Zapazio sam da Koštunica baš voli da održi vakelu o sopstvenoj nevlastoljubivosti, potkrepljujući to time kako je on, eto, tri puta mirno i dobrovoljno silazio s vlasti.

Svi mediji su pred kraj predizborne kampanje javili da su mere bezbednosti za predsednika Srbije Borisa Tadića podignute na najviši stepen.

Entuzijazam sa kojim DSS razara društveno, državno, nacionalno tkivo, fanatična ubeđenost sa kojom vodi najprljaviju kampanju koja je viđena na ovim prostorima, kao i to što će se stopiti sa radikalima, ne ostavlja gotovo nikakakav prostor za optimizam.

Vidim da su svi, i Tadić, i Nikolić i Vučić, i Koštunica… pa čak i Andreja Mladenović, usvojili tzv. alfa-mužjak sedenje.

Pravnička je tuga pregolema – u Srbiji paragrafa nema, da izbrišu potpis od penkala, kojeg nama Jevropa je dala!

U interpretaciji srpskih nacionalno svesnih stranaka i njihovih lidera autor Sporazuma za stabilizaciju i pridruživanje, u originalu, je srpska vlada i, naravno, sam predsednik te vlade.

Prijehavši u Zagreb, što reče pesnik, na informaciju ovde nepoznatu naleteo sam tad, sasvim slučajno: da su doktor Koštunica i magistar Ilić unajmili jednu hrvatsku firmu za odnose s javnošću da im radi predizbornu kampanju.

Posmatrači zločina su uživaoci iz druge ruke, bez dovoljno odlučnosti da ga sami čine, ali sa puno dobre volje da opravdaju i podrže učinjeno…

Neko je ovih dana iz nekog budžaka iskopao deset godina stari snimak javnog duela Vojislava Šešelja i Zorana Đinđića, prikazao ga na televiziji B92, okačio ga na YouTube.

Potpuna paraliza nervusa legalisa podržana endemskom mitingaškom razjarenošću dovela je doktora prava Vojislava Koštunicu do toga da obeća i/ili tvrdi da je potpis na SSP isto što i priznavanje nezavisnog Kosova.

Sedam stotina miliona evra. Toliko će otprilike koštati društveni proizvod zemlje šest neradnih dana tucanja i opasuljivanja.

Svi su, umorni od svega, jedva dočekali ove praznike koje ne slave, da uteknu iz stvarnosti; neko u Egipat, neko u Grocku, neko na terasu, a neko u zadnje dvorište roditeljske kuće.

Radikali + Koštunica + Dačić ponašaće se, u slučaju da oforme vladu posle 11. maja, kao pacov na trbuhu svoga naroda.

Čak se i tehnički premijer ozbiljno zabrinuo. On, koji svakodnevno, poput lekarskog konzilijuma, pismenim putem obaveštava naciju o stanju “srca Srbije”, rve se sa tegobama koje mu stvaraju Ren, Solana, Dinkić, Čanak i svi ostali “domaći krpelji”.

SAA je odlična vest, posle toliko vremena. Sad smem da priznam da sam osećao zadovoljstvo i zbog pobede Borisa Tadića na predsedničkim izborima.

Uskršnja poslanica SPC i ’’kosovski zavet’’ o Kosovu i Jerusalimu, i potpisivanju sporazuma sa EU. Matrica jedne etablirane ideologije na kojoj stoji V. Koštunica. 

Koštunici bih naručio pesmu od “Partibrejkersa” – “Hipnotisana gomila”, to je ono “mi ne idemo nikud, mi ne radimo ništa, mi smo jedna obična hipnotisana gomila”. Mlađan Dinkić, tehnički ministar, Press, praznični broj.

Čovek koji je svoje premijerovanje mahom proveo u izolovanoj keliji, najedared se pred izbore dao u intenzivnu samoeksploataciju.