Sve je farsa, o posledicama ćemo misliti sutra. Danas se samo mora ostati na vlasti. Ostaće se na vlasti izgradnjom toksične, napete atmosfere po meri toksičnog, napetog muškarca.

Bilo bi pošteno da kažemo istinu o tome kako se koalicija raspala: stranke koje su ostale u manjini, na čelu sa Đilasovom SSP, odlučile su da ne poštuju odluku većine.

Izgledalo je da će vaspitni rad Vanese Frejzer makar malo da uljudi tzv. predsednika Srbije. Žena je lupila šakom o astal i objasnila jurodivom koliko realnog vremena može da stane u tri minuta.

Nije problem to da li će se ići u junu na izbore ili neće (odnosno, jeste, ali to je sekundarni problem) – primarni problem je isključivo u neshvatljivo tupoj odluci da se opozicija pocepa u dve kolone.

Žitelji Srbije, svako za sebe i svi zajedno, treba da odluče šta da rade. S jedne strane imaju režim ogrezao u kriminal. S druge strane stoji nesnađena i autodestruktivna opozicija. Između toga biraju.

Pobedio sam lanac Sv. Antuna, gde se od primaoca zahteva da pismo pošalje na devet adresa, ili će ga sustići lepra, kuga, bankrot i krah u ljubavi: zahvali se običnim kružićem kad kucne čas.

Jedni izlaze na izbore ako se ispune uslovi; drugi ne izlaze dok se ne ispune uslovi. U čemu je razlika? Kao da je neko naprosto hteo da izađe iz koalicije, bez obzira na sve.

MUP je nakon smrti D.D. (dez)informisao javnost da je umro prirodnom smrću. Ako nalaz veštaka potvrđuje da je preminuo od posledica prebijanja, reč je o svesnoj obmani i zataškavanju.

Uča Smilja je rekla: „Znači, HDZ ima šezdesjednog zastupnika, a Domovinski pokret bez onog tupsona Kolakušića trinajs! Znači, šezdesjedan plus trinajs jednako je… Da čujen?“

Dojahali su u sumrak (civilizacije) na priči o borbi protiv korupcije i kriminala da bi se ispostavilo da su jahači apokalipse koji kao Superhikovi otimaju od siromašnih da bi davali bogatunima.

U politici se računa pobeda i tu nema moralnih, već samo stvarnih pobednika. Autokrate se ne ruše sa vlasti u ravnopravnoj borbi: bitka za demokratiju je po definiciji neravnopravna.

Politički projekat Kapor se razvija, a jedan deo Beograda se urbanistički menja, poprimajući obeležja kaporovštine koja se promoviše kao znak jugoslovenstva, čiji je on bio grobar.

Decenija bez Mirka Đorđevića: Danas bi imao šta da kaže i o ovom ogoljenom fašizmu na delu koji je počeo uveliko da diže glavu još na nasilno prekidanim tribinama Peščanika.

Opozicija je 2020. svoj stav o izborima pokazala bojkotom; sada bi stav o njima izrekla potencijalnim izlaskom na izbore. Onda je želela da ih delegitimiše, sada bi ih izlaskom legitimisala.

Pitanje da li izaći na izbore možda nije sasvim pogrešno ili izlišno, ali jeste manje važno. Savez opozicije i EU koja nije prijateljski nastrojena prema Vučiću – i jedno i drugo je važnije od 2. juna.