Ove nedelje viđam mnogo ljudi koji se, od kako je Koštunica raspustio vladu, ponašaju kao da se situacija naglo popravila. Onaj strah, ona agonija od pre samo 5-6 dana kao da je nestala sa prvim sunčanim danima i Tadićevim raspisivanjem izbora.
Kosovo je na međunarodnom planu bilo priznato kao deo Jugoslavije, i kada je ona prestala da postoji, srpske pretenzije na teritoriju Kosova su postale ništavne i prazne.
Da, i ja mislim da glavno pitanje glasi: zašto je Srbija izgubila Kosovo, odnosno zašto ta teritorija od pre neki dan samo zauvek ostaje u Srbiji, ali ne i na neki drugi način.
Na dramatičnim sjednicama Predsjedništva SFRJ 11. i 12. marta/ožujka 1991. godine odlučivalo se o vojnom udaru odnosno uvođenju ratnog stanja u zemlji, u režiji Slobodana Miloševića i njegovih satelita u Predsjedništvu SFRJ i u Generalštabu.
Na kraju svoje političke karijere, samozvani refomator i utemeljivač institucija ostavlja Srbiju kao društvo kojem su huligani razlupali i razbucali institucije i vratili je u predpolitičko stanje.
Feral Tribune – Nepregledne kolone ljudi su u praktičnom srpskom LDP primeru da je Ideja dugovečnija od Života smehom, čitav a inače tragičan povod iskoristili da pokažu šta sve Srbija nije.
I tako je jedanaestog dana marta leta gospodnjeg 2008 tužni zbore, pod onom lipom požarevačkom, Ivica Dačić govorio i govorio dok je neki vetrić pirkao s dunavske strane.
Kad se neki predstavnik vlasti svojski trudi da nas uveri kako čini upravo ono što bi prvi demokratski izabrani premijer uradio, najpre porazmislite o količini moguće obmane, a zatim i o činjenicama.
Elem, prođe jedva tri meseca, a poluvanredno stanje je uvedeno. Boris Tadić se u nastojanju da izbegne gornji scenario, pozicionirao u sredinu sa devizom “I Kosovo i Evropa”.
Ok, nacional-patriotska dreka ovoga puta nije prošla. Što ne znači da posle 11. maja neće da obrne još jedan krug.
Više od veka stara publikacija „Umovanje zdravog razuma“, veličanstvena kritika crkve i države, danas je, na našu žalost i sramotu, više nego aktuelna u Srbiji 21. veka.
Uprava Pravnog fakulteta u Beogradu nije dala saglasnost za održavanje skupa povodom petogodišnjice ubistva premijera Zorana Đinđića, koji su studenti najavili za danas…
Sem Heris zajedno sa Ričardom Dokinsom i Kristoferom Hičensom čini „trojstvo“ polemičke publicistike sa kritičkim pogledom na religiju u SAD.
“Ove godine se navršava sto godina od kada su tekstilne radnice, njih oko 15.000, marširale Čikagom i tražile bolje uslove za rad, kraće radno vreme i veće nadnice.”
Jedva da sam ga poznavao, pa, ipak, kao da su mi ubili najrođenijeg. Pošteno govoreći, dok je bio živ i ja i moji prijatelji smo ga samo uvažavali, a kad je ubijen počeli smo ga i voljeti. Nismo više zakerali za svaku sitnicu.
Kada je pre nekoliko godina u službenu posetu našoj zemlji doputovao pravoslavni patrijarh Aleksandrije, nastupila je zabuna i za SPC i za državu.
Da li Vojislav Koštunica odlazi s mesta premijera zato što je nezadovoljan podrškom koalicionih partnera u odbrani Kosova ili zbog kraha svoje politike “Kosovo je Srbija”?
Danas – Pet godina nije bilo dovoljno da institucije dođu do nalogodavaca ubistva premijera Srbije dr Zorana Đinđića.
Molitva pred hramom, na koju se aplaudira, sa sve svećom i cigaretom u ruci i žvakom u ustima, molitva – evropska pobednička pesma, koju izvodi Marija-Sa-Samo-Jednom-Kesom.
Helsinški odbor – Nesporno je da se Albanci danas smatraju najvećim srpskim “neprijateljima”. Potrebno je ozbiljnije analizirati razloge njihovog nipodaštavanja kojem su, nekad otvoreno, nekad prikriveno, bili izloženi tokom čitavog XX veka.
Ove godine, kao i svih prethodnih, nema ni traga “obilježavanju” osmog marta, stvar se svela na “slavlje”.
Zašto je Koštunica odlučio da zatraži prevremene parlamentarne izbore? Osnovni razlog jeste izbegavanje odgovornosti. Zbog toga je već napravio dve ključne greške.
Doktor Koštunica našao je baš subotu popodne, kad radni ljudi i građani imaju pametnija posla, da objavi tragičnu i preranu smrt svoje Vlade.
Republika – Ako se sudovi dati u pojedinim tezama nekome učine isuviše oštrim ili neutemeljenim, neka se to ne shvati kao posledica zle namere, nego kao dobronameran poziv na razgovor.
Gasovod Južni tok može da se suoči s problemima. Kijev bi mogao da opstruiše izgradnju gasovoda, odnosno polaganje cevi na dno Crnog mora u delu ukrajinske ekskluzivne ekonomske zone.
Kakve su šanse pojedinih stranaka na predstojećim parlamentarnim izborima? Iako je zanimljivo kako će proći pojedine stranke, ključno pitanje je kako će proći dva velika bloka – proevropski i izolacionistički.
Koštunica u zagrljaju radikala čeka izbore. Blic, 07.03.08.
Neprirodna koalicija, čiji je primarni cilj bilo zadovoljavanje uskostranačkih i ličnih interesa vlastoljubivih i korumpiranih političara, a ne rešavanje nagomilanih problema društva i neophodno okretanje Srbije savremenim međunarodnim tokovima –kroz usvajanje evropskih vrednosti i standarda i ubrzanje integracije u EU – umrla je mučenickom smrću od ruke svog Tvorca, dr Vojislava Koštunice.
Radio emisija 07.03.2008, govore: Velimir Ćurgus-Kazimir, Vladimir Beljanski, Petar Luković, Srđa Popović i Biljana Srbljanović na promociji Peščanika u Pančevu, Dnevnici Radija B92 u vreme ubistva Zorana Đinđića.
Kao i sve drugo, i takozvani kosovski dug je potpuno ispolitizovan. Navodno, to ima neke veze sa tim da li Srbija priznaje ili ne priznaje nezavisnost Kosova.
Država koja je nekada bila naša, a sada je samo vladina, tone iz dana u dan, ali se to ne da zaključiti po vestima – osim ako pod vešću ne podrazumevate poslednji uspeh rusko-srpske diplomatije da zakaže sednicu Saveta bezbednosti.
U poremećenom sistemu vrednosti koji je takav i zato što smo zločinačkim organizacijama iz devedesetih dozvolili da metastaziraju u prvoj deceniji 21.veka, moguće su svakakve ludosti.
