fenomen „usiljenog rodoljublja“. I to one vrste koja pretenduje da bude vrhovni, pa tako i jedini kriterijum patriotizma.

Obnova tradicije političkih pamfleta, dve decenije od najdubljeg pada kojim je beogradska Politika učestvovala u državnoj i društvenoj dezintegraciji, ukazuje pre na spregu s vladom nego na ugled i visoko mesto u javnosti na koji se te novine pozivaju.

Radikalna je stranka ponudila drugim strankama ili njihovim liderima da se obavežu da će garantovati sigurnost stranim investitorima u Srbiji. Koliko su strane investicije važne?

Brojanje tuđih para postalo je nezaobilazni deo naše novokomponovane dripačke demagogije.

Da li sam ja jedini koji strahuje od sukoba između siromašnih „patriota” i siromašnih „izdajnika”, dok se bogate „patriote” i bogati „izdajnici” baškare na svojim jahtama i bazenima.

Baš ste vi neki narod kojem se ne može ugoditi.

Ako ste se pitali gde možete saznati šta je to o čemu aktuelni tehnopremijer ćuti i nad čime uzdiše i zbog čega njegov tehnoministar za KIM stenje i reži, pročitajte List za politička i društvena pitanja, geopolitička i strateška istraživanja, koji se zove Geopolitika.

Pospano lice mantrajućeg seoskog popa na trenutak je živnulo dok je mudrovao kako “Srbija neće ući u Evropsku uniju još za mnogo, mnogo godina”.

Nedavna razmena udaraca Čankove Lige socijaldemokrata Vojvodine i Jovanovićeve Liberalno-demokratske partije bila je, makar na kratko, prvorazredno političko iznenađenje.

24.mart, dan kada su poleteli prvi tomahavci na prestoni Beograd, kada je počelo dodatno razaranje ove zemlje, u javnosti je prošao skoro nezapaženo.

Prođe ponekad i nekoliko dana, a da naši političari ne naprave brljotinu vrednu pomena. Upravo smo u jednom takvom zatišju, ali bez preuranjenih optimističkih zaključaka.